Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити... Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па још говоре да је Маџар!...
Помозите му, господине!“ мољаше чича Марко. „Жандарм јесте царски човек! Ферштандн?... Он не бил’ ударен, он буђе много пил...
Наши су Дишкрећани тражили неке рачуне и нека још пређашњим царевима потврђена права. Царски комесар прећаше им робијом, а како би их лакше заплашио, удараше на то како је он царски човек.
Царски комесар прећаше им робијом, а како би их лакше заплашио, удараше на то како је он царски човек. Онда мој отац раздрљи рањене груди, па му, увређен, у свом гневу повиче: „Ти си палио ову нашу Кекенду
а ове су груди за цара и за наше право пет пута рањене!... И ти си царски човек... а ми скотови, које ћеш ти само ради једне воље на робију гонити!?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Многи лавови, царски министри, прочих звериња кнезови и поглавари, и сами мајмун, мајмунски биров, кроме једне лисице, сакупе се за
Ово дете, именем Алија, постане с временом први царски везир. Ови имађаше у двору свому једну собу у коју никога не пушташе, но сам сваки дан по једанпут ту улазаше и богу
свога праведнога судију и чадољубива оца, к којему му је у свакој невољи пут свободан и отворен; зна да је интерес царски до најпоследњега човека у царству један, тојест: безбедно и мирно свакога у његовом состојанију живљење.
” С в е т о г о р а ц: Но, капетане, пиши једну парусију на царски манастир Н.! К а п е т а н: Та отпочини мало, оче, нека најпре ручамо; има томе времена. С.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
кула по бедемима, види се са свих страна, из свих даљина; седми врх се диже на западу, у њему светли Стефанов царски дом.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја ћу моме брату, видинскоме везиру Пазманџи-оглу, једно писмо писати и с њим се помирити, моје војске умалити, а само царски град чувати, и онда баш по хатишерифу царском ниједну аспру више од вас узимати нећу, него онолико, колико хатишериф
Ми нисмо на цареве Турке устали, но на јаничаре”. Он каже да је царски и да је од јаничара рањен, зато је и побегао у Земун.
А веће имамо у Љубинићу око 1000 војника код Петра Јерића, попа Леонтија и Исаила Лазића из Уроваца, и у тој војсци је царски човек Дел-Амет; а и Црни Ђорђе веће је све ханове попалио, и народ подигао.
— На то Катић турски рекне: „Баш и неће! Ви седите мирно, ви сте царски му̓асили; ми на цара нисмо ни на вас цареве служитеље устали, но на дахије, с којима ̓оћемо срећу с оружјем да
Скочи Катић аки би не знао. Рекао би се зграну, и рече: „Нуто, господине, ви нас на царски и ваш образ преведосте преко Саве, а дахије пале куће и робе сиротињу као вуци без пастира!
” пак окрете се Турцима и рече: „Чујте, и дахијски и царски Турци, идите и кажите курви Кучук-Алији: ујутру рано нека изађе на Дедино Брдо или у Врачар, где он воли, па хат му,
па да мене себи на жертву зове, ја не само да сам професор у Харкову, но да сам император у Петробургу, ја би̓ престол царски оставио, а мојој нацији отишао, па или јој што помогао или не помогао, са њима би̓ све подносио”.
Деренделија бурунтију и Хаџи-бег своје писмо у логор наш у Липолист послали и понуђавали: да народ предамо на царски образ, да се не роби и не пропада, јербо је тако закључио султански девлет и росијски цар.
писмо до везира Деренделије и до Хаџи-бега, у коме молим се у име народа: да не пале и да не робе, а да ће се народ на царски образ предати. Но ево невоље, старац Јаков виче једнако: „Не смем, те не смем, посећи ће ме Турци.
