Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— ,Господин Мијушко!’ — одговорим ја. — ,Који је то г. Мијушко?’ — Ја кажем да је он прешао и подигао нас у име царево, и да је сада и он овде.
пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Мира ради попуштао би па ма штетовао... Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. Али дарнута је клица зла. А она је буре барута.
Где? Откад је он у Црној Бари, ми агујемо. Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!... Зар није? — Јесте. — Јесте, јесте! А то је све Крушка!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Господин Оливер, то царево око, И Прељуб, мач царев, јавише високо Да је Тесалија сва пала за вече. А молбу за Царство кад Патријарх рече,
Теодосије - ЖИТИЈА
Свети архиепископ поклони се и у светим манастирима у Светој Гори, царево и своје злато нештедно у њима раздели, а преподобни прот и часни игумани и сви богобојазни људи љубазно га примише,
моје те сагрешење најпре учини бегунцем од мене и отера те да се ван свога ти отачаства преставиш, и сада опет чини да царево срце буде Тврдо и да нам те не да.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА НЕРОТКИЊЕ Благоразумевање тражим за жене које нису дале богу божије ни цару царево, које нису занихале у колевци дете, за неблагословене, за жене које пред собом носе транспаренте снова и маште, у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и предузимљиви трговци и занатлије, сачињавали солидан део грађанства по угарским варошима који је лепо плаћао »цару царево«.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Нико му се није смео протиВити, И народ је дрхтао од страха и само се молио Богу. Онда Бог, да би показао царево ништавило и народ ослободио од таквог чудовишта, пошље једну мушицу, тог нашег далеког претка, цару, кад је он једно
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за себе, тражити више но што је одређено.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се дервиш и кувар састану пред царем, и дервиш на питање царево: „Шта сад чини бог?“ одговори: „Ено, сад оде у башчу; ено, сад узабра цвијет; ено, сад сједе“ итд.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Станоје, Везир је чукнô чудне новости: Кô да си ти и Шероглића, После, Продана са Ђенадијем, Па и остало робље царево У разној згоди с твојим момцима Из тврдог града вешто украо?... ГЛАВАШ: Хм!... Чуо је?...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ђурђевак, ђурђић, ђурђиц, ђурђица, ђурђевац, ђурђево цвеће, бокарић, драгољуб, драгољица, царево цвеће, пребелика (Шулек). Ђ.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Мој отац је говорио: Богу божје, цару царево, а све друго у касу и под кључ. А ја велим: Шта сам пре подне зарадио, с тога ћу после подне ја, Тоша, да скинем
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОД ЉУДИ 442 ПРИТЧА О ДУШИ И ТЕЛУ 443 НА МОРУ ГАЛИЈЕ 445 ПОХВАЛА СКРОМНОМ ЖИВОТУ 446 НОВОГОДИШЊА ТЕЖАЧКА ЗДРАВИЦА 447 ЦАРЕВО ПИСМО 449 НА МЕРИ СТАЈАХ 450 ПЕСАК И МОРЕ 451 ЦРНИ БИВО У СРЦУ ЛЕГЕНДЕ, БЕСЕДЕ,
И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије писмо да га учини
) Него он со тим прекрати цареву реч и његову му мисао таки разоноди. Ама на царево о том поуздање јер он хоће до иста то њему почети правити, та и узе апостол у руке ђунију и другу утвар мајсторску што
Не жегу зато свећа да их под астал, ил' му под клупу мећу. Какви људи бише, такви и поп. Ка аспиди глухи. Цару царево, а Богу божије. С красотом женском многи погореше. Почетак је премудрости учити је и држати непопустно у глави...
су погани ка богу поклањали се и дарове му доносили, а он се је уједно с цесаром Тиверијем возио на златни хинтови и царево ниједно лисмо без његова подписа није људма хвајдисало где се и он није подписао.
(Лука) ЦАРЕВО ПИСМО Добру мајстору не разбира се какав му је живот, него то питају каква му је мајсторија, је ли добра и лепа и на
А и мотичар то се гледа копа ли право, лепо и добро, не сматра му се друго што, лише каде откуд где стигне царево, спахијско ли што заповедно писмо, не расматра се то, која га ако рђа и хула чати, ама то се врло слуша што се пише,