Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мусулмански закон њих учи да се моле богу да бог не соједини крштене царе и краље. Молим их нек ми кажу каквога бога они себи представљају од кога просе вражду, несоједињеније и неслогу међу
једини боже, соједини у име твоје све царе и краље, и ако кад који од њих усхоте неправедним бити, да му други не даду!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЛАВА Под Серезом сву ноћ пева војска царска; Данас слави Царе, а за царским столом Сва властела и сва браћа хилендарска; Царица под круном као ореолом.
А молбу за Царство кад Патријарх рече, Дворана заблиста као сунцем цела: На рамену Царе држи Архангела. ПАЖ У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га
(„Американски Србобран“, 17. септембра 1942) НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на струнама!
За твоју Славу, светли Царе, Нека свак пехар попије — Јер су спопале путе старе Змије и љуте шкорпије... Куда су прошли сви трофеји С
За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима! Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се шири,
За твоју Славу, светли Царе, Царе над трима морима! Зли жреци данас причест кваре; Губа је у свим торима... Над твојим царством мрак се шири,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све неки мученици, све неки царе Лазо. Као да је умом пореметио! Трандафил се ни са планом Исаковича, како да иде у Беч, није слагао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Владико Христе, царе бесмртни, осим тебе ја не знам другог Бога који владаш животом и смрћу. Јер видеше очи моје спасене твоје, којим си и
према ништима, приводећи му као сведока Данила, који је рекао Навуходоносору: „Савет мој нека ти дође на време, о царе, грехе своје очистићеш милостињом према убогима и безакоња своја милосрђем према ништима“.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
моделѕ тхе цхілд іѕ бy натуре а ѕмалл, хелплеѕѕ, ірратіонал, феебле, депендент беінг, wхоѕе фате іѕ то релy он адулт царе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА Царе Душане, тражим помиловање за војничка гробља усамљена којих се регрут само каткад сети, за гробља без суза и без
заљубљени не долазе да сакрију од људи своје милоште, куд пут наноси само гавране, где је шимшир једина биљка. Царе душане, за војничка гробља где свака парцела под конац стоји ко војска у чети, за војника кога крај друма сахране без
За свачије мишљење детињасто и јеретично. ЗА ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ Царе Душане, за неколико последњих дана и сумрака Дечанскога краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и
ЗА ПАСТВУ СРЦА Царе Душане, тражим помиловање за трагикомичне гњурце и водиче кроз лабиринте срца бескрајне, за понирање у себе жедне, за
ЗА СУЖЊЕ ПОМИЛОВАНЕ Тражим помиловање са сужње, царе, помиловане који гледају увек преда се ма куд да пођу и кораче, с којима нико неће да стане и кад их невиним опет
За сужње, царе, помиловане, за њихово помиловање од воденичког камена теже. ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ Тражим помиловање з
ЗА МАРИЈЕ МАГДАЛЕНЕ Царе Душане, тражим помиловање за жене каменоване, за њине саучеснице, помрчине ноћи, за мирис детелине и грање где су
ЗА ПОГУБЉЕНА ЉУБАВНА ПИСМА Милости, царе, за љубавна писма која преживе срце и руку што их писа кад се нага нађу на туђем хладном длану, кад свештеници и
Тражим помиловање, драги царе, за оне које су од младости ране приволеле се царству поезије, које трепере ваздан као брезе, и месечином се заносе
ЗА МАЂИОНИЧАРЕ Помиловање тражим, царе, за мађионичаре, што угледају ли сунца прамен у чијем делу, или зрно жита, или цела лета лелујава, што спазе ли коме
За завиднике, њима, царе, не треба горе казне од злобе која им срце нагриза. ЗА ПЕСМЕ За песме што у танким лирским кошуљицама изиђу на
ЗА ЛОВИШТА Царе Душане, тражим помиловање за ловишта, за начичкане гнездима гране, за крила кобаца, за небопарне подвиге њине, за
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Како само пасторално звучи она дивна мелодична реченица — позив: »Царе, царе, кол 'ко има сати?« Плави се љиљан у долу, лелујају се траве на априлском ветру, надимају се плетене кошаре
Како само пасторално звучи она дивна мелодична реченица — позив: »Царе, царе, кол 'ко има сати?« Плави се љиљан у долу, лелујају се траве на априлском ветру, надимају се плетене кошаре пуне
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Мртав царе, а жив кући дође, и у кући мртву мајку нађе, где му крпи гаће и кошуље; сестра му се од старости смије,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па још песму дено Арапину Марко војске поби половину, Те задоби тог крвавог дана Седамдесет они тешки рана, Гледа царе ове ране љуте, Па дукате повадио жуте, Па говори: „Ко излечи Марка, Ево њему пљада дуката!