, власник поседа (читлука) добијеног од султана за ратне заслуге ЧОКОВ, рум., румунски мали бољар ЏАДА, тур., царски пут ЏЕВАП, тур., рачун, одговор ЏУБЕ, тур.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈЕДНОЈ ЖЕНИ 214 НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА 216 ПЕСМЕ БОГУ 218 ПЕСМЕ СМРТИ 221 ПЕСМЕ ЖЕНИ 224 КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ 227 ЦАРСКИ СОНЕТИ 229 ЦАРИЦА 230 ДВОБОЈ 231 ЦАР 232 ЖИТИЈЕ 233 ЗАПИС 234 КОПЉАНИЦИ 235 РАДОВИШТЕ 236 ВЛАДИЧИЦА 2
ЈЕДНОЈ ЖЕНИ 214 НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА 216 ПЕСМЕ БОГУ 218 ПЕСМЕ СМРТИ 221 ПЕСМЕ ЖЕНИ 224 КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ 227 ЦАРСКИ СОНЕТИ 229 ЦАРИЦА 230 ДВОБОЈ 231 ЦАР 232 ЖИТИЈЕ 233 ЗАПИС 234 КОПЉАНИЦИ 235 РАДОВИШТЕ 236 ВЛАДИЧИЦА 237 МАНАСТИР 238 ДУ
КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ Пријатељу др Војиславу Д. Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет
КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ Пријатељу др Војиславу Д. Маринковићу ЦАРСКИ СОНЕТИ ЦАРИЦА Ти си лепа наша царица у круни, С десет дубровачких пажева; и греје С тебе сјај драгуља што донеше
Од мора где расту лимуни и нарде, Свим путем стајаху, као мирне јеле, Царски копљаници, стрелци, халебарде; Цар прими мисију на врата капеле.
Затим у дворани, Цар, логотет царски, И сва сјајна свита, стајаху док срочи Поздрав на латинском мудри бискуп барски.
У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу. Царски витезови, кнежеви госпари, Једни према другим, кад се мукло зачу Плашљива реч Кнеза; и млади и стари Сви држе
ПАЖ У пажа Милоша очи од смарагда, Рука од албастра и власи од лана; Пауни царице пресрећу га свагда, Царски лави пију из његовог длана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич је причао Исаковичу, како се нада да ће га представити ђенералу Монтенуово, за кога се зна да ће бити царски комесар, идући пут, у Карловцима. А да ће се онда и он, Божич, појавити, у Карловцима!
Ене вам Пеја, тамо, у врбаку! Тамо ви њега! Дочекаће вас, мој рођени, ватром из пушака! Откад је то царски бефел да се жена пита за ајдука? Није тога било ни под Турцима.
је све унесрећио Пеја, и да ће им Темишвар и децу оловом засути, и она дрекну – да се Пеји рушила кућа, а не може бити царски бефел, да се руши кућа над живим људима. Гарчула је Пеју ударио бичем по врату. А Пеја је тек онда потегао из штуца.
Могу они бити и браћа његова! (Рекао је: „унсере Брüдер“.) Али, не мож он, царски бефел, погазит! Узалуд је Агагијанијан богорадио. Исакович му довикну из кола да се остави тога и да се враћа.
Јес, јес, идох, Ђурђе, и до Шлосберга. Слушали смо царски бефел, покорни, Енгелсхофену и Сербелонију. Бејах и у Бечу. Молили смо и пресвијетлог принципа у Венецији.
Испод Пеште, пре него што је скренуо ка Токају, Штерба је угошћен царски, иако руку цара Лазара није имао. Добио је на поклон чадоре за своје људе, који су уживали у тим покровцима, што не
А тај друм, у Карпатима – тек назидан – личио је више на крчевину, него на пут царски. У позну јесен, са свих страна, из Хунгарије, путници, који су ишли у краљевство пољско, скупљали су се на Дукљу, а
То јутро, код те ронделе, код тог споменика, испод једног јарбола, са којег је висио, на свили, двоглави, црни, царски, росијски, орао, стражу је давао пековски драгунски пук, у ком је било Срба.
Теодосије - ЖИТИЈА
А спомену и запустели царски манастир, звани Зиг, да дâ и њега овоме са сваким достојанством што га је имао испрва, уводећи овим добијањем у
и разум у срце своје примивши, и расудивши трудна хођења дугога пута и даровне издатке многога злата када се долази у царски Константинов град да се тамо посвећује архиепископ, а уз то и размирице источних самодржаца са западнима, и будуће
Богом управљани препловише велику пучину и стигоше у царски Константинов Град, у коме се свети поклони светим црквама, и у манастиру Пресвете Богородице који се зове Евергетида
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Више од свега у животу ценили су „превишња одликовања“, „свијетлога цара“, то што су сви „царски синови“, и, што је зачудо код ових осетљивих Динараца, остајали су при томе и онда кад им је за ситнице додељивана
Црњански, Милош - Сеобе 1
Слали су га, баш пред позив на рат, у Беч, на царски двор, са неким калуђерима, и какву ужасну збрку и нискост не затече и тамо!
