Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
кћерма, поклоии, све по пристојности и по педy поздрави, а навластито и по превосходителству великој госпођи, честитој царици Јунони, маћији својој, покаже своје високопочитаније и вечну благодарност. „Како то?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Коме не кују талере, као царици. Али тај национ заједничке несреће везују, и, у том национу, сваки појединац, кад леже, има исту сузу у оку.
Као росијски официр, бивши Србин, пије га, кад наздравља царици, императрици Елисавети. Фратри су га, каже, у Токају, научили, шта је вино. Тако је и са женама!
Сервију, као што се смејао онима, који су се селили у Росију, а надали да ће, тамо, видети царицу и бити представљени царици. Он, каже, остаје присталица пехоте и наду полаже, у Колегију. Али ће Костјурину послати најбоље вино ове године.
мужа и била са њим задовољна и сретна – успевала је увек, некако, да се Вишњевски, према њој, понаша као према некој царици.
Није им познато – писали су, Марији Терезији – да су икакву кривицу учинили, каково неверство, срамоту, и поругу, царици. А кад одговора није било, настаде јагма за места у транспортима који су били, те године, последњи.
Од Токаја, међутим, Зорич је наредио да се и даље пева та песма, али да се, сад, каже да иду у помоћ росијској царици, славној Елисавети!
А кад га је жена, уплашена, питала, зар не би могао да сачека, до Кијева, а не да певају росијској царици, већ кроз земљу, која је још хунгарска, муж би јој се грохотом смејао. Па би јој подвикнуо: „Дајана, Тодо, дајана.
Причекаће да га Костјурин прими, па ће тражити да буде представљен царици у Санкт-Петерсбургу. Што је било најлепше, Петар, кога дотле у фамилији нико није слушао, успео је, заиста, да брата и
О царици се шапутало да је прва њена љубав био један обичан козак, који је лепо певао. Госпоже, које су се биле вратиле, те зиме
Бестушев је успео и то, да дешифрује писма, која је писао маркиз Шетарди, и није пропустио да их покаже царици. Да види шта о њој Францеска мисли. Стил је после тога, и у архитектури, постајао, све више, руски.
Према томе, треба саслушати свакога, а нарочито дошљаке из Аустрије, јер су они дошли да служе, верно, царици, после не малог труда око исељења.
Као и Петар, Павле је носио у срцу неугасиву жеђ да, у Росији, буде представљен росијској царици, Елисавети. Неки су, међу досељеницима, и пре, у томе успели, и Павле се надао да ће и он успети.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Не споменувши ништа о производству за потполковника, он је, од синоћ, понављао све исте речи о Царици, о Двору, о Бечу, што су требале Исаковичу да посведоче оно што беше и тако јасно као дан, а то је: да треба да буде
својим блештећим, нарочито очишћеним оружјем, својим страшним, трчећим кораком и својим узвицима, у један глас. Царици је послат улак, при њиховом одласку из Граца.
официрима, људима, наоружању, резервама, споменувши особито питање православља, тих шизматика и њину верност и оданост Царици, са могућим замршајима у свему томе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ако се ни госпођи царици не усхита да се каменом на грешницу баци, нека зажмуре страже и џелати, нека пусте да осуђена бежи куда је воде
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У ствари то је историјски подсетник и меморандум уз многобројне молбе које је владика упућивао руској царици и руским државницима, као и свима људима од утицаја, са циљем да заинтересује руске кругове о далеким и тако мало
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар одмах опреми најстаријег сина. Он седне на коња, па управо к њојзи под шатор. Кад дође к царици, она га лепо дочека, па га запита: — Јеси ли ти однео воду од мене? А он јој одговори: — Јесам.
Кад он отиде кући и каже оцу шта би, отац брже пошље другога сина. Онај како дође к царици, она и њега лепо дочека, па га запита: — Јеси ли ти однео воду од мене? Он одговори: — Јесам.
пропаде царство! А он одговори: — Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици. Отац га одмах спреми и пошље царици.
А он одговори: — Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици. Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: — Ево оца! Ево оца!
Кад дође на врата, онде га заустави стража и запита ко је и откуда је, па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она како чује, као без душе дотрчи пред њега онако као девојка, па узевши се с њим под руке, уведе га у дворе.
Царев син како уђе унутра, одмах рече царици: — Спремај се што брже. И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде с богом путовати.
Што је цар добивао најљепшега, то је дјеци давао, те су она право и лијепо међу собом дијелила. Али царици онемили и таки живот. „Што, помисли она, да поред мога дјетета и оно туђе дијете има свако добро?
виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра: онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже да је и он љекар и да има траву којом је он досад ишћерао неколико ђавола.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Но опет месечњацима се допао мој штелунг, премда морам и то исповједити да сам сва могућна употребио, како би царици задовољство причинио; и, као што је јавно признала, била је пуно задовољна. ЈЕЛИЦА: Је ли млада?
“ С отим дозове цара... У! Како му је неправо било! Али није мого да одрече царици, и тако наједанпут постане господин барон обрштером. МАРКО: Пак чим се сад занима?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— викну он И прену од чуда. Како си то снила, кажи ми, молим те? — Говориш на испиту о некоме цару и царици, али нисам упамтила о коме. — Да није о Јустинијану?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Време) 235 — Паде бисер у село, село бисер покупи? (Киша) 236 — Послао цар царици и тисовој здјелици дванаест златних јабука: у свакој јабуци по четири кришке, у свакој кришци по седам сјемењака?
