Јакшић, Ђура - ПРОЗА
бог, тај једини заштитник правде и угнетених, неће да пусти свој громовни глас који земљине тресе умирује, а краљеве и цареве са прахом прљаве земље равна; па ни он неће светом да дрмне, да грмне: „Доста, ви насилници!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
гледај кога ћеш поставити кнезом ваљевске нахије, а ја више ни у чаршију отићи нећу, а то ли ћу кнезовати; него ћу из цареве земље бегати са животом у Немачку” и прочаја. Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд.
Потом дозове тога Турчина које се зваше Дел-Амет. Питам га ја: „Ако си од цареве стране, хајде са мном да бијемо јаничаре. Ми нисмо на цареве Турке устали, но на јаничаре”.
Питам га ја: „Ако си од цареве стране, хајде са мном да бијемо јаничаре. Ми нисмо на цареве Турке устали, но на јаничаре”. Он каже да је царски и да је од јаничара рањен, зато је и побегао у Земун.
Онда мајор рече: „Ја узимам Дел-Амета на моју чест; он је прави од цареве стране и од јаничара је побегао”. Онда се нас два у̓ватимо за руке, пољубимо се и побратимо.
— Кад мајор, рекао би се згоропади, повика: „Зар да ја пропустим турске људе преко цареве земље? Па да ми ко други говори него ти, прото, што си овамо долазио и што знаш ове регуле!
— На то Катић турски рекне: „Баш и неће! Ви седите мирно, ви сте царски му̓асили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на дахије, с којима ̓оћемо срећу с оружјем да поделимо”.
) Кад везир с конака од Бели̓ Вода пође, ми изведемо нашу војску вртаљ сата од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд
да ови Турци таки глас пушћају у народ да они не иду да Србе поробе, но само иду да Србе цару у рајалук натерају, и да цареве тескере које они са собом носе приме и цару арач даду, па ће се војска вратити и да је веће Мачва и Поцерина своје
— „Хоћете ли ви примити цареве тескере и цару арач дати, да вам пошљемо једнога са 60 Турака?” — „Хоћемо”, кажем. — „А кога ћете за арачлију?
” — Паша: „Ако сте царева раја, ̓оћете ли цареве тескере примити и араче дати, пак ће везир сву војску натраг вратити?
— Ја опоменем за Стеву Живковића, и они ме пошљу, да га зовем да напише на цареве прошеније. Одем у Земун, кажем Стеви зашто га у Голубинце зовемо.
Фрушић и однео сам Недоби, видно и одобрио тј. прошеније на цара; и казали смо да су исто тако и на друге цареве, само што су имена измењата. Казао ми је Недоба да одем до Булгакова, и да му јавим да су сва прошенија готова. 22.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): »Ко ’оће да се бијемо? Ево, ту сам, нек ми изађе!
Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самим Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу! Али, шта је ту је; фала богу кад није и горе! — Ха-аааа! — зева и наставља.
Теодосије - ЖИТИЈА
и царица, хотећи да је он благослови, па му и она указа поштовање многим споменутим почастима, и тако свети изиђе из цареве палате радујући се.
оружане људе и све који су били с њим у лађи, и написа у писму благородну похвалу, молитву благослова за све благодати цареве, и даде га цареву човеку да однесе цару.
и божаствену службу у цркви пресветлога Васкрсења и код живоноснога Христова Гроба, помоли се за цркву и за себе и за цареве и за све народе Господње тековине, које искупи часном својом крвљу.
Овакву веру и љубав показа цар у животу и после смрти према светоме, тако да су се сви чудили и хвалили Бога због цареве побожности.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) или принцезе успева да реши овај задатак и тако, најзад, дође до цареве кћери и блага. Малом детету је лако да се идентификује са јунаком који је у почетку одбачен од околине, потцењен, а
Матавуљ, Симо - УСКОК
тумаче свакојаке ствари, и за Лесандра Вељег, и за Римљане шта су радили и какви паметни јунаци били, па и за српске цареве и краљеве, за Душана и Дечанскога и друге!... Е, здрав си, Јанко! И опет добро ни дошâ!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Оршави дигне устанак и када је хтео да пређе у Србију, 1689, »ради цареве користи«, ухапси га у Кладову генералисим аустријске војске принц Лудвик Баденски.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Серашћере био је од заде Своје војске сагледао јаде, Потерао своје соколове, Јањичаре, цареве синове: „Јала, децо, турске перјанице!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад то чују змајеви, онда онај који је био вешт у крадењу оде у двор змаја седмоглава и затече га ди на крилу цареве кћери спава, а она га поиште.
се уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна уједанпут постане мачка па врапца за врат!
