Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
дошли на Врачар, одма смо оно прошеније, које смо пред генералом у Земуну од дахија тражили, послали преко Немачке у Цариград са 9 пунктова, а може бити да је и Аустрија писала како јаничари неће да пристану на мир.
Рус, с Турчином у великој љубави, но упућује нас у Цариград, да султана молимо. И то ћете Ивелићево писмо наћи у мојим ̓артијама, а владичино је изгубљено.
сви да вичемо: да смо царева раја, и да ћемо данак давати, а да ћемо зле Турке и зулумћаре тући, и да ћемо кнезове у Цариград слати итд.
Ову квиту, кад смо у пролеће наше депутате у Цариград послали, по њима и квиту (послали), од које се Порта уверила да смо баш права раја, кад нисмо његове топове и муницију
Афиз-паша од резилука у Нишу умре. Наши депутати маја 28. дошли у Цариград, предали султану прошеније 1. јунија. Како чује руска мисија да је Афиз-паша на Иванковци разбијен, узме наше
молити императора Франца за џебану и друге потребе, одакле пошљемо прошеније императору Александру руском, с отим и у Цариград султану. То ће бити око половине јануара 1806. године, тако ми се чини.
— Ја сам то казивао: да Руси ништа друго нису рекли, но толико советовали да ми сами за себе пошљемо кнезове у Цариград и молимо Порту, да нам пошље доброга везира, и да нас од Гушанца и зулума ослободи, као што смо и послали проту Алексу
У сонету се том за добро нашло да се иста инштанција у копији у Цариград интернунцијусу или јелчији аустријском, барону Штирмеру, пошље, и да му се од стране императора и Метерника и Државне
Теодосије - ЖИТИЈА
цар загорски подиже се и многе градове грчке по целој Тракији и по свој Македонији разори, јер су Фрузи тада држали Цариград и нису жалили разорење осталих градова, не сматрајући их својима. А он, налазећи иx пусте и немоћне, разараше их.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
После пада Босне и Србије под Турке, прошло је 1530. год. једно немачко изасланство кроз Босну идући за Цариград и у његовој је пратњи био један образовани Словенац, Бенедикт Курипешић.
Огорчени на „ђаур-султана“, хришћанског султана, они су се са многобројном војском кренули на Цариград да би својим очима видели да ли је султан прави муслиман; хтели су, како су говорили, да виде да ли је тај султан
Али су сви становници печалбари и иду на рад поглавито у Цариград, мање у Србију. Становништво је православне вере, али говори само арбанашки, осим ретких изузетака.
Печалбари ове групе иду по свима балканским земљама: у Румунију, у Србију, у Бугарску и у Цариград; иду чак у Малу Азију, у Мисир, а у новије време и у Америку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
солитер (фр. солітаіре) — прстен са једним великим брилијантом состојаније — имовно стање Стамбол, Истамбул — Цариград, стара престоница Турске империје створ — овде: стас, раст, изглед страхино (итал.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
у одређено вријеме с новцима, цар пошаље те га доведу; но сад Мујо тријезан призна да нема ни паре, а камо ли да купи Цариград или половину њега. Онда цар одмах заповједи да га посијеку што је тако лагао и с царем спрдњу збијао.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: Ја ћу у Цариград морати ићи, молим дакле о Србији. ДОКТОР: Пређе него о томе што почнем, треба да знате да Србљи живе и у Босни, гди
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
О, дуњо света, згранај се у грб: Константинопољ, дичан Цариград! ИВ Са чијих ногу да мирише нард? а ми смо Цвети, Јерусалим град!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
12. Град градила б’јела вила као Цариград: Љепше га је саградила него Цариград, По њем пирге испиргала као Пирин град, Начичкала камичцима боје хиљадам’: Па
12. Град градила б’јела вила као Цариград: Љепше га је саградила него Цариград, По њем пирге испиргала као Пирин град, Начичкала камичцима боје хиљадам’: Па бедеме граду гради, чудом чувене,
дозивље свога слугу, вјерна Николу: “О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град, Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград? Је ли љепше испиргани него Пирин град?