Ти си кано итра муња Што никада не покуња. Ао Сремче, гујо љута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
та над је све што народ има млад, у наду том и твоја нам је сен. Паклених страсти рајски царе ти, разреди страсти голем комешај у народу што малом овом ври: с висине своје мирне, самотне, навада ниских сломи
док је крвник тај на свету нисам тебе, царе, вредна, богињи га жртвуј данас, давно му је крви жедна. Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме
Али цар ни да чује. Овај му опет пише, а цар ни абера, ни малићем да мрдне. Онда му овај по трећи пут пише: „Царе, или ми пошаљи везену мараму, или изведи војску на то и то поље да се бијемо“.
А он му одговори: — Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад. Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповиједи слугама те га
Ђевојка одговори: — Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж. Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите
Ђевојка се поклони и рече: — Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од
Царица му одговори: — Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи. Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при
царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: — Пиј, царе, весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија, него кад сам се с тобом састала.
Да ли ти нијесам рекао да више нијеси моја жена? Онда му она извадивши ону карту рече: — Истина је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом
Уз то сиромах повиче: — Удри га у мој одговор, ја ћу га платити. Онда Бекри-Мујо проговори цару: — Видиш, честити царе, што чини пиће!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Ко си, казуј, страх ме таре, непознати шумски царе? Не ударај на магаре!“ Непознати замаука И сави се попут лука.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 103. Преле су преље с вечера. Која је више напрела? Мајкина Ружа највише; Стигла је вала до цара, Посла јој царе повесмо: “Нај теби, Ружо, повесмо, Опреди мени шаторе, Што од тог теби остане, Опреди себи дарове, У мом и двору
На мојој руци спавала!“ Мудрија Ружа од цара; Послала цару срдачку: “Нај теби, царе, срдачку, Начини мени стан од ње, Што од тог теби претече, Начини себи дворове, По њима ја ти шетала!
“ 152. Расла јела да је веће нема, Под њом Мара да је лепше нема, Цар је проси, Мара се поноси: “Нећу, царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана:
да је веће нема, Под њом Мара да је лепше нема, Цар је проси, Мара се поноси: “Нећу, царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу: Прва мана: Лазар брата нема, Друга мана: Лазар сестру нема, Трећа
“ 212. Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара Лазара: “Устани, царе Лазаре! Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!
Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко уздахла.“ 213.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Па добро, ја га и не дајем теби, него ти поклањам да подигнеш храм Божји. Старац одговори: — Силни царе! Новац је душогубац и ђавоља ствар и ја га немам и никад га се не дотичем, па га не бих примио баш да га мени и
— Можеш ми, царе, узети и живот, али ја тај новац не могу примити — рече старац мирно. — Ни за цркву?! — викну цар.
Сутрадан позове старца. — Но, пријатељу, јеси ли се предомислио? — упита га он блаже. — Не, царе! — одговори старац кратко и одлучно. — Па зашто? Кажи ми, не мучи ме више! — молио га је цар скоро кроз сузе.
— Па зашто? Кажи ми, не мучи ме више! — молио га је цар скоро кроз сузе. Онда му старац рече: — Не мучим ја тебе, царе, него ти мучиш мене; јер ја, царе, не смем примити новац у ком је сиротињска крв. Цар задрхта. — Крв?! — промуца он.
— молио га је цар скоро кроз сузе. Онда му старац рече: — Не мучим ја тебе, царе, него ти мучиш мене; јер ја, царе, не смем примити новац у ком је сиротињска крв. Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе!
Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе! И старац се саже. узе један златан новац па га преломи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— питао турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: — За инат, честити царе!). Озбиљне питалице могу да буду и поучне и мудре, али су такве јамачно књишког порекла.
за спавање) 134 — Шкљоцну шкљоцкара, Чу се до цара; Цар се препаде, у гору упаде, За њим царица: — „Не бој се, царе, Земља се тресе, Војске се купи — Добро ће бити!
(Кукуруз) 200 — Сви синови у капи, отац без капе? (Жир и храст) 201 — Сви царићи у црвену, а сам царе у зелену? (Дрен и дрењине) 202 — Сто орла на једну ногу седе? (Купина) 203 — Уже вола родило?