Још се изрече те каза како му је цар рекао да, ако је изгуби те дође у цареве руке, никад је више неће имати. Послије вечере дуже разговараху, па онда њему и оцу намјестише ту да спавају, а маћеха
Онда чоек узме торбу с травом те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
— Е, мој побратиме! — проговори царев зет — не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим да те питам шта ћемо сад: изишла моја жена из јаме, па што тражи мене, којекако; али тебе, што ми
— Шта, наопако, изишла твоја жена! — повиче ђаво, па скочи из цареве кћери и утече чак у сиње море, и више се никад не врати међу људе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Коњица; станује на Коњарнику, храни се у кафани „Мањеж“, а кући се враћа увек преко Сењака, јер ради на хиподрому код Цареве ћуприје. Недељом га тамо увек можеш срести код падока.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Веле, сматрали су да није лепо предати се. Стидели су се цареве капитулације. Оног што је имао обичај да пита за медаље.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
тако жао да удари вилу шаком по образу, а она се на то расрди, те све изворе и студенце по Котору отрује и све госте цареве полуди.
На сунцу је вро и на вјетру је вио, те ти насуо амбаре кô цареве куле и касаре! Много имао, свакоме дјелио: некоме капом, неком шаком, нами, браћо, који овђе сједимо, свом врећом, а
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда човек узме торбу с травом, те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
“ — „Е! мој побратиме! (проговори царев зет) не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим, да те питам, шта ћемо сад? изишла моја жена из рупе, па што тражи мене, којекако; али тебе!
што ми је нијеси дао извадити из рупе.“ — „Шта наопако! изишла твоја жена!“ повиче ђаво, па скочи из цареве кћери, и утече чак у сиње море, и више се никад не врати међу људе. ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ.
у један пут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна у један пут постане мачак па врапца за врат. 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ.
Онда чоек узме торбу с травом, те објеси о врату, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
” — „Е! мој побратиме!” | проговори царев зет, „не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим да те питам шта ћемо сад? изишла моја жена из јаме, па што тражи мене, којекако; али тебе!
што ми је нијеси дао извадити из јаме.” — „Шта наопако! изишла твоја жена!” повиче ђаво, па скочи из цареве кћери, и утече чак у сиње море, и више се никад не врати међу људе. 38. ДИВЉАН.
царев двор, те сједне са штапом у руци покрај врата од двора, а прстен вјенчани с именом његовијем и његове жене а цареве шћере још му је на руци стајао. У вече слуге цареве приме га у двор и дацу му што је иза њих остало да једе.
У вече слуге цареве приме га у двор и дацу му што је иза њих остало да једе. Сјутридан пође и сједне украј врата од царске башче; али дође
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ја смерни разумех трошак манастирски у злату, и у коњима, и у труду и у путу, и умолих благоверне оне цареве како не би одлазили игумани к њима ради назнаменовања, него узех од њих штап да је у манастиру уместо појављивања
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
греду, претио Ђорђу да ће га заклати, њега, силника и незахвалника што га је удес наградио добрим каквим само цареве награђује, а мрак је тутњао у кацама, јечао и хуктао у црним гомилама: — Не плачи, несанко моја.
Није била смерна ни богобојажљива као оне на иконама манастирским, нити је личила на оне што се за цареве удају. Била је хајдук. Умела је да подвикне као четовођа и мазно да се улукави као калуђер побегунац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он узјаше на њега, па бјеж̓ с њиме у цареве дворе. Чуди се сав царски двор и дворјани: да чудна јунака, да лијепог златнога коња!
Сад кренуше сви заједно даље. Ишли они ишли, док угледали опет цареве дворе. Али он се опет нешто замисли, све вади из џепа златну јабуку, огледа је, меће у џеп, вади, док стигоше и пред
Али он се опет нешто замисли, све вади из џепа златну јабуку, огледа је, меће у џеп, вади, док стигоше и пред цареве дворе.
Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је дошао до ње. Кад не би дуго, али слуге цареве носе велики трс и даду му га. Он се захвали цару на трсу, оде до коња свог, узјаха га, и оде с цуром даље.
Онда чоек узме торбу с травом, те објеси о врат, и узме штап у шаке, па запали пјешице у царску столицу, и управо у цареве дворе.
— Е, мој побратиме, — проговори царев зет — не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим да те питам шта ћемо сад.
— Шта наопако! Изишла твоја жена! — повиче ђаво, па скочи из цареве кћери, и утече чак у сиње море, и више се никад не врати међу људе.
уједанпут створи врабац, па на врат на нос стане проју зобати, и кад, сва зрна позобље, пође да и оно последње испод цареве чизме кљуне, али од зрна уједанпут постане мачак па врапца за врат.
— Е хајте ми се завуците у перје. Челе се завукоше, а пијевац пође мало даље, док угледа цареве дворе, па дође пред двор и запјева: — Кукуријеку, на диван, цару за инад!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Овакав дочек био је у ствари протест Панчева и читавог Баната против цареве преваре године 1869. Мој отац је протествовао много пре тог догађаја тако што је избацио цареву слику из куће.
