Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Султан Омар, обладавши Александријом, ужасне се кад види ону славну библиотеку, за које су гречески цари милионе потрошили и| коју сва учена Европа никада без велике жалости не спомиње.
Ми сви видимо, нити ко о томе сумња, да царске фамилије и силни цари на земљи како год и други људи у болест падају и умиру, нити има на земљи богатства ни власти које би могле кога од
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ СЕ) 288 УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА 289 (БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) 291 (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?
Слушај, слушај, је л ме когод звао? Она, она — брже, што сам стао? (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?) Де су наши дивни цари? — У гробу. Де су крали господари? — У гробу.
Слушај, слушај, је л ме когод звао? Она, она — брже, што сам стао? (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?) Де су наши дивни цари? — У гробу. Де су крали господари? — У гробу. Де је наша госпоштина, Она пуста царевина? — У гробу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења. Наши цари закон погазише, почеше се крвнички гонити, један другом вадит очи живе; забацише владу и државу, за правило лудост
Разгледâ сам и све три пећине: ђе се сунце христјанству родило, ђе је небо јасли освештало, ђе су цари небесном младенцу похитали с даром поклонит се. Гледао сам Гетсиманску башту, оцрњену страшћу и издајом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Сви у хору певају): Шедше трије цари Ко Христу со дари Ирод их пригласи: Гдје идут? вопроси. Отјвјешчаша јему: Идем к рожденому, К рожденом идите И
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Различни цари и поглавари, мислећи да у томе некакову задужбину чине, саздали су им с великим трошком велике манастире, дали су им
У овом зидању и обогаћавању манастира цари и краљи један за другим су се надметавали ко ће лепше сазидати и више дати, тако да ови самци и сиромаси нашли су се с
ће лепше сазидати и више дати, тако да ови самци и сиромаси нашли су се с време-ном у толиком изобилију и богатству да цари и краљи у потребам помоћ су од њих искали. Ево, дакле, моја децо, што чини мало помало обичај.
с временом находили су се мудри цари, колико у Цариграду ,толико и у другим царствам, који, видећи да су ови добри старци сасвим изишли из своји[х] предела
и расужденија дао ми је бог да могу расудити да те ствари морају бити врло потребне, полезне, велике и славне, кад цари и краљи без њи[х] не могу бити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, несрећа та моја до ада ме сведе, свако веће зло своје спустив на ме седе. Уви мени несрећној! Гди су цари моји? Гди војводе преславне са храбрими воји?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
од Ливана невесто, ходи к мисли се за тамњан и измирну што су ти на дар од истока донели волсви, персијски цари... Сад већ доиста, изађи из Ливана, ево, кћерко тужна, лепог мириса туђа, — краснога ми Исуса!
Тарсијски цари из морских ада, острова дарове хоће му донети, цари аравијсци Исава с пешкешем доћи ће му... Ветрови вијући свакад с
Тарсијски цари из морских ада, острова дарове хоће му донети, цари аравијсци Исава с пешкешем доћи ће му... Ветрови вијући свакад с водами њихају, голем талас дижу и квар пловцем чине.
Зашто у оно доби зли су цари на грчком царству били, иконоборци и мучитељи, та се и разгњеви господ и ту каштигу напусти на њих.
Понајпосле већ сустигоше и к Цариграду. У том доби згодише се бити грчки цари у Цариграду Лав и Савра; јако изнова бијаху на царство постали. Обрекоше се Грци Турком данак давати да их не дирају.
Христа ходом могу се ако тек усхоће му трагом ходити научити се и световати у себи свакоја ка господа и бољари, цари, краљи, принци, бегови, ђенерали, кнезови и сваки земљодршци за мало им доби...
По твоме имену, тако је и житак твој. Мучно је то и тужно дуваровом бездушним говорити. Ко се сам цари, други цар му не ваља над главом. Други даје и наспорује, а другом се за то захваљује и пешкеш му се носи.
Кано ђаци кад неку комедију чине пред људма за смех и за шалу облачећи се у разлико лепо рухо, те се чинећи цари, краљи, велика господа, официри и војиштани, доктори и философи, а овамо — ништокапе, сви их знаду тко су они.
Добро смотрите, те виђ'те велику ову скону нашу те се у себи пронеразите и задрхћите од страве овога трага оклевајући. Цари, краљи, принци, прогледните то и не величајте се одвише!