Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. — Само до Бадовинаца. А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. И кренуше се. Ишли су журно.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
и пурпурном свилом: Изгледа дух страсни Диоклецијана Над драгим се морем далматинским шири, У сунчано вече једног Царског Дана.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Ви имате смисла за шалу! — похвали га шеф. Ћутали су док пред њима у мрвицама лежаху остаци његовог царског повратка у родни град. Све то преливено лепљивим соком од малина. —Отпратићу те кући... —Не треба... — рече Азра.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
крене у Србију да диже устанак, са великим титулама: царског повереника, наследног деспота целокупног Илирика, великог дуке Горње и Доње Мизије, кнеза Св.
Ракић је поред тога написао још један цео низ разних књига: једну историју манастира Фенека, историју царског града Јерусалима, која је доживела два издања, црквене проповеди, један спев о победи црногорској над Турцима, један
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Рађали су га сви пуци света, само на челу белегу носи очинском делу женина друга. Белегу носи царског недуга. Са тог недуга вечитог жига, — ох, ал' он мисли са суложника, — свет му се руга. Свет му се руга!
Крунисана седа брада филишћанског царског већа, што сеђаше крај богиње, младенцима иза леђа. Крунисана седа брада младожењи тихо смета: „Не синовче!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Како сване, они одмах стану гледати да л' има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога трага ни гласа.
Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор', царевићи, врата!
Овај сиромах што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму за дуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: — Помоз бог, дијете! А овај му одговори: — Бог ти помогао! — Како си? Шта радиш? — Фала богу!
Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им да ће им довести једнога царског чоека који ће жито право раздијелити. Уплаше се свиња и међед, па рече међед свињи: — Закопај се ти свињо у сламу, а
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Отвр'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И примите царског сина к'о најмлађег свога брата...” Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с крештањем разви крила и склони се
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
неодразиво И свем мисленом недомисливо и неизрециво Слову сваком суштаство прасушаствено Од белог камена до царског дрена све је притиснула сила плача У кругу од манастира до најбољег мача плакање свештено и плачеви жена Плач је од
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им, да ће им довести једнога царског човека, који ће жито право раздијелити.
Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им да ће им довести једнога царског чоека који ће жито право раздијелити. Уплаши се свиња и међед, па рече међед свињи: „Закопај се ти, свињо, у сламу, а
Како сване, они одмах стану гледати, да л' има какога год трага, куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога трага ни гласа.
Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: „Отвор', царевићи, врата.
све шта је и како, и матери својој и жени и оној старици објави радосни глас, и „ево“ вели, „ако не вјерујете, ево вам царског министра, кога је цар са мном послао да се боље увјерите.
Брод је једрио, и он се већ није могао њега ухватити. Онда министар отиде опет спавати. Младога нашљедника царског изнесе срећа на једну секу подалеко од краја, али под једну пустињу, ђе никоме туда пролазак не бијаше, да би га
Овај сирома што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму задуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: „Помози Бог, дијете!“ А овај му одговори: „Бог ти помогао! како си? шта радиш?
наша је побједа!“ Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко па умоле царског зета, те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Бор је био далеко од моћниковог двора, а још дали од царског дворца камо су их одвели једнога дана. Цар Жуто Ухо био је мало наглув и свирка га није занимала.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, К'о слике Титана мрачних, к'о тучне статуе Крона.
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни пророчки звуци грунуше над њима силно К'о тутањ подземља мрачног, к'о узвик гњевнога Крона.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Седох и помислих: Ово је прави демократа! Изгледа да ме дочекује само као скромног љубитеља науке, а не као високог царског званичника. Пређосмо без околишења на ствар због које сам, тобож, дошао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како сване, они одмах стану гледати да л̓ има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога ни трага ни гласа.
Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: — Отвор̓, царевићи, врата!
Овај сиромах што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму задуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: — Помози бог, дијете! А овај му одговори: — Бог ти помогао! — Како си? Шта радиш?
Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко, па умоле царског зета те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Од његове радње до царског двора могло се добацити каменом па су људи из највиших аристократских кругова свраћали до њега да купе дуван.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ево, на пример, како локални, затворени националномитски симболи царице, њених слугу и њенога царског сребра прерастају у свељудску смислену артикулацију и симболизацију природе: Ти зелена царице траво Ти једина
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
се шири, — Није тамјан, није, твоја душа мири, Јужни српски цвете, тргнут с Црних Гора, Пресађен у врте руског царског двора! »Стармали« 1889. ЗАР НЕМА ДРУГА ЛЕКА!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ДРУГИ ТУРЧИН: Ено је ђе долази! ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Стана долази. СТАНА: Помози бог, људи честити, Што царског пашу верно служите! А је ли дома паша Сулејман, Злочине раје отац милостив? И је ли здрављем доста угодно?