Сва земља нека дрхће од страха мога! (лупи ногом о земљу). ГАШПАР: Нас је, царе, звезда овамо довела, и познали смо да се родио цар над царевима.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад изиђе пред цара, рече му: „Светли царе! Ето твоје сабље, а ево моје главе. Ја нисам дуго време имала од срца порода, пак сам се молила Богу да ми да да
Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: „Светли царе, сунце огрејало! баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим де | тетом.” Али цар нити што види ни чује.
Царица пристане и на то, па цара опет обенђелучи, и тако се цар опет занесе и не чује кад она стане викати: „Светли царе, сунце огрејало! баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
Кад легну у кревет, он се учини као да спава, а она повиче: „Светли царе, сунце огрејало! пребаци руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
Кад изиђе пред цара, рече му: „Е честити царе! Ја сам дошао да просим твоју шћер, него да ми је даш.” „Добро” одговори цар, „него знаш ли ти како се проси моја шћер?
” А он му одговори: „Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад.” Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га
” Ђевојка одговори: „Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж.” Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: „Погодите
Ђевојка се поклони и рече: „Честити царе! како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од
” Царица му одговори: „Свијетли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи.” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при
царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо се сјутра растати, и вјеруј ми да ћу бити веселија него кад сам се с тобом састала.
дали ти нијесам рекао да више нијеси моја жена?” Онда му она извадивши ону карту рече: „Истина | је, честити царе, да си ми то казао, али погледај што си на овој карти потписао: што ми буде најмилије у твојему дому да понесем собом
бити, него му обећа шћер за жену, упита га какву ће прћију и колико ће прћије тражити, а он му одговори: „Честити царе! ђевојку твоју шћер за главно, а твој нож чудотворни за добит.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
о, свемогући боже, дајући, царе свету, по|дај им и дух Петра Великога! „Познајте дрво од плода његова, — говори свето јеванђелије — ,,неплодно дрво
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— То су баш они о којима се прича, светли царе! — Кад је тако, нека свирају! — нареди цар Жуто Ухо и, обративши пажњу на једну дивно печену ћурку, заборави и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти си ка'но хитра муња, Што никада не покуња. Ао, Сремче, гујо лута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Послијед сам с ужасом видио прву браћу те су помиљела, плод љубави први божествене, родитељску премилу утјеху, царе мира једног цијелога, ђе са крвљу братоубиственом младо лице земље отроваше. Злобо клета, да те бог убије!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
момку натовари двадесет товара блага и даде, али нуто чуда, момак неће на то ни да погледа, но ће цару: — Хвала ти, царе, на благу. Ако ћеш ми дати што, дај ми прстен с руке, а ако ми прстен нећеш дати, ја ти нећу ништа друго.
Баџа ће на то цару: — Дај, царе, мени два џелата, па ћy га погубити. Цар јој даде, те ти мога сиротог јабанџију поведоше џелати с баџом у једну
Него, царе, дај ми два поуздана и јака друга, који ће ме носити, јера ја као сакат не бих могао отићи. Цар му одмах даде, и они
Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с њим, стане му говорити: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом. Али цар нити што види ни чује.
Царица пристане и на то, па цара опет обенђелучи, и тако се цар опет занесе и не чује кад она стане викати: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
Кад легну у кревет, он се учини као да спава, а она повиче: — Светли царе, сунце огрејало, пребаци руку преко мене, не бих ли се растала с твојим дететом.
— Јесам, честити царе, — одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме
Онда он исприча цару све што је било између њега и његове кћери, и рече му: — Честити царе, ако ми нећеш поклонити твоју кћер, да се с њоме вјенчам, нећу је ни лијечити.
— Има, царе, — одговори садразан — инглеска краљица, јер она, ко викне испред њезинијех пенџера фисе билила, даде му уједанпут
Цар завика: — Зар је то све он учинио? — Јесте, царе, тако нам бога! — Брже амо донесите га, ја ћу њему казати. Они га донесоше, а цар га зграби па сједе на њега да га
А он му одговори: — Честити царе, као и из варенијех јаја излећи се пиплад. Стави се цар одмах да га је шћер научила, па заповједи слугама те га
Ђевојка одговори: — Честити царе, најдаље се може чути гром и лаж. Тада се цар дохвати за браду и обрнувши се својој господи запита их: — Погодите,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
пуну торбу косовскога јечма шесторедна за његова хата, а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај, царе, дао је Бог за јунаке пива и јестива, а за коње сена и јечмена... И тако даље што је потом било. Све излази пред очи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
турски војници спевали су своју погибију на Шуматовцу песмом, код које се сваки одељак завршује строфом: »Аман, царе, изгибе фукара«, и од које ево доносимо један одломак: Шуматовца алдандан бир сари илан, Адмни сорарен — Черњајев
По вас дан дуги из топова туче, ноћу бомбардира, Не дај царе (помагај), пропаде ти сиротиња! По Шуматовцу озго дим се поклопио, За по сата хиљаду топова пукне!
