Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
се добар, ни христјанин ни Турчин, солдата не боји, но гледа у њему чувара свога; а у турској земљи, колико је даље од Цариграда, толико више бедни христјанин пред агом и његовим слугама, пред спахијом и пред јаничаром, дркће као овца пред
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кад се о томе чрез Генерал-команду известимо, онда ћемо то дело по зрелом расужденију предузети: међутим доћи ће из Цариграда од нашега барона Штирмера је ли што могао за вас код султана издејствовати, и ми ћемо поред тога знати се владати за
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ваља! — рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. — Море, главе турског цара! — викну Заврзан. — На посао! — заповеди харамбаша.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Император небу подигнувши очи, Свечано на писму ту преломи сада Печате над страшном судбом Цариграда. ЖИТИЈЕ Писана у Градцу, сликана у Жичи, У Млецима тешким златом окивана, Књига о претцима, која царство дичи —
А први пут звона зазвониће триста, Кад из Цариграда врати се Цар смели, И тешки мач спусти у подножје Христа. ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Због периферијског положаја Босне и Херцеговине, које су врло удаљене од Цариграда, ове су промене динарског духа имале донекле нарочити обрт. Преисламски остаци и утицај мухамеданске вере.
Један је од главних узрока ових тежњи за подвојеношћу периферијски положај Босне и Херцеговине, јако удаљених од Цариграда као средишта централне власти. Ова је политичка организација имала и других последица.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Потуцајући се за оцем који је ишао уз војску, до Цариграда и Беча, тргујући житом, стоком, дуваном и све више сребром, он је почео да узајмљује новац свима и свакоме, тако да
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
сахране без себарске запевке горке, далеко од родног потока и села; за изгинуле у свету поворке однекуд из Леђена, из Цариграда, којима се мајка и данас нада, за гробља оних које су цареви у незнане земље слали да гину, за војничка гробља у час
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Не погоди зеца, птицу ловну, него цара, насред Цариграда; у зло га је месо погодио, у колено, у срце јуначко.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда. Но ова лепа слава наша пала је као жертва бесомучне навале турске. ГАВРИЛОВИЋ: Због нас сами и наше неслоге.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Исте године, преко Пољске, Влашке и Молдавије, у којој се неко време задржао, Црним морем и преко Цариграда, дође у Хилендар, у Свету гору. Оставши ту неколико месеци, преко Македоније и Србије врати се у Карловце исте године.
Преко Цариграда оде у Јаш, у Молдавију, као домаћи учитељ једног молдавског бојара. Са заштеђеним новцем, 1782. године, оде на студије
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У дубоку шуму беспочетну склонимо се, све ће нам се накнадити у том дому, мој ратниче! У САМОЋИ ТУЖБА Он, из Цариграда послан с повељом опечаћеном и бисагама пуним нових кадионица оде право на двор.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34. Ој Девојко плава! Чула ти се вала Чак до Цариграда. Ти си посејала Шестопер калопер И рани босиљак; Ту су с’ навадили Момци нежењени, Босиљак ти беру, Калопер ти
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На телеграфу се откуцава депеша из Цариграда: »Шаљите бољег на моје место!« — Боже, та ово је славно! мислим се и корачам напред журно и задовољно.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Осетиће кору сомуна Од Цариграда, и од Солуна, Запршку од алеве паприке Са другог краја Африке; Суву цепаницу храстову На острву Ластову; Од
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Све три су се воде састануле Испод Сења града бијелога. Пуче пушка у сред Сења града, Уби цара у сред Цариграда! У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На ноздрве бубрег изгонило; Туј погибе, а здрав кући
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овде, дакле, очевидно познао сам невидиму десницу благога промисла, која ме води и мном управља. По плененију Цариграда, кад се сви учени Греци по Италији и по Францији разбегну и те земље зачну просвештавати, за малим је остало било да
Но, и овде што ћу? Сви се дворови елчијски позатварају; куд се год окренеш, страх и ужас! Аратос, речем, Цариграда и колико је год у њему [х]иљада пара, пијастара и руспија!
