Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Наравоученије Откад је бог људе на земљи створио, и откад су међу њима цареви, ниједан цар није веће благодјејаније роду человеческому показао и учинио од онога кому је бог у срце вдохнуо да се
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ — ,Шта, Арсо, да од Бога нађеш!’ повичем ја зачуђен. ,Зар су у вас такви цареви? А камо му велики ћурак и велики каук на глави, ако не већи а оно бар као у нашег везира у Београду?
’ Насмеја се Арса и каже: ,Тако носе сви крштени цареви, а не као ваши Турци!’ и проче. Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.
Но ми опет нећемо на вас, који сте мирни и добри и цареви Турци; ви се одвојте до чаршије горе, а ми ћемо његов конак окружити, пак ћемо се огледати”.
Сад ја пред народом прочитам оне пунктове које сам из кормчије преписао, како су стари цареви судили, бегенишу ли они и хоћемо ли овако.
јоште додајте овај пункт: чтоби цареви утолико милостиви били народ српски са султаном помирити, и чтоби султан са Србима, аки с подајницима и с платежницима
И то ми је рекао: „Турци секу оне које им кнезови предаду, а не друге, а ребелијанте и други цареви секу”. 19. јануара. Рано у 8 сати одем г. Недоби, и мало поседим док он приписива тужбу Младенову на Карађорђа.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ПРЕОБРАЖАЈ 32 7. СПЛЕТКА 38 8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА 46 9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА 52 10. РАСТАНАК 56 11. ДЕВА 60 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ 65 13. ПРВИ МЕГДАН 76 14. ПРОКЛЕТА КУЋА 81 ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 89 1. ПАУК 90 2. ЈЕЛИЦА 96 3. ЗЕКА 102 4. ПОТЕРА 109 5.
И сам би им ђаво опростио, али он никада!... Тај ће се светити на седмом колену!... 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ Станко се упути лугом. Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...
Дочекаше их да веселије бити не може... Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. — Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сад како је, то ја не знам! Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори. Ал’ видећете само да ће Баћушка заокупити!... Биће, држ’ не дај!
било порције ни егзекуције, ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ’ћери.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Првој су аустријски цареви слали захвалне грамате, јер је помогла ђенералу Пиколоминију, да продре до Скопља, у Турску.
Теодосије - ЖИТИЈА
Када је божаствена служба била свршена, цар и сви цареви људи скупише се да их благослови рука новопосвећенога архиепископа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Познато је било ово правило. „Ко је старији, старији је, а опет цареви смо сви.“ Узели су разбријавати браду „по војнички“, по угледу на цара.
Византијски су цареви, наиме, у више махова пресељавали Јермене из Мале Азије у слив Марице. Само у Х веку је 200.000 Јермена насељено по
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ЦАРСКОМ СЕЛУ Куда прођу цар и царица или коњи цареви, тим путем сме проћи себар и властелин само пошто се још једном јави пролећни гром с неба, само пошто још једном
изгинуле у свету поворке однекуд из Леђена, из Цариграда, којима се мајка и данас нада, за гробља оних које су цареви у незнане земље слали да гину, за војничка гробља у час вечерњи, за њихову подземну и надземну тишину.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез Драго њекако срдито поче набрајати: — А, да-ти, те је сваки жучан те изгубисмо Приморје, те нас цареви преварише! А и народ се острвио ове бескрајне рати! А припомогоше ове двије гладне године!
Кад се Наполијон бјеше осилио и прегазио му државу, онда му се Франц покори, даде му кћер за жену; а кад други цареви сломише Наполијона, онданак ћесар узе кћер натраг и уза њу приде Млетке и све што бјеше млетачко, па и Приморје!
? — Ваистину, дијете, знају добро за нас цареви, краљеви, толики књажеви и ђенерали, паше и везири, а за фукару не марим.
И, по свој прилици, то смо скупо платили, јер Саво Марков и данас каже да нам зато цареви не дадоше Приморје! — Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда
Уочи Малог госпођина дне скупи нас владика и каза нам: да је силном Наполеону дошао крај, да су се сви цареви и краљеви сложили против њега, да и нас Русија позива. Весело као на свадбу кренемо се с владиком опет у Приморје.