Аранђел Исакович, сасушен и жут, проживео је то неколико недеља као у паклу. Велики, царски град учини му се права лудница, по којој трче војници, коњи, матори каваљери и полуголишаве жене, дворски официри и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
На којој реци коњи царски угасе жеђ, нека на њој још годину дана нико жеђ не гаси, нека себар до новог кукурека, до нових роса и слана, нека
У ком селу преноће цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави стопа, нека ту преноћи човек
се не одзива и ако га зову да се суди, или ако игуман по њега поручи; да га време на вратницама чека, да га чекају и царски и црквени људи, и поклисар што стигне издалека.
Да се царски гости и поклисари, туђа властела на двору затечена, у лов зову, и царевић и пресветла царица, која ме је пратила и на
Матавуљ, Симо - УСКОК
готово два мјесеца откад бокељски главари отидоше у Русију, а о њима никаква гласа, кад, њекако о Усјековању, стиже царски руски гласник и донесе заповијест да се одмах настави рат с Французима!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У клерикалној Аустрији свештеници, нарочито царски исповедници, имали су врло велики утицај на ток државних послова, и од првих дана почело се радити да се »шизматички«
ишле заједно са народом у свима борбама за верска и грађанска права, али уколико су се више милитаризовали, постајали »царски људи«, официри у државној служби, они су се издвајали из народне заједнице, поступно постајали национално равнодушни.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
По улицама које воде у винограде или на „царски друм“ врве коњи натоварени крблама, берачи, аргати, просјаци, Цигани, а међу њима и по неки газда на своме коњу или
Убрзах кораке. Нисам више слушао онај смех, кикотање, крцкање и товарење товара, само сам једва чекао да пређем царски друм и одем тамо негде... Почех да се грчим. Магла никако да се дигне. Нарочито се у даљину ништа од ње не види.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ил' оне слике злаћаних буба зар нису царски грбови били? — На плоду рајском трагови гњили гујина зуба. Под златним жигом царева грба сви су се сагли; ал' сви баш
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Послије неког времена ови тројица, царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија
Онда ловац и царски син отиду к орлу, па га запита ловац, је ли кад видео таки и таки град, а орао одговори: — Само сам једанпут у своме
— Е добро — рече татарин, — кад ниси шћео њима казати, а ти кажи мени, ја сам царски човек, па ћу цару казати, и ако буде што добро, може и за тебе лијепо бити.
Цар и то учини, и тако се од сад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.
кћер одузети могли, науме шњиме се опкладити, да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за хиљаду људи а да царски зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све ово што везерски синови буду спремили људи не поједу, да
зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све ово што везерски синови буду спремили људи не поједу, да царски зет њима уступи своју жену и сву пратњу. На ово обје стране пристану и још се писмено обвежу.
На ово обје стране пристану и још се писмено обвежу. Кад приспије вријеме у које је требало поћи, онда царски зет позове дружину, но не дође му више него девет стотина деведесет и пет људи.
Сад царски зет узме овијех девет стотина деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут. Идући тако нађе једног чоека, кој
Идући тако нађе једног чоека, који се бијаше сагнуо увом к земљи, и тако стајаше. Сад му царски зет рече: — Помози бог, брате! А он му одговори: — Бог ти помогао! — А шта ту радиш?
— А шта ту радиш? — Вала, ништа, тек беспослен, па слушах како трава расте. Кад ово чу царски зет а он му рече: — Би ли ти, брате, пошао са мном у дружину?
Мене зову везирски синови на зијафет па би и теби било лијепо. А овај му одговори да хоће, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и шест људи.
