Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
није било ново, то је може бити јоште од Косова остало, а може бити да су бивале скупштине јоште и за време наши̓ царева.
а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију (Немачку) и сва ће царева земља пуста и празна остати...̓ — ,Тако је, тако̓ пресече ми реч везир.
издајемо, и да ће нам он помоћи скоро; но они да то сви таје, да не би Турци дознали; а ми ћемо сви да вичемо: да смо царева раја, и да ћемо данак давати, а да ћемо зле Турке и зулумћаре тући, и да ћемо кнезове у Цариград слати итд.
И ви ако сте, као што велите, царева раја, а ви пошљите за мном, а ја одо̓; ако нисте царева раја, ето вам топова а ето и џебана, па што вам драго!
И ви ако сте, као што велите, царева раја, а ви пошљите за мном, а ја одо̓; ако нисте царева раја, ето вам топова а ето и џебана, па што вам драго!” Узјаше на коње, и оду по снегу.
) Но сад што ће Јаков?! Држећи се да смо сви царева раја, морао је оно све отпратити на Дрину и на Бадовинци Турком предати и квиту узети, како је сигурно све царско
побити, и могли смо оне топове и муницију себи задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права раја царева, који смо то све на Дрину одвезли и Турком предали преко Дрине, и ево турски тавил (писмо) итд.
На питање паше зашто се бијемо, кажем, да се ми не бијемо с царем, но само са зулумћарима, који и царева везира и добре Турке, па и наше кнезове исекоше итд.
” — Паша: „Ако сте царева раја, ̓оћете ли цареве тескере примити и араче дати, пак ће везир сву војску натраг вратити?
Ето и друго преселеније синода. Дођемо у Смедерево, у наши̓ царева и деспота град, и све како ваља понамештамо. Најпре учинимо рачун досадањега на синод и око синоџија трошка; нађемо да
и печати да могу просити милости најпре у императора росијског као у покровитеља, а после у свију христијански̓ царева и сајузника; зато от Јего Сијатељства совета просим.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наоблачило се небо над јадном Србијом. Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити... Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!... Наш је душман опколио са свију страна.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чрногорци, из исте фамилије, зна толико да се онај, ко у Чрној Гори влада, може да сматра егзархом сербских краљева и царева. То је тачно. А да ли је више, или мање тачно, није важно. Чрногорци верују Василију.
А у Токају, њему. Мали цар. Разлика између тог Србина, и осталих, таквих, малих, царева, у Росији, била је само та, да су они Руси, намирисани официри, били сретни и весели, при таквом животу, а овај
се плаве у провидној магли, а која су огромна – мора бити огромна – а, међутим, обичне замисли људске, остварење жеља царева росијских. У вароши коју је Росија дигла, као играчку, на мору, у леду.
Теодосије - ЖИТИЈА
држећи, благочастиви Стефан придоби неку загорску властелу, што тада држаше оне гра дове, за овог Стреза као сродника царева и свога брата, те са градовима к њему пређоше.
Сви који допловише са светим одморише се у манастиру угошћењем, и говораху да би пошли кући. Свети довољно обдари царева благороднога човека и оружане људе и све који су били с њим у лађи, и написа у писму благородну похвалу, молитву
Оставивши га у својим топлим палатама, као што рекосмо, заповеди слугама да му из царева дома све довољно дају, а даде му цар и много злата да има на своју потребу, и да даје ништима који му долазе.
И тако цар, примивши молитву и благослов од светога, изиђе у свој лов радујући се. После царева одласка обузе светога болест, и разумеде да га Бог зове к себи.
те, Боже мој, јер си узвеличао на мени милост своју, а сада сам блажен, сада се благоукрасих, више од земаљских царева узвеличах се, више од људи обогатих се.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
осећа дубоко везан за своје националне претке: сматра да има још једну старију и славнију лозу, ону својих краљева и царева, својих славних јунака из доба Немањића и Косова, великих витезова, хајдука и ускока из турског времена, који су
Шумадинци као и сви Срби имају генеалогију која иде до у средњи век, читав низ царева, краљева и јунака, али то није генеалогија неких породица као у земљама где постоји племство.