Је ли љепше испиргани него Пирин град?“ “Вило моја, љепши ти је него Цариград, А љепше је испиргани него Пирни град.“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три
“ “Вило моја, љепши ти је него Цариград, А љепше је испиргани него Пирни град.“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кућа — пијаца, прање — пеглање, кување — шивење! То ми је цео живот с тобом! А овамо си ми обећаво и Цариград! СИМКА (излази у двориште са прекривеним послужавником): Гино, могу ли код тебе да склоним сребрни есцајг?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А мудар си и књижевник, кажу. Учио си књигу у Цариград, на некакву ћабу притврдио. Али ти се јошт хоће памети — потежа је ова наша школа. МУЧИ ОПЕТА СВАК И ГЛЕДА ПРЕДА СЕ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
како — кад Софкин отац одрастао и, као што је ред и као што доликује кући, толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
вријеме с нов- | цима, цар пошаље, те га доведу; но сад Мујо тријезан призна, да нема ни паре а камо ли да купи Цариград или половину њега. Онда цар одмах заповједи, да га посијеку, што је тако лагао и с царем спрдњу збијао.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И док проведох ту осам година, настадоше многи метежи у крају том, јер прођоше Латини и заузеше Цариград, бившу Грчку земљу, чак и до нас, и улегоше и ту у свето место. Велики, дакле, метеж беше.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Не иштем никакве плаће; обештам се бити с њим сву зиму, само из Ливорна да ме отправи на пролеће у Цариград, гди знам да се францески и [и]талијански језици, навластито кад и[х] ко с греческим уме предавати језиком, добро
Да сам хотео, могао би[х] тај час у други корабаљ прећи за Цариград; но, уверавајући ме капетан да се ту сваки дан може пригода за то место наћи, намислим остановити се овде који дан за
су ми да само од лимуна и поморанџи пол милиона пјастри има ови остров до[х]отка, које свуда с корабљи, а највише у Цариград, разшиљу.
У почетку јунија дошао сам овде; пети дан затим дођу гласови да у Цариграду куга мори. „Иди га сад у Цариград”, помислим у себи.
Сутрадан пођем к ближњему. Представим му у каквој се сметњи на[x]одим, не смејући у Цариград на кугу насртати, и да би[х] радо, док она тамо престане, [и]талијански и француски лекције, кад би[х] имао коме,
година ту живљаше, љубимога попа Агапија, учитеља господина Николаја Аргентија, и први | марта пређем у корабаљ за Цариград.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Плашио се у граду, а нарочито у Цариграду, 1816. Имао је тридесет година а Цариград је био замаман. Али, и дан, и ноћ, и лица, и кораци, и гласови, све је дисало као опасност.
Студентском тргу и слутио, над плочницима, ону прашину што су је дизали ати махнитих Татара, који су носили поруке за Цариград и из Цариграда. Прашина, уопште, најдуже опстаје.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Али кад и Цариград паде тим неверницима у руке, изли се права бујица таквих избеглица преко целе Италије. Међу њима налазило се и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ми сви ратујемо у име његово, једни противу других. И Немци за везу с Багдадом, и Руси за Цариград или ни они не знају зашта, и ми за море, и други за ово или за оно. И то сви у име једног истог Бога.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 186 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 187 ЦАРИГРАД 189 ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ 191 КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО 192 ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА 193 ПИЈЕВАЦ
се обично подјетињи, и тада одиста врло често личи на онога у чијих се десет година најпослије бијаше загледао. ЦАРИГРАД Србљи приповиједају да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао.
ЦАРИГРАД Србљи приповиједају да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао. Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву људску главу и прегазио је с
Ходајући тај момак по свијету, кад: дође на оно мјесто гдје је сад Цариград, нађе глогов трн гдје се око њега обмотала гуја, па гуја пеца трн, а трн боде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су
у одређено вријеме с новцима, цар пошаље те га доведу; но сад Мујо тријезан призна да нема ни паре, а камоли да купи Цариград или половину њега. Онда цар одмах заповиједи да га посијеку што је тако лагао и с царем спрдњу збијао.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Зато се већ по Броду пеку халве, месе баклаве и разни колачи, какве је само Цариград могао изумети а Горанин научити, било као кувар код каквога јешнога паше, било као посластичар с оне стране Златнога
нико се није зачудио кад је Селим Друштина испродавао све што је имао, платио порезе и прирезе и узео путни исправу за Цариград.
