Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Изађемо из контроманца, и тек што пођемо у Каменец Подолски Константину царевићу, а кола нам се поломе. Чиновници нађу нам мајсторе, раскопају кола и поправе што је фалило.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх
овако за дуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш' коња па ходи у авлију!
Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака: — Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију!
бјеже, па тако и учине Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна па брже потрчи и царевића стигне па повиче: — Е, царевићу, зар ти украде жену!
“ и тако и учине и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна па из далека повиче: — Стани, царевићу, нијеси утекао! А царевић кад види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Кртичњак) 149 — Насред поља лончић ври, а ни воде ни ватре? (Мравињак) 150 — На царевићу без узла кошуља? (Јаје) 151 — Наш војвода воду пије, А над њим се барјак вије; Круну има, краљ није, Сабљу има,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
63. Мотовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало. 64. Мртво живо из шуме вуче. 65. На царевићу без узла кошуља. 66. Навр пласта шака шаша. 67.
изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: „хајде“ веле „ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој
Путујући овако задуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док на један пут повиче једна ђевојка с чардака: „Е царевићу, одјаш, коња па оди у авлију.
Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака: „Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију.
Но кад они | почну бјегати, Баш-Челик то дозна па брже потрчи и царевића стигне па повиче: „Е царевићу, зар ти украде жену“, па му жену отме и каже: „Ја ти сад жквот праштам, јер знам да сам ти казао, да ћу ти дати три
хајде одмах да бјежимо“ и тако и учине и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна па из далека повиче: „Стани, царевићу, нијеси утекао!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: — Хајде, — веле — ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх
Како уђе, гледа тамо-амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу, одјаш̓ коња па ходи у авлију. Кад царевић дође у авлију, и онде га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју
Путујући опет по свијету, дође у другу велику варош и идући кроз варош, повиче опет једна ђевојка са чардака: — Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију.
Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна, па брже потрчи и царевића стигне, па повиче: — Е, царевићу, зар ти украде жену!
“ И тако и учине, и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна, па издалека повиче: — Стани, царевићу, нијеси утекао! А царевић, кад, види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
треба да донесе јунак као понуду неверној жени, или мајци, или сестри, или лажном царевићу (»са букве ј. из велике воде Калаџијнске«, Вук, Пјесме, 1, 7, 154; »јовове ј.« Красић, Прип., 2, 20; »јошеве ј.