Убавица (лепотица) се хвали својом лепотом, али жели да се мужи* за царева сина, који дању ноћу хазна бројит. И кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на
Примивши хришћанство Кумани и Печењези су се полако пословењавали. Али су се за време владе бугарских царева влашког порекла, Асена И и Петра (1186—1196), још увек држали у компактним масама и чинили велики део бугарске војске.
Чак и у Трнову и у Преславу нема значајнијих трагова из доба бугарских царева. Проучавањем средњовековне бугарске књижевности несумњиво је доказано да је она само слепо подражавање византијске
Матавуљ, Симо - УСКОК
добру царевину, нâко што смо расути, као стадо без пастира, и што су под туђинима, ради гријехова нашијех старијех царева и краљевâ!... А бог зна разумијеш ли све што зборим? — Разумијем — одговори гост, звонким гласом.
скленица ракије: око стола дрвене јаке столице, а иза њих се наврстали ђаци; по стјенама њеколико слика руских царева и војсковођа; у угловима два велика орахова ормана; иза врата бјеше издубено у зиду велико огњиште и у њему гораше
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Реформе Јосифа ИИ нарочито су биле смеле и значајне на црквеном пољу, тако да се под јозефинизмом разуме у првом реду царева одлучна борба против свемоћи и несувремености католичке цркве у Аустрији.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Четовођа у њу гледи, Баш царева града вреди. Она к њему: „Господаре, А тако ти славе старе, Коју данас под облака Диже твоја мишка јака, Ово
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— На плоду рајском трагови гњили гујина зуба. Под златним жигом царева грба сви су се сагли; ал' сви баш нису: једнога само не беше близу, не беше Срба.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то механџија чује, брже потрчи п цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.
те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па дочека царева сина те га прождере.
А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
Она два коњика још су пре од царева сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући,
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде време,
А царев јој син одговори: — Бре, аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад
После тога прође година дана, а у двору овога царева сина за њ ни гласа ни трага. Онда приступи други син к оцу па му рече: — Кад брат мој толико не долази, дај и мени
Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко дете. Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: —
једну сузу, — док букнуше страшне ријеке, те се замало сви не потопише, за ђевојком нико више не пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом божјим да стане
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Мајстор га кроји, калфа га шије Сребрном иглом, злаћенијем концем. Туде прође царева ћи. На њу погледа мајстор Манојло, На њу погледа и кафтан ократи.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Још једну чашу дивизији Банаћана. Нек здравица моја заборави вашар царева и народа, нек здравица моја кликне Банаћанима. Још једну чашу за друга мог, за дан кад су га довели.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Отрчаше, дозваше врачаре и гатаре, лекаре и бајалице; али мушицу не могаде нико да истера из носа царева нити да му заустави кијање. А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди.
“ Тако је мислио и осећао цар. Али то се бунила савест царева, а народ није мислио на буну; јер је тувио реч старчеву: да треба да буду кротки и трпељиви, без роптања, а ако им се
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство сабље дијелиле, те му трагу оста за
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
господари Црне Горе; у њој биваху велике народне скупштине; многе поносите главе, што гдје друго зорно збораху у име царева и краљева, тај је скромни манастир угостио је више од једном, тихе и чедне као калуђере.