Било га срамота од жена. Замисли, изгледао је као какав Бугарин... С јадом стигао у Цариград, о којем се толико И пева. Кад оно у зли час. Нигде ни феса ни Турске.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
иде на Параћин, где се свезује са главним цариградским друмом, који води од Београда преко Алексинца и Ниша у Цариград. Ово је ради бољега разумевања ствари, а сад да наставим даље причање о Хрватовићу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Турчин има Цариград, Француз Париз свој: Мени све је Србину Име, језик мој! Прави српски син. Зато сваки нека мре Који м’ име, језик тре,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград да тамо, где се и родио, умре, оставив имање и тај највећи и најлепши чивлук наследницима; како они, то се већ одавно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ЗЕМЉЕ 33 ВИИИ НЕОЧЕКИВАНИ ДОГАЂАЈ, НОВА ЈЕДНА ТЕМА ЗА ПРЕПИСКУ 40 ИX КАЛЕНДАР И ЊЕГОВИ ЕЛЕМЕНТИ 42 X ПУТ У ЦАРИГРАД. КЛЕОПАТРА, ОПРОШТАЈ СА АЛЕКСАНДРИЈЦИМА 45 XИ ЦАРИГРАД.
КЛЕОПАТРА, ОПРОШТАЈ СА АЛЕКСАНДРИЈЦИМА 45 XИ ЦАРИГРАД. У ФАНАРУ 49 XІІ НА ОБАЛАМА БОСФОРА, ТЕШКОЋЕ КАЛЕНДАРСКЕ РЕФОРМЕ 52 XИИИ НОВИ КАЛЕНДАР ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА 55 XИВ
министров саопштио велику новост: Васељенски Патријарх, највиши поглавица православне цркве, сазива за први мај у Цариград конгрес свију православних цркава. Главна тачка тога састанка биће реформа нашег старог Јулијанског Календара.
ИX КАЛЕНДАР И ЊЕГОВИ ЕЛЕМЕНТИ Београд Више од две недеље деле ме од поласка за Цариград, али је мој живот већ добио други ток. О цариградском конгресу и о мојој мисији пишу све овдашње новине.
Али на такве науке које знају више но што треба, црква је, бар до сада, гледала мало попреко. X ПУТ У ЦАРИГРАД. КЛЕОПАТРА, ОПРОШТАЈ СА АЛЕКСАНДРИЈЦИМА Оријент-експрес Не чудите се мојем рукопису, ово писмо пишем у возу.
у меко седиште мога компартимана, запалио лулу, уживајући већ сада у оном дувану који ћу сутра, чим стигнем у Цариград, у њој да потпалим.
Са њим сам се упознао тек прекјуче када је стигао из своје диецезе да пође у Цариград као изасланик наше цркве. Допао ми се од првог погледа, још је млад, ведрог чела и духа, веселих очију и душе, широких
Студирао је у Атини, говори течно грчки, влада француски, познаје Цариград и све његове улице, а и подземне ходнике. Слагаћемо се, надам се, врло добро, а већ сада смо поделили улоге и дужности
Ни трага! Шта говорим? Зграде нема, али дух александриског Музеума провејава и кроз нашу данашњу науку. XИ ЦАРИГРАД. У ФАНАРУ Цариград Моје перо стоји унезверено и не зна чим да почне.
Зграде нема, али дух александриског Музеума провејава и кроз нашу данашњу науку. XИ ЦАРИГРАД. У ФАНАРУ Цариград Моје перо стоји унезверено и не зна чим да почне.
У моме дневнику пише: Стигли у Цариград 2 маја до подне, небо облачно, Мраморно Море сиво као пешчар, Стамбул прљав, станица мусава.
Ми смо затекли Цариград под окупацијом савезничких војска, видели француске пукове и ратне лађе на којима су се лепршале заставе енглеске,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад се, бива, одједаред сручи, у Јуден-сокак Беч, Праг, Цариград, Цирих, ври по целој варошици. Кћер адвоката Фрелиха, богато удата у Монте Карлу рекорд паланчице!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Волоса до улаза у Коринтски залив“), подигао архиепископију на степен патријаршије, дао Законик и спремао се да заузме Цариград.