На поселима у Идвору слушао многе приче о сјају цареве палате на врху брега Будима и о чудима висећег моста преко Дунава који је спајао Будим и Пешту.
Он ме је посетио у Берлину, а ја сам му узвратио посету и провео викенд са њим у Халеу. Ово се догодило нешто пре цареве смрти. Џексонова мајка и његове две сестре биле су у дужој посети Халеу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(БВ, 16, 247). У приповетки о гоњеној жени душа побијене цареве деце, поред осталих метаморфоза, склања се у р. (СЕЗ, 41, 1927, № 63). О постанку р.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Људе с рогови, магарце паметне, жене да млого не говоре начинити, то је код мене маленкост. Од мене зависи цареве и краљеве правити, њима колико оћу земље давати, с њиовом судбином владати и, кад ми је воља, у пропаст ји бацити.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта да се ради? Оде ли Цар — нема Царства! Оду ли поданици — ко ће хранити Цара и Цареве доглавнике? Ко орати? Ко сејати? Ко жњети? Мислио је и размишљао Царев Први Доглавник.
Китио се дворац, украшавале улице. Чак су и презрене звезде биле позване да увеличају славље. Шта тек да се каже за Цареве других земаља? Кочије пуне цвећа и хране гомилале су се пред капијама дворца: ништа није смело бити заборављено!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
препрека) и на Милошева питања да ли је слободно да учини ово или оно — у градацији која изврсно илуструје пораст цареве наклоности према непознатом сестрићу — Душанови одговори: Јест слободно, млађано Бугарче!
шће мене службу да исплати, пак ја пођох у свијет бијели, да ђегођи боље службе тражим; пак сам чуо за свате цареве, и пристô сам незван за сватови рад' комада љеба бијелога и рад' чаше црвенога вина“.
свати из Леђани, краљ дозива Балачка војводу: „О Балачко, моја вјерна слуго, можеш ли се у се поуздати да рашћераш цареве сватове и да отмеш Роксанду ђевојку?
Мало време затим постајало, ал' ето ти Југовић-Војина, и он води цареве једеке, покривене са сувијем златом. Она под њим увати кулаша, и склопи му руке око врата, па и њему стаде
Вели њојзи Југовић Војине: „Иди, сестро, на бијелу кулу; не бих ти се јунак повратио, ни цареве једеке пустио, да бих знао да бих погинуо!
Оде Марко у гору зелену подалеко од војске цареве, па разапе бијела шатора, под њим сједе лити мрко вино са својијем побром Алил-агом.
Ни ту није голема зулума; Арап узја танку бедевију, наћера је кроз Стамбол бијели, дође право под цареве дворе, виче цара из грла бијела: „Море царе, изводи ђевојку!
“ Па потеже тешку топузину, њоме лупа цареве дворове, сасу њему стакла у пенџере. Кад се царе виђе на невољи, даде њему цуру на срамоту.
Оде Марко у хана Новога, а ђевојка у цареве дворе, па казује цару и царици да је дошô Краљевићу Марко. Кад то зачу царе и царица, спремише му господску вечеру, и
Да л' у њему ниђе никог нема? Да л' је како лудо и манито, које јоште за мој страх не знаде?“ Оде Арап пред цареве дворе, и ту тавну ноћцу преноћише.
Врати Марко лијепу ђевојку, одведе је у цареве дворе, па говори цару честитоме: „Ето, царе, лијепе ђевојке, а ето ти од Арапа главе, а ето ти дванаест товара, што с'
То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове; ал’ не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море, Марко, не ори друмова!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НА ЗЕМЉИ 374 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 378 ПОСЕЈАТИ ЋЕ ВЕТАР А ВИХОР НЕ ПОЖЊЕТИ 380 СИРОМАШКИ САН 382 БАЧКА КОМЕДИЈА 383 ЦАРЕВЕ КОЛАСТЕ АЗДИЈЕ 385 УМ ЗА МОРЕМ, СМРТ ЗА ВРАТОМ 386 ДЕЧИЈЕ ИГРЕ 387 КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА...
Браћу рођену растаља по себи, градове мете, села расела, народе свађа, језике на кавге и бојеве узјарује, цареве подиже и немири земљу, размирје чини друг на друга, злом врлаише, манастире запуштује, људе на своје попове с
Еда сте ви сви спахије и грофови, официри у своме царству, који сте мало поимовитији, те супроћ велике цареве господе с ношењем вашим пућите се? Села и градове негде своје имате?
за срамоту оста, с пазара овога живота празан оде, тако оскудан да није врстан био ни капи воде ниоткуд себи достати. ЦАРЕВЕ КОЛАСТЕ АЗДИЈЕ Где ли се је дело благо и остало имање и лакомост ко томе, камо ти добро и поштено великоплеменито