Идући даље нађе другог чоека, који укочен на путу стајаше и на све се стране обазираше. Упита га царски зет шта он овдје ради н шта ишчекује, а овај му одговори, да се је опкладио са тицом да она лети а он да трчи, „па ево
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
За свето се хвата древо изгуб-племе Лазарево. ИИ Вест невољка - позив царски: регимента - пук хусарски. (Збаци рима чавке, свраке међу строфе, у размаке.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А тај вечни, сури стражар — То је царски ор'о стари Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем
Весели се царски граде, Престоницо Лазарева! Скини знаке туге твоје, Да јуначки запевамо Најмилије песме своје: Отаџбино, мајко мила!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као да је онај притајени култ према моћној царевини потамнео, јер су људи видели како царски војници повијају кичму, а онај челик лежи немоћно у прашини. — Знаш... нема ту шта...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори: — Шта ти је... ти си болестан?... — Кажем ти, тамо ћемо царски живети... на ставља он своју мисао. Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кадифе и свиле нек нестане драж. Јаук и гробље је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. Мој народ није стег царски што се вије, него мајка обешчашћена. Зној и сиротиња и мржња што тиња у стиду згаришта и стена.
Сад држи други предавања о њему. Они су с детињастим одушевљењем дочекали Русе. Све. Ма какве. Ако царски балет, или Масин, скаче и лебди, они га упоређују са птицама.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Човек) 51 — Умива се, па ипак је увијек црн? (Арапин) 52 — У соби теше, а иверје ван пада? (Мисао и говор) 53 — Царски је град са седам врата: на двоја улази све лијепо, на двоја звучно, а на једна слатко.
— Аман, честити везиру, царски већилу! Валабила-талах није истина што раја говори! Лаже, наше ми главе а твоје браде и тако нам свечева инџила и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Отац и мати, и други дворани стану га одвраћати, да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер, код толики други царски и краљевски кћери и т. д. Али све залуду!
дворани стану га одвраћати, да се прође те срамоте; како би он, царски син, узео говедарску кћер, код толики други царски и краљевски кћери и т. д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну?
Сад постане чудо још веће. Они су мислили, да ће то за говедара бити највећа милост и чест, што му царски син узима кћер; а он пита какав занат зна царев син!
И | тако идући дође на једну воду. На оној води с друге стране био је велики град и у граду царски двор. Цар је од онога града био врло зао и опак, па је умръо пре времена и у двору му остала јединица кћи.
Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста. Тада их благослови анђео и остави онде, те су сретно живели до свога века. 15.
” Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор. 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. Био један чоек сиромах. Једно јутро пође од куће да добави откуд круха својој ђечици и
Када ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка каде га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо и шта на свијету лијепо, још се већма
и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда је, а особито јој се зачуди и око на њу баци царски син који се онђе десио.
Али он приступи к њојзи, и рече јој: „Не бој се, драга душо, ништа; ја нисам никакав рђав човек, ја сам царски син, па кад хоћу да ловим, дођем овамо, а ову медвеђину носим да ме ко не би познао, нити и ко зна да сам ја човек, до
Сутрадан дође царски син са женом у лов, она | одмах позна своју сестру по хаљини, покупи сву парчад од ње те однесе маћији, и нађе свога
Отац и мати и други дворани стану га одвраћати да се прође те срамоте: како би он царски син узео говедарску кћер код толикијех другијех, царскијех и краљевскијех кћери!
Сад постане чудо још веће. Они су мислили да ће то | за говедара бити највећа срећа и дика што му царски син узима кћер, а он пита какав занат зна царев син!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Госпође Наставнице наше Богородице почаствован би од благоверних царева да је у рангу игуманских манастира као и други царски игумански манастири. А други се знаменују од цара.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У овом предивном острову пребудем до конца идућег февруарија у великом задовољству; прегледам цели остров и богати царски манастир зовоми Неа Мони и у њему древну гречески[х] рукописни[х] књига библиотеку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Овај ланац, који увек носим око врата, дао ми је он лично“. „Заиста, царски поклон! Наша отаџбина се с правом поноси тим одликовањем њеног сина, а поноси се и вашим књижевним радом“.
Чим је Герике онамо стигао, дознао је да је главнокомандујући опсадне војске, царски генералисимус гроф Тили, упутио по свом трубачу писмо администратору бискупије магдебуршке, кнезу Кристијану Вилхелму,
коју сам се у животу прошетао небројено пута, на Грабен, који сам прокрстарио не мање пута, посматрам господски стари царски двор и разне старе тргове вароши који су само незнатно изменили свој изглед, пратим погледом уске улице које су
„И ваш отац је у Бечу!“ узвикнух обрадован. „Налази се по послу наше родне вароши овде и јутрос је отишао у царски двор.