Около, по осталијем дуварима, висијаху слике руских царева и митрополитâ црногорскијех. Према иконама уза зид бијаше повелика трпеза, застрта зеленијем покровцем; за њиа диван,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— челик падишах — владар, цар папар — бибер паргар(л) — финија тканина пасати — проћи пашалија — слуга паше, царева доглавника; пашинац петар — део тавана, таванице од необлатњена прућа више огњишта петрусин — першун пешкеш — дар,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
92 24. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА. 94 25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА. 95 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. 97 27. ЦРНО ЈАГЊЕ. 99 28. ЦАРЕВА КЋИ ОВЦА. 101 29. ТРИ ЈЕГУЉЕ. 103 30. ЧУДОТВОРНИ НОЖ. 105 31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. 107 32. ПЕПЕЉУГА. 109 33. ЗЛА МАЋЕХА.
ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ. 175 13. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ. 179 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ. 180 15. ЦАРЕВА КЋИ И СВИЊАРЧЕ. 184 16. СУНЧАРЕВА МАЈКА. 186 17. ЛИЈЕК ОД МАЂИЈА. 188 18. БИБЕРЧЕ. 189 19. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА.
— Послије неколико дана пукне глас, да је болесна царева кћи, ушао ђаво у њу. Скупе се из цијелога царства љекари, и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини.
Кад се прикучи собама, ђе болује царева кћи, види ђе лете љекари и љекарице; попови, калуђери и владике, чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову
(Лијепе хаљине много којешта учине), 24. (Дјевојка бржа од коња), 26. (Чудновата тица), 27. (Црно јагње), 28. (Царева кћи овца), 29. (Три јегуље), 30. (Чудотворни нож), | 31. (Чудновата длака), 33. (Зла маћеха) и 40.
онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда узевши га за руку стане га водити кроз све
” па се | врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред двор, изиђе царева кћи предањ, а он се продере на њу: „Ко ти је у двору?” А она му одговори: „Мој брат”.
” па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред кућу, изиђе царева кћи предањ, а он се продере на њу: „Ко ти је у кући?” А она му одговори: „Мој брат.
” Па се врати натраг и узме буздован па с њим кући. Кад дође пред двор, изиђе царева кћи предањ, а он се продере на њу: „Ко ти је у двору?” А она му одговори: „Мој брат.
Док су се они тако вијали овамо онамо, царева кћи била изишла пред двор па их гледала, а голуб у један пут стрелимке девојци на руку, па јој се претвори прстен на
овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него аждаја, па дочека царева сина те га про- | ждере.
” А аждаја стане казивати: „Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А треба га чувати, и управљати, и водити и њим владати још и хрисовуљама блажених царева, којима се слободно и без потчињавања било чијој власти још тврђе привезује.
И не само ово, него и крстове блажених царева, који богољубивом вољом написаше хрисовуље, слободу дајући манастиру. Трипут је тај јадан и трипут проклет, когод да
игумана, јер овај наш свети манастир Пресвете Госпође Наставнице наше Богородице почаствован би од благоверних царева да је у рангу игуманских манастира као и други царски игумански манастири. А други се знаменују од цара.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
) Ко је био икада већи и богатији од царева персијски[х], македонски[х] и римски[х]? Ко се је већма у сласти ваљао од Сарданапала, Криса и различних други[х]
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже — вели Маша. — А наћи ће он прима себи! Ајдемо гори, у камару — додаде пошавши ка стубама.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
тек рађали, два моћна цара утркивала су се ко ће бити богатији и јачи, ко имати оно што онај други нема, ко бити цар царева! — Ја сам цар царева!
— Ја сам цар царева! — узвикну Ферфелин онога дана кад царевина Ферфелина освану ограђена високим, стрмим зидом, уз који ни мачка не би
— окренуо се присутнима. — Мислим да ниси! — рече царица. — Онда их ухватите и вратите. Ниједан од моћних царева са обе стране границе нема такве свираче. Страшно би било да их се докопају. Ко би нам тада украшавао гозбе?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Причињава му се да је, као у причи о Баш-Челику, он један од оних моћних царева који нису људи: цар соколова, или орлова, или змајева.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Интарзирана болесничка собна столица поред позлаћених оквира несталих царева и надвојвода с олупљеном штукатуром и са својим упражњеним овалима; поломљени дјечји театар с луткама поред кинеског
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па дочека царева сина те га прождере.