(Дан и ноћ) 246 — Уз брдо лети, низ брдо не може? (Дан и ноћ) 247 — Цар посла царици 12 јабука, у свакој по 4 цвијета? (Дванаеет месеци и у сваком по четири недеље) 248 — Чујеш га, а не видиш га?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже, да је и он љекар, и да има траву, којом је он до сад ишћерао неколико ђавола.
Кад дође на врата, онде га заустави стража и запита ко је и од куда је, на пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она како чује, као без душе дотрчи пред њега онако као девојка, па узевши се с њим по руке уведе га у дворе.
Царев син како уђе унутра, одмах рече царици: „Спремај се што брже.” И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде с Богом путовати.
баци десну руку преко мене, не бих ли се растала с твојим де | тетом.” Али цар нити што види ни чује. Сутрадан она да царици златну преслицу са златним повесмом и златним вретеном, а царица заиште и квочку с пилићима, а она јој рекне да ће јој
црљена с црном главом, и трећега непоткивана црна с бијелом главом и бијелијем ногама и да их мене дарујеш, а мојој царици онолико блага колико би могли ови три коња доћерати: а ако ово не добавиш, твоја ђевојка не ће бити.
виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже да је и он љекар, и да има траву којом је он до сад ишћерао неколико ђавола.
ражали јој се, те их не шћедне закопати у земљу, него их баци у једну јажу од млина, па се врати дома и каже старој царици, да је закопала у земљу у једној дубрави, и она јој вјерује.
“ Цар одмах оправи најстаријега сина. Он седне на коња, па управо к њојзи под шатор. Кад дође к царици, она га лепо дочека, па га запита: „Јеси ли ти однео воду од мене?“ А он јој одговори: „Јесам.
“ Кад он отиде кући и каже оцу шта би, отац брже пошље другога сина. Овај како дође к царици, она и њега лепо дочека, па га запита: „Јеси ли ти однео воду од мене?“ Он одговори: „Јесам.“ Царица га запита.
пропаде царство!“ А он одговори: „Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици.“ Отац га одмах спреми и пошље царици.
“ А он одговори: „Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици.“ Отац га одмах спреми и пошље царици. Како га царица угледа, одмах га позна, па још и дете га позна и стане га вика: „Ево оца! ево оца!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко више таквих шаренчића убаци — постаје победник! — рече Црноглавка свечано, али цару, царици и Кнедлицама не би јасније шта је то округло што упада у рупу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад дође на врата, онде га заустави стража, и запита ко је и откуда је, па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она, како чује, као без душе дотрчи пред њега онако као девојка, па узевши се с њим по руке, уведе га у дворе.
Царев син, како уђе унутра, одмах рече царици: — Спремај се што брже. И тако се брзо спреме, седну обоје на онога коња, па хајде збогом путовати.
Али цар нити што види ни чује. Сутрадан она да царици златну преслицу са златним повесмом и златним вретеном, а царица заиште и квочку с пилићима, а она јој рекне да ће јој
Пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра. Онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже да је и он љекар, и да има траву којом је он досад ишћерао неколико ђавола.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
За мудре његове владе процвета Кордова славна, Да јој ни древни Багдад ни Гасна не беше равна. Царици Шпаније плодне синуше велики дани!
Акропола тврдог узвици се хоре, И јутарња стража кличе у даљини; Даљни исток пламти као рујно море, Да позлати главу царици, Атини. Све радошћу дише.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не могу, ваша светлости! — сликар се поклони својој Царици. — Дар који ми је дат при рођењу — условљен је: ја смем да сликам само облаке, цвеће и птице.
Али, посао је споро напредовао и Царици се чинило да смрт ка њој брже хита. Нареди зато Царица да градитељи убрзају рад.
Да је Царици неко раније рекао каква је упорност цвећа не би му веровала. Ко још виде толику дрскост? По камењарима и пустињама, по
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оде татар и каза царици што је рекô Краљевићу Марко. Кад то зачу царева ђевојка, скочи млада на ноге лагане, пак довати перо и хартију, у лице
Немој другом казивати за ме, веће кажи цару и царици нек ми штогођ за вечеру спреме, ал' нека ми вина не омале, нек ми пошљу у Новога хана; кад Арапин са сватови
Оде Марко у хана Новога, а ђевојка у цареве дворе, па казује цару и царици да је дошô Краљевићу Марко. Кад то зачу царе и царица, спремише му господску вечеру, и спремише црвенога вина, и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЦАРИЦА ПРОЛЕЋА Ево, виђ' какву видност, времена царица, днију к царици лепоту пошиље дароприносну од себе! То, што је год полепше и красније добро, ка звездни састатак хубав на небу, тако и
Ал' понапре, како се о томе исказује, бијаше он својој жени Теофани царици започео ту цркву правити, кад виде је како се сасма била Богу угодила и посветила се је с телом за велико чудо код
Кад не може, тад не може се правити! Инди, виде цар да се нешто доиста неда то зградити царици му на дар. А он домисли се и учини саборно договор са свом црковном наредбом и ш њиховом вољом ту велику и красну
онде згоди у ту потребу његову, те му поклони и дарива диреке мраморне и со тим докона већ лепо и сврши цркву а и царици за њену потребу доста би онде што јој ваљаде за справу царску. 5.