Кога могу да пријавим?“ „Путујем у строгом инкогниту“, шапнух му, „као аустриски царски саветник тај и тај“. Ове последње речи изговорих на немачком: „дер унд дер“.
„Ви сте и сувише љубазни, господине царски саветниче, што ме мећете на исти степен са Фридрихом Шилером, али морам признати: то је била једна изванредна школа“.
„Да“, прекинух га, „признати се мора: Немци се не боје посла“. „Говорите истину, господине царски саветниче, ми, Французи, тежимо сувише за уживањем, а то нам је много пута ускратило по који плод наше несумњиве
„Немилосрдно сам натоварио своју кркачу и без поклецавања носио њен терет. Не бих ни хтео, господине царски саветниче, да вам сада причам о својој делатности као учитељ, администратор и политичар - то би нас одвело сувише
„Да ли бисте могли мени, нестручњаку, објаснити шта се под тим именом разумева?“ „Могу, особито ако, господине царски саветниче, имате разумевања за архитектуру“. „О, ја врло волим, а помало и разумем, ту лепу уметност.
„Ви се, господине царски саветниче, вероватно чудите свим овим појединостима које вам, као какав мађионичар, сипам из рукава, но, верујте ми,
„Како то?“ „Рекох вам већ, господине царски саветниче, да свака животињска врста претставља једну потпуну, објективну и непроменљиву целину.
„Како то мислите, господине царски саветниче?“ „Ево како, господине бароне, али вас молим да ми се не насмејете у лице.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ја мислим, боља ти је слобода овамо, па бар док живиш, да живиш царски. — Знам, али ће и тамо да убију. — Тхе... ја мислим једном се мре.
Само нека га Јула добро узме у руке! — За њу ти не брини... — Царски ћемо да живимо, само ви жене памет у главу! А Ђурица није мислио ни о чему; предао се сав овом безбрижном и веселом
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Мисли, мисли, па смисли те оде право пред царски двор и прислони се уз врата. Царски га ашчибаша спази, помисли да је гладан, те га упита: — Шта ти ту чекаш?
Мисли, мисли, па смисли те оде право пред царски двор и прислони се уз врата. Царски га ашчибаша спази, помисли да је гладан, те га упита: — Шта ти ту чекаш?
Послије неког времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође
Он је узе за руку, и с њоме право у царски двор. Е чуди се цар што може боље и више, пред њим засја љепота цурина, е лијепа је и прелијепа, а сва се брате, сја
Он узјаше на њега, па бјеж̓ с њиме у цареве дворе. Чуди се сав царски двор и дворјани: да чудна јунака, да лијепог златнога коња!
Кад ови младић уљезе у царски двор, и ђевојка када га добро сагледа и упази сабљу, пса и коња да је све мимо ишта на свијету лијепо, још се већма
— Е, добро, — рече татарин — кад ниси шћео њима казати, а ти кажи мени, ја сам царски чоек, па ћу цару казати, и ако буде што добро, може и за тебе лијепо бити.
Цар и то учини, и тако се одсад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.
одузети могли, науме с њиме се опкладити: да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за хиљаду људи, а да царски зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све ово што везирски синови буду спремили људи не поједу, да
зет поведе своју жену и хиљаду људи на зијафет, па ако све ово што везирски синови буду спремили људи не поједу, да царски зет њима уступи своју жену и сву пратњу. На ово обје стране пристану и још се писмено обвежу.
На ово обје стране пристану и још се писмено обвежу. Кад приспије вријеме у које је требало поћи, онда царски зет позове дружину, но не дође му више него девет стотина деведесет и пет људи Сад царски зет узме овијех девет
у које је требало поћи, онда царски зет позове дружину, но не дође му више него девет стотина деведесет и пет људи Сад царски зет узме овијех девет стотина и деведесет и пет људи и своју жену, па се крене на пут.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сећам се да ми је отац казао једног дана: ”Ти нећеш никад бити царски војник. Цар је погазио своју реч, цар је издајица у очима граничара. Ми презиремо човека који се не држи своје речи.