А аждаја стане казивати: — Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу
А царев син јој одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
А царев јој син одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро.
Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобан теши: — Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем кад буде
А царев син јој одговори: — Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.
Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ у око и у чело. Онда он махне аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја, кад
Кад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.
Тада рече тета: — Ено, побратиме, видиш тамо на крају онај златни кревет, ту лежи царева кћи; сад отиди тамо, па зграби цареву кћер заједно с поплуном и брзо је донеси овамо.
Ово изрече, те отлен свој пут. Ходајући по свијету, дође у некакав велики град и, шетајући кроза њ упази га царева шћер, и у њ се смртно заљуби и рече оцу цару да га зове у кућу, те је он послуша.
“ То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она види. Кад она дође са својим другарицама у галију, ти је води све
да иде и скочи у пећ, а овај одмах ускочи у пећ, па бљуне из себе силну воду и жар погаси, па онда стане певати: — У царева зета, сад ће да буде четири жене: нама је опклада, наша је побједа!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
гвозденог Осушена ти ребра премеће Све донде док се може слушати Крцкање тупо тврде коштури, Да силу познаш слуге царева!... СТАНА: Ха, ха, ха!... И то ће бити сила врапчија! Разорит само!... Али створити?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Твоја, Видо, објатија, Видо, твоје лоно, Твоје благо серцу моме серце кад је склоно, Ја сам виши од царева, ја презирем в'јенце, Ја уживам стада мога пасући првенце, И будући тајно неко чувство мени каже Као што се Бог с
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: На вас гледи посвећена сени Последњега од српских царева И у сану витешке вечности Вам’ аманет на душу полаже, Осветници царства његовога, Да му круну независимости На
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
икако, икако могô од тог нашег краља и књаза истесати макар један осредњи цар, јер смо се ми, Србови, одавно зажелели царева. Писарчић: Добар је вами и наш цар. Давид (у себи): Из Лике си, дијете, али не наведе на танак лед!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Но свемоћ не трубе. Славе пут што га Вечни Закон дубе И грме рођај сахрањених днева, Кад расклапа се гробница царева. (1913) ХИМНА ПОКОЛЕЊА 1.
Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
106 ид); од јабука, ко их поједе, нарасту рогови (СЕЗ, 41, 1927, 216; 520; Поливка у ЗНЖОЈС, 13, 1908, 213); умрла царева кћи, кад окуси од ј. коју је мајка дала сину који је у војску полазио, оживи (СЕЗ, 41, 1927, 59); ј.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Хах-ах, јесте ли чули? Ах—хах! — тресао се трбух Морског Цара, тресао се и Цар и Царева брада, а свита је, као одјек, понављала: — Хах—ах, ах-хах! Баш је будала Капљица! Будала будаласта!
Путници и намерници односили су у свет приче о срећној Царевини окруженој високим, стрмим литицама и Цару Царева који влада умерено и мудро. Зар није само неколицину дао скратити за главу у току читаве своје владавине?
Мирис пробраних јела ошамути га, али ипак рече: — Да чујемо поздравну песму! Цар Царева се само насмеши. — Шта каже Светли брат? — упита доглавнике. — Микики-Мики-Но! — одговорише му углас.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
драги камен; даде њему сабљу оковану, на којој су три балчака златна: на свакоме алем, драги камен, — вања сабља три царева града.
Добра коња, а лоша јунака! Још такога ни виђели нисмо; један бјеше у зета царева, и сада је у Војиновића“. Гледале га још три шићарџије: једно јесте Ђаковица Вуче, а друго је Нестопољче Јанко, а
Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога! Каква је то царева замјена?! Та на њему ни хаљина нема! Весели се, краљев заточниче!