Што да ти дуљим? Нама и Инглезима предаду Французи градове, а у исто вријеме чусмо да цареви углавише да Бока буде ћесарска!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
” ХУСО: Да хоће да се опкладимо ко ће брже богатији да сагради град! Па да се овако поделимо: њему најбољи цареви неимари, инџилири и хазнадари, њему сав камен, песак и јапија, сви чекићи и мистрије и либеле, ашови, будаци,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата! Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.
Други вели: — Ја могу за један четврт сахата! Трећи вели: — Ја могу за девет тренутака! Онда цареви повичу овоме: — А сад ти, змаје, брже похитај!
Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на
Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући, кад си се смрти избавио. Царевић њима вели да ће још једанпут да иде срећу покушати и жену
Царевић њима вели да ће још једанпут да иде срећу покушати и жену ма на који начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога.
Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: — Е кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита БашЧелика ђе му је
Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце.
Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао.
Кад их цар сагледа, рече свима који су се онде десили: — Шта ћемо сад: оно су цареви, а ово су као просјаци према њима? Онда ће анђео рећи: — Знате ли шта?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Да је од баронске фамилије, то знате; фамилија је врло стара и пуна заслуга. Јошт пре хиљаду година, кад су српски цареви владали, био је један сирома војник кога су подсмејателно голим сином називали.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Ал’ дочуше цареви дворани, Цар их прати Јовановој мајки: “Ид’те, ид’те, слуге и војводе, Довед’те ми малена Јована.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Победио је сваки народ, сви цареви. Победила су деца и разбојници. Победила је смрт. Победила је сласт. Једну никад не вукоше твоја кола: част.
Укус се мења, укус се мења: само су хуље све исти. Хиљаде година вуку нас за нос, песници, месије, цареви и комунисти. Шта ти је жао нашег покољења, укус се мења, укус се мења.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
мање; да је прави дахија, и да обично, кад пође у срез, води читаву тевабију гладница и најамника, као стари персијски цареви; таквом писању дао је, ваљада, повода и џгољави Пурко, једини из пратње капетанове.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Они ће нам и без вјере доћи, међу нама стати надéбљати; какве су ти они поглавице, називљу се цареви синови! ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ. КОЛО ПОЈЕ Љута клетва паде на изрода!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У њој се поминаху сви српски светитељи — а има их ље низ! — па сви наши жупани, краљеви, цареви, деспоти, којијех је такођер повелика бројаница.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
је што није осмочена, ма није ни слана 15 Питали Дрињанци на сијелу кнеза: — Ма, вала да је господару богу, што ови цареви и краљеви иду и пију? — Богме све бубрежна лоја печена и медовине, а зато су и крупни.
клањатисја солнцу правди, и тебје вједјети с висоти востока, господи, слава тебје“; а затим у кућу уђу вертепаши — цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор, — сви обучени у стихаре преко којих је појас, с крунама на глави и са сабљама у
Кад се заврши ова игра с луткама, цареви, који дотле стојећи са исуканим сабљама певају, престану са песмом — и настаје разговор).
Прва сцена Цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор ИРОД: Откуда сте, ви цареви, како је име ваше, куда путујете и коме дарове носите?
Прва сцена Цареви: Ирод, Гашпар, Валтазар и Мелхиор ИРОД: Откуда сте, ви цареви, како је име ваше, куда путујете и коме дарове носите?
Али дукат много кошта, пет форинти биће доста; десет круна, каже Коста, банке неста; а потура вама оста! Сирјеч! (Цареви изиђу напоље).
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ни један, забрине се сав двор. Онда и треи син пође у лов, не би ли и браћу нашао.
Кад их цар сагледа, рече свима који су се онде десили: „Шта ћемо сад: оно су цареви, а ово су као просјаци пре | ма њима?” Онда ће анђео рећи: „Знате ли шта?
Ње се љепота била разгласила по свијету. Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде. Али отац њезин није је стио никоме другоме дати до ономе који би се нашао
“ Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: „Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.“ Старији и средњи брат
“ Онда цареви повичу овоме: „А сад ти, змаје, брже похитај“, овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с
овоме: „А сад ти, змаје, брже похитај“, овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на
Онда га цареви сјетују: „Иди сад кући, кад си се смрти избавио.“ Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену
“ Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену ма на кој начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: „Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од Бога.
“ Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: „Е кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита Баш-Челика, ђе му је
Онда цареви заповеде те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце, како
Кад се то разгласи по свету, стану је просити многи цареви и краљеви, али она није хтела поћи ни за једнога, јер ни један није могао погодити њезиних белега.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
што мете се сваки земаљски, као што рекоше Књиге: када и сав свет стечемо, тада и у гроб уселићемо се, где су заједно цареви и убоги'. Зато, чеда моја љубљена, пустите ме брзо, да идем видети утехе Израиљеве!“ (Лк.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Квартир сам у Валедехану с хиотски трговци имао, недалеко од С[вете] Софије и цареви[х] дворова. Моји Хиоци водили су ме свуда по Цариграду, по мору и по суву; али ко ће ту ужасну величину града обићи!
Половина овога зданија опредељена је за библиотеку и за академије високи[х] знања. Ево, људи, на свету гди цареви своје дворове књигама мудрости и наукам дају и посвећују и себи за високу вмењавају славу с мусама заједно обитавати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
тек да нешто каже, али је Ђока на ово завртео главом: „Оће да прође, господин председник, Бог да те живи, синови ти цареви и генерали били, како да неће, знам да ће да прође.
„’Оћу,“ вели Ђорђе, „’оћу, господин председник, синови ти цареви и генерали били, све ћу да ти кажем, да су ми живи и здрави моји Циганчићи, ето овако је било: Ја сам, господин
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Јадне су нам данас и горе и горски цареви... Нема више ни 'наке горе ни 'накога Јевђовића, кâ што ти причаш... — Ко, зар Јевђовић?...
— Ова, брате варошка... миром мирише. — Кажем ли ти ја! ... Раскрсти с оним човјеком... знаш?... па да уживамо као цареви. — Р-р-раскрштам!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а цареви га кћи стури с крила, па притрчи брату своме, те се с њиме пољуби, па онда, узевши га за руку, стане га водити кроз
Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли браћу нашао.
ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: — Отвори врата! Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: — Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.
Други вели: — Ја могу за један четврт сахата. Трећи вели: — Ја могу за девет тренутака. Онда цареви повичу овоме: — А сад ти, змаје, брже похитај!
Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поепу водом по онијем ранама куд је царевић расјечен био.
Кад поспу, ране се саставе, а царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: — Иди сад кући кад си се смрти избавио.
Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену ма на који начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: — Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога.
Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: — Е, кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита Баш-Челика ђе му је
Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади, па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце.
Ишли они, ишли дуго и дуго, док једва једном стигоше у ту другу царевину. Кад ал̓ ту велики цареви двори и крај двора сакато воће, насред воћа дрво јабука, а на њеном врху златна јабука. Да сакате јабуке, боже!
Кад ту, ал̓ двори цареви велики и гадни, и крај двора велика штала. Кад бише пред шталу, рећи ће лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала је
Тако опет ишли, ишли, журили се да што прије стигну, док дођу и у четврту царевину. Кад тамо, али красни цареви двори, а нигдје се нико не види. Једна соба отворена, и тамо далеко на крају види се златни кревет.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Не - одговорио сам и после мало оклевања додао: - Побегао сам са Војне границе зато што су цареви те земље хтели да ме помађаре; из Прага сам побегао јер сам се противио аустријском германизму; побећи ћу и из Делавер
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Где су, где су ти пастири Достојници богопримства? Где су, где су ти цареви Што тражаху „сунце правде“? А света им предводница, Она звезда, где је саде? »Стармали« 1881.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
государства расјејали сја Како стаде Сербија, славна и угодна, са множеством народа бивша пређе плодна, пресилними цареви и храбри солдати, сад у ропство другима морала се дати.
Славни моји цареви и вожди велики, с моји храбри витези и сини толики, острим мечем падоша у својој держави. Ах, на жалост горку ми остах
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Писарчић: Јест. Давид: Па како ће бити мој? Е, моје дијете, да је ово наш цар, ја би' од радости заплакô. Наши цареви, штоно веле, бише и преминуше. Него сам начукнô да ми, Србови, имамо једног краља и једног књаза.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
“ О безлобља Давидова, чујте, цареви, чујте, Саула ли оплакујеш, нађени? Јер нађох, рече Бог, човека по срцу мојему.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не волим, брате, ове наше школе. Све којешта се ту учи, Настасе, веруј! Све неки покојни цареви, неки покојни богови, и неке животиње којих више нема, и неће бити. Буди бог с нама! Да ми је нешто друго...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чему хитња? И ходом мрава и трком антилопе стиже се истом крају! Након сече празнога класја Цареви доглавници нису имали брига: али Цар изгуби мир и не нађе га ни дању, ни ноћу. Нарочито су ноћи биле ужасне.