- Ти, мали, глупави српски свињару, не мислиш ваљда да ти царски чиновник помогне у твојој лењости, ти говеђа главо?! - Извините - одговорио сам увређен у свом поносу, ја нисам
Ћипико, Иво - Приповетке
торња, па друга, „Здравља капија“ , која води ближе Серају, са ходником где су становали крвници; двориште где је био царски диван. Па трећа капија, „Капија среће“ , где је седео „брат сунца”.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Хм!... Чуо је?... И ја сам слушô страшна недела, Што их је царски везир чинио. На глави ми се кожа јежила, Па и данас бих творца проклињô: Зашто је чула дао човеку И лепог вида
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ти света жељним отвори царски пут. Колики с тобом путују, мудрују! Куд ум, куд воља, куда серце Тежити должно јест, радо чују.
1830. Јован Ст. Поповић ДАВОРЈЕ НА ПОЉУ КОСОВУ (Одломци) 1. Гди је Призрен, славни град, Гди су царски двори? Гди Душанов златни век Што чудеса створи?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Преклињао је кнеза, да му испуни жељу. И остарији су луди молили кнеза. — Ма, људи моји, није то тако лако — царски је во! Него, ја ћу бацити молбу.
Молба је бачена, одговор је кнезу дошао: дозвољава се. Сјутра је Преображење, а уједно и царски дан. Сјутра ће се код кнежеве куће огледати Јаблан и Рудоња. О томе Лујо будан сања.
Од драгости стаде љубити и грлити бака. — Је л' де, Јабо, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски! Свеједно је то мом милом, драгом, рођеном Јаби. Је ли тако? Де, кази своме Јуји! — поче му се безазлено улагивати.
— „Лијежи, Турк пезевенк, бре!“ — загрми ја с ата. Један по један, док дође ред на муктара. — „Аман, господару... царски сине! Аман, не срамоти Турчина!“ — „Лијежи, Турк пезевенк, бре!
Мора се гавељати. Нашједе ми крв на очи. — „'Оџа, на џамију!“ Моле, преклињу. — „Вакасуз је, честити господару... царски сине!“ — преклиње 'оџа. Ја се окрену' према Медењаку, па подвикну': — „Баталијун гитара јорда Бронзани Мајдан!
Вришти ђогин пода мном кô царски ат, гризе ђем и разбацује пјену, пропиње се на предње ноге, а из стражњи' прште варнице кô небеске свјетлице.
— дрмну' га штуцом међу плећи и викну': — Нек сјаше аскер да узјаше башибозук! Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип! Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија...
Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип! Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је!
Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип! Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је! — виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише.
Нек сјаше башибозук да узјаше царски редип! Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је! — виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише.
Писарчић (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише). Давид: Добар дан, главати, царски господини!... Е, чекај, блентави Давиде! Што си посрљô кô прасе у сурутку? Зар не видиш да господини имају посла?
Судац: Ко је то?! Давид: Добар дан, главати и велевлажни царски господини! Слуга сам препокорна!... Ама, каква је ово кућа ђе се ни Бог не прима? Судац: једна!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јежи се река и иње је бело Као низ ситних папратових спора Превлачи слојем залеђених бора. Зима је царски вео пољем плела. Река се мрзне, али покушава, Све чари које даље југу броде И раскош зиме да у себи сточи.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице. Поче да грца и пуни се царски друм од побегле војске, башибозука и Турака што остављаху Ниш, Лесковац. Чаршија се затвори.
Ћипико, Иво - Пауци
А сада му је кобила драга као очи у глави: ждријебна је. Нада се, ждријебе ће се у оца уметнути, а отац је царски хат, најљући и најкршнији што може бити! Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То су тужни споменици разорених царских двора. С горком тугом бацајући сузни поглед са висине Царски син је, давно некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма
Од то доба бацајући сузни поглед са висине Царски син је с мрачне куле жељно гледô у долине. Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што
А тај вечни, сури стражар То је царски орô стари, Над суморним урвинама Столећима што стражари. Он облаке крилом туче И огњене муње баца, И кликтањем
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њега красе камени кипови, а бране високи обалски торњеви. На левој обали реке, високо на брегу, уздижу се царски двори; око њих градски бедеми са двадесет две куле испод ових пошумљена падина брега.
