Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Они који царскога намесника камењем у главу ударају; они који целомудрено и живо Ипатијино тело на парчета кидају, — шта су друго него,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Водали су опанке Турчину, док им је Турчин, на матери, и жени, спавао, па шта сад оће? Сад су официри: Јего римскога царскога величества генералфелдмаршал‑лајтнантоберстера фон Монтенуово!
Теодосије - ЖИТИЈА
Неки, дакле, Стрез по имену, ако и злоуман, бејаше благородан, од бугарске стране царскога рода, рођак Калојана цара загорскога, кога, кажу, уби свети Димитрије.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Један цик тек, један скок тек, и ево га врх степена, и ево га до невесте и царскога војна њена; без показа вида свога, без очију дана бела, тек поведен једним циком и мирисом њена тела.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу
наша је побједа! Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко па умоле царскога зета, те им одобри још једну опкладу, па му онда рекоше да они имају крилату бабу, а царски зет нек нађе у својој
— Добро, ја ћу сад послати по њ — рече цар, и оде у своју собу те обуче ловачко ођело вр' царскога и врати се војнику, ђе бијаше још много остале господе.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У кавезу плача остаће да чами смањени образ царскога града. Пустите драгуљске одоре да падну о госпе, и перјем застрите наготу пре но што вас на чекињаве сапи ратничке
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
„Е,” одговори им змија, „ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи.” На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару, како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу
“ Кувар се сиромах препадне, да није од пепељуге длака упала, па као мртав дође пред царскога сина. „Ко је дробио у ово млеко?“ запита га царски син, а кувар дркћући одговори: „Ја сам, господине.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Е, — одговори им змија — ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи. На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па yппаво у ону собу
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
врата, по свом обичају, оставити оружје док се само причести, иако је баш тога тренутка гласник извикивао заповест од „царскога забита, кнезова и буљугбаше“ да се по сабору не носи оружје...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ТИ, ЦРВЕНА ЖЕНО, С ОЧИМА ОД ВАТРЕ ЗАЉУБЉЕНИ ДАВИД И пред вече уста Давид са постеље своје, и ходајући по крову царскога двора угледа с крова жену гдје се мије, а жена бјеше лијепа на очи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
држати се тако како се сâм господин Христос наш држао на једном худом и рђавом магарету јашући му до свога столичнога царскога града светога.
Та сама ти собом, и та на теби порфира коласто свилено одело што га на себи носиш, проказује те јер си с царскога подретла, те и сама си пристојна за цара што и сама то свакад исказујеш говорећи да јеси та.
Благословена си ти над свим женама и благословен је плод твог чрева!« Девојка Ја сам рода царскога и у царских полата мога ми града Витлејема с матерњим млеком сам одојена, пак у божијој цркви у света светих без