Под број, сине, на тефтере кажу но у цара сто хиљада војске некаквога царева спахије, што имају по земљи тимаре и што једу љеба царевога и што јашу коње од мегдана, што не носе по млого оружа, до
да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина. који ми је робље заробио. А немој се, тасте, препанути ни за твоју ђецу убринути.
набрекујеш, но је ово силан Влах-Алија, што с' не боји цара ни везира: што ј' у цара војске државине, чини ми се сва царева војска као мрави по зеленој трави; а ти, море; мегдан да дијелиш!
25 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ОРАО Лежи Марко крај друма царева, покрио се зеленом доламом, по образу срмајли-марамом, чело главе копље ударио; за копље је Шарац коњиц свезан, на
одијело; о бедри му сабља окована, на сабљи су три балчака златна, у балчацим' три камена драга, — ваља сабља три царева града. Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?
Пак посједе танку бедевију и отиде у приморје равно да он купи кићене сватове. Кад то зачу царева ђевојка, цвили јадна како љута гуја: „Јаох мене до бога милога! За кога сам лице одгајила? Да га љуби црни Арапине!
Оде татар и каза царици што је рекô Краљевићу Марко. Кад то зачу царева ђевојка, скочи млада на ноге лагане, пак довати перо и хартију, у лице је пером ударила, од образа крви
као у по дана; и даћу ти сабљу оковану, на којој су три балчака златна и у њима три драга камена, — ваља сабља три царева града; још ћу царев печат ударити: да те везир погубит не може док честитог цара не запита“.
Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и глава, и проли се и крвца и вино.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А ја томе радим служећи, што је страшан и душе преузима од земљанских кнезова, — пострашнијему од светских царева! И како тога не бих се, јадна, бојала, од кога но стрепи небо и земља?
нарођења, вечеру чинио својим херцегом, и ђенералом, и осталој господи, пак је ушла к њима унутра кћи Иродијадина, а царева синовица, танцати и скакати пред њима. И у вољу им би њено играње и пљескање длан о длан...
Тако пак и госпођа да није за њим пожелила, не би он допао царева зиндана. А да није био у тамници, то не би ни цар, фараон, за њега знао, ни би преда се звао да му снове прокаже нашто
ТРУС У ЦАРИГРАДУ Двадесет четвртога лета, за грчких царева Лава и Савре, деветога индикта, на 26. дан месеца октомврија, врло голем и страховит учини се трус у Цариграду и врло
СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 1. Бугарин Ли цара Максимијана Преславни великомученик Димитрије бијаше за поганских царева ових, Максимијана и Диоклитијана, од града Солуна поглавар и заповедник градски.
Слока и младићи сви му се чуђаху лепоти и разуму његову. И сама царева кћи гледећи га онако лепа узврда се желећи за њим и рађаше о тому не би ли се како смесила ш њиме, све се шалећи
Кано где стоји царева бојна муниција ако и нико не обрће шњоме, опет велику имаду о себи слободу и тврдо обстојање који унутра бораве, нити
Може се то на свету здесити да и из ропства чили туђ слуга на царство седне и земља га драговољно прихвати а и из царева двора и рода просјак се нађе. И собом сам цар, с које му рад неправде, с царства испада и на љуто сиромаштво потпада.
Глуху на уху говорити. Боље врсни млад разуман и освестан слуга, неголи будаласти цар! И из царева двора и рода просјак се нађе. Један и сиромах мудар, много врстнији од свих сметених градских бољара.
Радуј се обрадована, невместимаго јестества село, пространа полато царева! Радуј се обрадована, тамним сијање! Радуј се благодетна овдовавшему миру невестичаство нескврное! ...
Те и ми тако по натури да учинимо ка што чине неке издалека дошле јабанџије, који но нису никад двора царева ни цара видели и врло за тим желе да могу теке к вратма приступити сунаблизу, те прогледају бар очима како и што ли је
А што они чине? Понапре потраже царева капиџију, пак пред њега долазе те му се лепо моле просећи се. Доста пут и дар му дају, с новци га подмићују теке да им