Радознало посматрамо присутне у дворани, отмено, шарено друштво које се неусиљено и гласно разговара. Само царски гардисти, трабанти, стоје, у својим црвеним униформама, са својим шлемовима и хелебардама, као неме статуе, у
С оне стране те долинице леже царски перивоји, а у њима једно лепо зданије ране ренесансе, које се зове Белведер. У његовим аркадама поставио је Тихо
Тина у Прагу, постаде његов помоћник Кеплер дворски астроном и царски математичар. Са тим својим звањем, преузе он и све забелешке о астрономским посматрањима свога претходника.
Кеплер отвори махинално прозор. Свеж ваздух покуља у собу, царски дворац на Храдшину светлуцао се у сунчевим зрацима. Али га Кеплер и не примети, него је понављао без престанка, једно
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Пије): И сутра, пешке, гологлав, на царски друм и из хана у хан, из вароши у варош, док негде не липшем, скапам, на неком ханском ђубрету или штали.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сиромах Коста Земљотрес. Нити је у време његове сахране дрво било овај царски орах који је сада; нити је велика грана баш његову гробу хтела правити присенак; нити је у несрећном човечуљку било
сваки час подупирати и поправљати; деца су домашала родне гране ораха, који је у току година ванредно напредовао, царски се разгранао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у колима на великоме путу, да могу, као ти, умрети на друму, Кад точак разглиба глину жуту; Шибај кочијашу, терај царски у Струму, Ћут! У тајности да ти поверим име једне звезде Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ћут!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« А то, наравно, значи: »Највећи од Највећих?« И шта сада? Зар се Цар другачије но царски и смео држати? Зар је смео да примети како није већи од педља, да поданицима једва сеже до колена?
Тек тада опази како га дрвосеча и његова млада жена помно посматрају. — Биће од њега царски сто! — рече дрвосеча као да одговара на орахову стрепњу, али жена изјави да би више волела столицу: такву у којој би
Царица је могла поново спокојно да шета ходницима свога дворца и улицама града, а сликари су долазили и њен царски осмех преносили на платно.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
и т’г, све што од турску веру и по царски друм нађешем, све терашем испред себе... И паше ми се склањашев...: »Митка је тој, викав, на чорбаџи-Арсу брат!«...
Ноћ летња. Шарпланина у небо штрчи, а испод њума легло пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали ханови, сераји, башче, чесме. Месечина греје...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
). Урошеви такмаци за царски престо како песма каже били су Мрњавчевићи: Вукашин, Угљеша и Гојко. Последњи је непознат историји.
Шта помињеш некакога бана? Ово није Страхинићу бане, но ја јесам цареви делија: једеци се царски покидаше, у ордију турску побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако кажем цару, ја
Лепо Стојан оправио мајку, како царски ваља и требује. 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН Чести паши муштулуци греду: „Ево воде чобана Михата!
Хрња Мустаф’-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) — турски јунак из XВИИ века худан — зао, рђав царев друм — царски (државни) пут царевина благо — царско благо Цвјетоносије — Цвети целивати — љубити цекин — млетачки дукат Цер —
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
краљ и скочи удаљ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ЦАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО РАДНО МЕСТО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ ЦАР Рече цар и направи дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И врло га царски славно подичи. Доведе га тафрено у град. А цар, како улезе у град, таки о тому првом с нуђењем мољаше се Теодору, да
До двапут тадар што их хараше докле их покорише под данак себи. Али царски град Самарију не узеше. После пак, за царства Јосиина, дође сиријски цар Саламасар, те и то узе под порцију; Јосија
Ама кад ето, већ достигосмо и приспесмо к повишем и пословнијем указивању чудну па у неки царски град на престојиште позабавно пристасмо, не више што да оклевамо с којом дангубом, ама спремно се у ови град и
« (И ту реч не зна се нашто то износи, крошто то рече апостол »осмога се месеца допраља дом царски«, ако не узбуде то рекао — тако ми се чини — за осми век онај будући, штоно ће већ онога света давање од Бога и мазда
Навалише дор ричући ка дивља зверад на царски град. Мњаху прогунути га. Ама ко то да искаже што се божије чудо тада свиде над њима, многим душманом за свет, најпаче
Такав је и тај посао, пшеницу са овсом бркати, — у царски нови Христов закон Мухамедов адет присевати, штоно је у Србаља и у Бугара да девојке неудате не ходе у цркву кроме
Ноћи, дневи, стража му је, чувар у болести и од свакога зла покров, ка неки тврди град и заслон царски. Живот миран, благо нерастурено, него приспоравато.