” П[релат]; „Зар ти за смерт нимало не мариш?” Ја: „Марим, те веома! А да зашто сам из Цариграда побегао? Али овде моја марња ништа ми не помаже.
На идуће лето имао сам несказану радост видити у Бечу љубимога господина Лузињана, који се тада воспраштаваше из Цариграда за Лондон.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и слутио, над плочницима, ону прашину што су је дизали ати махнитих Татара, који су носили поруке за Цариград и из Цариграда. Прашина, уопште, најдуже опстаје.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
постаде кардинал и годину дана иза тога постаде римски папа Никола В, стигоше овамо већ прве избеглице из угроженог Цариграда и из оних земаља источно-римског царства које су Турци били освојили.
Ћипико, Иво - Приповетке
Како мора да је изгледао овај храм онога хисторијскога јутра пада Цариграда, када је муслиманска руља, опијена победом, огрезла у крви и греху, јурнула први пут у њ?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нишу, ту да се сједине са приштинском Али-Сајибовом војском и ојачају резервама, које једнако преко Софије стижу из Цариграда, па онда да продиру у Србију моравском долином (можда једном, а можда и обадвема обалама Мораве).
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
По далеким селима, касабама и градовима, по механама и хановима, на царским друмовима од Босне до Цариграда, говорило се и причало о згоди и направи Реље Кнежевића са Змијања. Велика је снага и задруга у њега била.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Спуштамо се опет ка Златном Рогу, улазимо у Фанар, старо грчко предграђе Цариграда, долазимо до дебелог византиског градског зида, обраслог бршљаном па, продужујући пут дуж њега, стижемо до једних
Многи од њих оставили су за навек своје господске домове, да не сачекају друго освојење Цариграда, али је Мелетиус ИВ одлучио да овде остане и испије горку чашу до дна.
БОСФОРА, ТЕШКОЋЕ КАЛЕНДАРСКЕ РЕФОРМЕ Цариград Наступиле су велике врућине, зато сваки свој слободни час проводим ван Цариграда: на Босфору и Мраморном Мору.
У слободној природи осећам се несравњено боље него међу зидинама Цариграда. Ту дишем слободније и доживљујем више. Када сам на Босфору, ја путујем са Аргонаутима.
Она ме овде морадоше причекати због мога задоцнелог повратка из Цариграда. Тако сам, место да их испијам у размацима, сва та три пехара испразнио на душак. Хвала Вам на томе добром напитку.
је баш у прави час јер могу, пре но што Вам га пошаљем, сместити у њега и све мале успомене које сам донео за Вас из Цариграда.
Пред мој полазак из Цариграда поклонио ми је главни секретар, архиграматеус Светога Синода, неколико листића од оне пергаментске хартије на каквој
Она има пречник од скоро осам стотина километара, дакле толики колико је ваздушно отстојање између Београда и Цариграда. То се зове у астрономији „мало.
Ти дубровачки изасланици, окретни људи, глатки као намазани, а вешти да друге подмажу, враћали су се из Цариграда увек са уносним повластицама.
XXX ПРОЈЕКАТ ВОЗА ЗА САОБРАЋАЈ СА МЕСЕЦОМ Београд Синоћ сам дочекао на станици мог пријатеља из Цариграда који се задржао овде неколико сати на путу за Беч.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
унутра: ваздан одељењчића и степеничица; но свугде удобан смештај, и на све стране висе или чуче разни предмети из Цариграда, Милана, Париза, Лондона.
Запљусне мало у тихој ноћи река, чун примили обали, искоче два човека и извуку сандук из Цариграда, или заливен сандучић из Београда, или отпрате трећега човека подаље до друма, где већ чекају кола да пребеглицу
Неки Спида из Цариграда, који ће доћи у моју кућу? Или зетови, људи сасвим других имена? Можда Србин? А куда с њим ако буде Немац?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Максима Црнојевића, у којој је некадашња периферија немањићке државе средиште за себе, али у процепу између Млетака и Цариграда, и присиљено да тражи излаз у турчењу: турчи се један Црнојевић и један Обренбеговић, да би њихова племена једно
“ Па он уста и оде чадору. 27 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АЛИЛ-АГА Појездише до два побратима преко красна места Цариграда: једно јесте Краљевићу Марко, а друго је беже Костадине.