По Шуматовцу озго дим се поклопио, За по сата хиљаду топова пукне! — Недај царе, пропадосмо ти ми — народ твој. Наше војске што се борила на Шуматовцу и око шанца било је највише 3—4000.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Писарчић: Онда би био и ваш? Давид: Е, то ти посигурно не умијем казати, јер се не мере сваком рећи: Царе Лазо, честито кољено! Јок, господине, то се сваком не говори!... А чија је ово штрампа?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чује се рзај коња који стижу. Царе, да ли ће војска испивена, Којој из ока кикоће се жена, Разбити ветре што за влашћу сижу?
Сав народ клечи у стравичној пошти. Царе, чујеш ли сва црквена звона? На свету војну позивљу те она, Да спасеш свете иконе и мошти.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У нечистом недру вечну клетву скрива, Зато гдегде грми, и немо почива: Благослов је проклô српски царе Лазо — Како би јој и бог милости указô!?... Поред ње ме, бујне, тврда стаза води. Али куда, куда?
Тихим ходом прође кроз дворану стару, Поклони се трипут светоме олтару, Па ишчезне опет у поноћном мраку... Тако царе Лазо доходи Горњаку. 7 Подгорцу 1857.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „О Господи, сило јака! Откуд мени памет така? Дај ми, царе, рока ти, За недеље само три!“ „Три недеље? Даћу, ето, Ал' нека је као свето: Не будеш ли спреман, знај, Твом животу
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ – Миш у лављој шапи поче цијукати Пола мртав од стра' поче се правдати: „О ти, силни лаве, царе животиња! Ја сам погрешио, цела је истина, У твојој сам власти, можеш ме убити; Ал' какву ћеш славу тиме задобити?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Пусти ме, моћни Царе, да се вратим пустињском Цвету! — рече Капљица, али Цар одречно одмахну главом. — Одлучено је да будеш жена мог
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
којима се боље него на икоји други начин изражава колико је Лазару тешко да помене цару за женидбу: Вољан буди, царе, на бесједи!
Вољан буди, царе, на бесједи! Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге,
Кад ме питаш, право да ти кажем: које слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не кће оженити за младости и љепоте моје.
слуге послије дођоше, све се тебе слуге удворише, све си слуге, царе, иженио, а ја ти се удворит не могох, мене, царе, не кће оженити за младости и љепоте моје.
Вели њему Тодоре везире: „Хоћу, царе, драги господине“; пак с' опреми, оде у Латине. Када дође бијелу Леђану, лијепо га краљу дочекао: вино пише неђељицу
Тада рече Тодоре везире: „Пријатељу, Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у које ли доба од
Мијаило краљу, није мене царе оправио да ја пијем по Леђану вино, већ да с тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у које ли доба од године, колико л' ће повести сватова; и да видим Роксанду ђевојку, да је видим и да
Тада рече Мијаило краљу: „Пријатељу, Тодоре везире, што ме царе за сватове пита, нека купи колико му драго, по ђевојку када њему драго; него ћеш ми цара поздравити: нек не води своја
Виђе ли је и прстенова ли? Што говори краљу Мијаило?“ Тодор њему све по реду каже: „Виђех, царе, и прстеновах је. Да каква је Роксанда ђевојка, онакове у Србина нема!
“ Стаде царе купити сватове; скупи свата дванаест хиљада, пак подиже низ Косово равно. Кад су били испод Вучитрна, гледала их два
моја, два Војиновића, ви имате брата у планини — код оваца Милош-чобанина; најмлађи је, а најбољи јунак, а за њега царе и не знаде.
У б'јела се лица изљубише, Милош мајку у бијелу руку. Стадоше му редом казивати како царе оде по ђевојку надалеко, у земљу латинску, а не зове својијех сестрића: „Већ, Милошу, наш рођени брате, хоћеш, брате,
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И дати ће нам пак од њега достати свете царе наше, и сачувати ће њихову господу у покорству и у страху и у православној вери.
Он један снижа људе и виси, богати и сиромаши, високоумне царе стрмо собара, а богаље из буњишта вади, те на царске столице посађа, како што је и Саула од пасења магариња и Давида
о трговини, за народске ли које послове, што ли се по сокаци чини, и по туђих кућа, по путови, за војске, за краље и царе, за спахије и господу.