Ђурађ, протеран од Скендер-бега из Црне Горе, побегао је у Млетке, где је неко време био затворен, а затим отишао у Цариград и добио пашалук у Малој Азији. Снажан отпор најезди Турака пружен је и у Хрватској и Славонији.
Словенац Бенедикт Курипешић, описујући свој пут из Беча у Цариград (1531, у Итинерариум), каже да се у Босни и Хрватској много пева о Радосаву Павловићу, Малкошићу и Обилићу.
27 Алил-ага је (ако није обично турско име) турски везир у доба косовског боја. Цариград су Турци освојили после Маркове смрти. Иди, брате, безистену моме, тј.
Манојла ИИ и кћери Константина Дејановића, био је последњи византијски цар (1449—1453) и јуначки је погинуо бранећи Цариград. На душеку све дуван пушећи (певач губи из вида да у доба косовске битке још није био дуван пренет из Америке).
извезена сребром срчали — стаклен Сталаћ — градић у близини Крушевца, над ставама Јужне и Западне Мораве Стамбол — Цариград Стамбол-капија — цариградска врата, тј.
врата кроз која је водио друм у Цариград (била тамо где је сада Народно позориште) стамболија — стамболска, цариградска стамбулија — в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
У ПРИЦАРИГРАДСКОМ МАНАСТИРУ 250 ДВОР У ЕФЕСУ 252 ТИРСКА БЛУДНИЦА 255 ИСПОВЕСТ МАРИЈЕ ЕГИПЋАНКЕ 257 ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД 260 СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 267 СЛАВЕНИ 273 СЕРВИЈАНИ 274 СВЕТИ ВЛАДИКА МАКСИМ ДЕСПОТ 275 МОЛИТВА ЗА ПОВРАТАК СРПСКЕ
Неко доби бијаху похватане харамије који су много зла били починили и крви пролили. Доведоше их повезате у Цариград на суд пред цара.
него тек кнезови ш њима владали су, — дигоше се два кнеза с великом силом на галија, Осколд и Дир, Црним морем под Цариград, да га себи освоје.
по дугом времену, за грчкога царства, кроз неко привиђивање, премудри цар Лав, пренесе му одонуд частне мошти у Цариград. Сазида на његово име лепу цркву, и с десне стране супроћ олтара, у дувару начини му место.
И може бити да и досад онде стоји, како овде за њега се пише. Ако га не узбуду однели куд Римљани кад су харали Цариград, и многе су свеце и свете ствари покупили по источној земљи, те их у своју западњу земљу којекуд разнели, гдено и до
БОГОРОДИЦА У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ Једанпут бијаше под Цариград дошла туштена персијска војска и наоколо опколила загонећи се јуришем да га узму.
А таки оставише бити се докле виде што ће се доконати. Ама то бијаше сама света Богородица што и чуваше Цариград од непријатеља. Дође она тако с тафром до шатора везирова кроз војску турску и онде је неста.
И каде се разуме о том послу цар, заповеди онамо да имаду тога Анатолија довести свезана пред њега у Цариград, и тамо га на мука уморише.
онај камен на ком но је Христос одмарајући се код бунара седио, и оно грло — бунарско ушће, скиде, те донесе частно у Цариград. Пак у спасов храм, свету Софију, патријаршаску велику цркву метну нека онде стоји.
бог узхоће, тако да и буде — и запита их сву тројицу хоће ли остати на конаку онде, или ће се вратити натраг дома у Цариград. Рекоше му они: — Ако би имали где местанце за ноћиште, остали би до сутра да будемо ту на бдењу у цркви ноћас.
И посла цар по њега своје људе, те га доведоше у Цариград, и затвори га у тамницу. А покуће му, штогод нађоше, све то пограбише и однеше к цару.
« Узех ја од њега и купих три сомунчића. И запитах хлебара куда је пут к Јордану. ОСЛОБОЂЕНИ ЦАРИГРАД или Повест полазна с давнашњега указа сложена изарад памтења онога дивнога голема чуда свете Богородице, када Перси и