Та и поче беседити Марко: „Побратиме, беже Костадине, сад ја идем преко Цариграда, тева м' која сукобити беда, те ме тева на мејдан зазвати; ја ћу с' тешко болан учинити од зла бола тешке срдобоље“.
болан учинио без болести, од мудрости тешке, по добру се Шарцу положио, на седло се срцем наслонио, тако иде преко Цариграда. Добра колца сукобила Марка, сукоби га царев Алил-ага и за агом тридест јањичара.
година, тад је српско погинуло царство, ми смо онда царство задобили, и два влашка цара погубили: Константина насред Цариграда, украј Шарца, украј воде ладне, и Лазара на пољу Косову; Милош уби за Лазу Мурата, ал’ га добро Милош не дотуче, већ
и држали те су их служили, а највише их је продавано и препродавано; зато је свагда уз војску ишло људи не само из Цариграда него и испреко мора (из Азије и из Африке) који су робље куповали и у своје земље водили.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ха-ха-хааа! Е, ђаво те однио, ово ти вриједи Цариграда! Ама ко би те тукао, кад си таква. Аха-ха-ха! Намрштена Луња одлучно попаде таблу за ногу и повуче је.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВЕЛИКОГА БОГА 194 ИЗ ЦЕСАРА БАРОНИЈА 195 ОЧИ СЛЕПОГА ДИДИМА 196 КАПТОЛ У РИМУ 197 ЧАША КРВИ 198 ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА 199 О ЦАРУ ЕВНИКИЈАНУ ОХОЛОМ 200 ЛОВАЦ УЛОВЉЕН 201 ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ 202 ПОВЕСТ СВЕТАГО АНДРЕЈЕ
И то је белег њему био јер ће скоро злом смрћу погинути, како и стало му се је то. Убише га Грци. ПОСТАНАК ЦАРИГРАДА Ови први сабор учини се у дваистгодиштно лето од како је био постао велики цар Константин царовати.
бише се и секоше тај дан до ноћи. Тушта их погибе. На сутрадан одоше испод Цариграда својим путем натраг, а и Грци их потераше кад видеше, јер их је много изгинуло, те беже.
Те од оно доби они адет имаду ово доби сваке године с прошецијом, с крстови и с барјаци излазити напоље из Цариграда, тамо до влахеринске цркве пречисте владичице наше Богородице и у њојзи сврше божанствену летургију пак се врате
« Тако ето мољаху се сви људи плачно. Виде Каган да он сам Цариграда не може узети својом силом. Што да чини? Теке упркос да не остане на празно, сагласи се с Перси да га заједно
везир са својом армандом оста онде град бијући, а други оде преузимати бугарску земљу: галије му празне осташе напрам Цариграда. И тамо надбише га Бугари. Паде му на том боју до дваист хиљада Агарена.
Паде му на том боју до дваист хиљада Агарена. Срамно се поврну натраг, к своме другу у велики табор што је око Цариграда. У томе бијаше приспела већ и зима.
Ти што се повратише с Бугара, седоше у своје галије и кћаху да прођу с друге стране Цариграда на влахеријску страну, пак не могоше проћи, јер бијаше препречено море с ланци од града у Галату.
А остали велики кораби што бијаху празни остали прам Цариграда, — кад смотрише Грци да нејма војске у њима, излезоше из града, те многе ватром пожегоше.
И напусти на њих морску воду. Тако пак и Сарацином наведе господ бежећи им испод Цариграда с црним облаком и са страшном фортуном халовитом.
И они цареви посланици из Цариграда, каде дођоше близу ћивота светому, поче ватра севати и искре скакати од тела светаго Димитрија и пламен голем стаде