Тако се Царсвто подели на дневно и на ноћно, мада нико није знао у чему се састоје Цареви важни задаци. Можда је то било устајање? Доручак? Одмор након доручка? Мењање кревета? Избор Царичине нове хаљине?
Ах, како је слатко спавао Цар! Како су слатко спавали Цареви доглавници! Једино су шваље биле будне по сву ноћ. Зелена и плава свила бљештала је на Царевим доглавницима, с
Као златна киша пљуштали су поклони. Цар је благонаклоно климао главом. Као црвено-зелени пламенови јурили су цареви доглавници и били свуда и у свако време. Коначно, с малим сином стиже и Цар с десне стране планине.
— Шта мисли надзорник градње? — рече Царица. — Докле цареви допуштају нечију дрскост? Увек је било и биће да велики циљеви захтевају велике жртве!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песми Урош и Мрњавчевићи поновљени стихови, такође, означавају неке најважније тренутке: Цареви се отимљу о царство, међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство.
цркве: једно табор Вукашина краља, друго табор деспота Угљеше, треће табор војеводе Гојка, а четврто царевић-Уроша. Цареви се отимљу о царство; међу се се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи, а не знаду на коме је царство.
“ А Марко их омилова руком: „Добро дошли, моја ђецо драга! Јесу л' здраво Србљи витезови, и честити цареви и краљи?“ Чауши се смјерно поклонише: „Господару, Краљевићу Марко, све је здраво, али није мирно: господа се тешко
Шта помињеш некакога бана? Ово није Страхинићу бане, но ја јесам цареви делија: једеци се царски покидаше, у ордију турску побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако
Виђе везир, па доказа цару ја какав сам јунак за мегдана; ођеде ме цареви везире, ођеде ме и чадор ми даде; цар ми даде од мегдана вранца, и даде ми свијетло оруже; потписа ме цареви везире да
ме цареви везире, ођеде ме и чадор ми даде; цар ми даде од мегдана вранца, и даде ми свијетло оруже; потписа ме цареви везире да сам војник цару довијека.
царе оправио, јал' је царе, јал' Мемед везире, да ме царе зове на Предају, да ја војску цару не растурам: препали се цареви везири да им почем сабљу не ударим.
Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија, та л' не видиш? испале ти очи! Оно није цареви делија, — мој господар Страхинићу бане; ја познајем чело како му је, и под челом очи обадвије, и његова оба мрка
Ударише коње мамузама, па Ситницу воду пребродише, ударише у цареви табор. Како дође Мусићу Стеване, три је паше био и убио.
Ту стражара од тамнице нађе, те му русу откинула главу, па у врата топузином гађа: „А излази, цареви хаине! Е је мене царе оправио да ја водим тебе и Алију“.
Кад настало лето осамн’есто, писат пође цареви везире, писат пође по земљици царској и он купи на цареву војску: где с’ у кући четир’ мушке главе, од четворо узима
Код речи задужбима каже Вук: „Највећа је задужбина начинити намастир или цркву, као што су српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води или преко баре, калдрму на рђаву путу, воду
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Прво чудо пред фараоном ш њоме учини: баци је на земљу — би љута змија, и оне змије што цареви чародејци бијаху их они произвели, све изпрождира. Пак лати је Мојсеј за реп те је диже; опет би палица ка и била!
где једна врла госпођа кроз капију градску изађе у њихов табор с многима хубаво оденути фрацимерки и с млади ичоглани цареви. Прознаше они да је то царица изнутра и учинише јој пут да иде к шатору везирову. Рекоше: заир иде да проси мир.
И они цареви посланици из Цариграда, каде дођоше близу ћивота светому, поче ватра севати и искре скакати од тела светаго Димитрија
им је по вољи био, — они ни тога а ни остале које хвалити могу: сваки им је неугодан зато јер сви би по себи захтевали цареви да буду, вођени с поноситом натуром злодухљивом.
ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТЕ ОФИЦИРИМА И БИРОВИМА Ако сте цареви војаци, свесрдо у томе отслужујте и фришко окретни и верни будите. Не обеђујте некриву сиромаш, ни их гулите.
А и на то ми ваља мотрити кад би откуд који цареви официри, велика ли која господа, сам ли би цар, с матером му ту дошао (штоно сад, ако се чему сећате, говорим за свеце