скинуо Са себе терет мушког накита И дугу цевку пушке шарене Пред Куршида је бесног ставио; Јесте, пред њега, царског човека!... Па шта је било?... О, муселиме, Без оружја је народ остао! Бадава снаге тврди мишићи!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Заиста е да и Срби су ценили ова велика благотворства, која су примили од царског правителства, чувајући и своју народност, и има неколико време ништа друго несу гледали већ интереса и благоденства
И кад им је било саветовано или са стране царског правителства или са стране велесила, они су кривили народ, а тиме уврећали и Срби и оне несретнике, којима су они
»Овим изјавом јавлја се Србима, што они који желе да повере свој живот, своје имање и своје домочадје под заштитом царског правителства, и обећају са свом срцом, што неће злупотребити царску милост, морају незабавно отправити се лично или
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ја ти кажем, Мијо, не мијешај се у моју службу, јер, овога ми царског мура, биће свашта! — Ама, кô ја велим... Нема туј: „Ама, к'о ја велим!...
— Ама, кô ја велим... Нема туј: „Ама, к'о ја велим!...“ Ман' се ти ћорава посла; јер, овог ми царског мура и царске ми службе, стаћемо барабар пред господина пријестолника, те ћемо се порошкати, па ко изврци!
! Ко, болан? Зар да се ја дигнем у буну?! Драго моје дијете, видим, паметан си и учеван си, али немој ме, тако ти царског крува, мусаведити и биједити код овог царског суда! Зар да се ја дигнем у буну?
Драго моје дијете, видим, паметан си и учеван си, али немој ме, тако ти царског крува, мусаведити и биједити код овог царског суда! Зар да се ја дигнем у буну? Болан, болан, ја би' главу своју положио за 'вај суд!...
Давид: Дијете, молим те кô што се Бог и старији моле, не прекидај ме у ријечи! Не прекидај ме у ријечи, тако ти царског крува!... „Паметан си, вели, и бистар домаћин, али ћу ти јопе' дати један свјет.
Писарчић (пакосно): А, шта знају те ваше газде? Давид (љутито): Дијете, очњег ти вида и царског крува, не прекидај ме у ријечи! Ама шта је теби данас?! „А, шта знају те ваше газде!
Ама шта је теби данас?! „А, шта знају те ваше газде!“ А шта ти знаш, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби?! Зелен си, дијете, зелен кô зелена грана у гори зеленој. Писарчић: Глупи су они, Давиде, ка' глуво доба.
Давид (још љући, пакоснији): Баш ништа не знају? А ко оно зна, вузле једно вузласто, осим тог царског чина на теби, направити од аршина аршин и пô, од оке пôке, а од пôке оку — како кад, а?!
А кад се Срб у мени напири и надме, нема тог царског кантара на 'вом свијету који би ме могô измјерити!!! Судац (у себи): Ово је чудноват створ.
Него сам начукнô да ми, Србови, имамо једног краља и једног књаза. Дај ми кажи, тако ти царског крува, а видим паметан си и учеван си: би ли се икако, икако могô од тог нашег краља и књаза истесати макар један
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
4. СПОМЕН Велбужд! Дан славе, дан царског крштења, Кад први ловор свест Будућег опи И паде сребрн усклик Провиђења И лину царска крв да жезло шкропи. ...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата, И примите царског сина кô најмлађег свога брата ...“ Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с крештањем разви крила и склони се
Крај царског његовог трона, На копља наслоњени, четири Сармата стоје, Кô слике титана мрачних, кô тучне статуе Крона. А ниже, крај
Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона. Јер грозни, пророчки звуци грмнуше над њима силно, Кô тутањ подземља мрачног, кô узвик гневнога Крона И затим,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Заустависмо се, да покажемо наше исправе, пред главном капијом царског двора. Он је сличан Лувру, а обухвата, као што видесмо, кад се увезосмо унутра, неколико пространих дворишта.
Сазидана је, у стилу флорентинске ренесансе, на Храдшинском тргу, поред царског двора. Први спрат тог господског дома, осветљен безбројем свећа, пун је Гостију.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Никад се не зна: царско је и на ђубришту царско! Каса свечано утону у ћутање. Шта и да каже о сјају царског двора столицама и лонцима који даље од сиротињске куће нису макли?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
По себи се разуме, ма како знатног рода био, па чак нека је и царског рода овај придворни певач, ипак његово стварање не може бити ван општих закона стваралачког процеса.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Син и цар горе, а и доле то си. Ја зашто ја сад уједно с овим народом не видим код тебе скиптра, царског белега, и одела ко томе на теби?