Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Хоће велики цар Петар Перви да просвети и укрепи царство своје, а патријарх му не да; виче, и у име божје заповеда да се наука не уводи.
у старости својих трудољубивих, добродјетељних и пло|дородних младих година, право блаженство живота человеческога и царство небесно овде на земљи!
бодра и просвештена цара, који не чува сарај и жене као Сарданапал, нити лови мухе као Дометијан, него обилази царство своје, као вредан домаћин дом свој, старе клисуре и кулетине даје разваљивати, и на њихова места воздвиже училишта,
с најздравијим разумом, с непорочњејшом и с чистјејшом добродјетељију соједињена, ту је право место и дом Евангелија и царство небесноје које нам се чрез њега обештава.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Мајор каже: „Царство не може вама дати џебане ни оружје; но ви нађите каквога трговца, нека вам он кријући даје”... Ја кажем, да не
се и заклесмо се да волимо сви изгинути и име српско утаманити, него се овим зулумћарима подложити; зато се молимо да царство аустријско пружи руку и овај невини народ каквим начином зна избави од пропасти коначне” и проче.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И осмехну се ангел потом На царство вечних зрака; Душа заплака за лепотом Игре светлости и мрака. ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ РЕФРЕН Знадем за неме сутоне,
ЖИТИЈЕ Писана у Градцу, сликана у Жичи, У Млецима тешким златом окивана, Књига о претцима, која царство дичи — Опет је цар чита три ноћи и дана.
живе дваест лета... Скутоноша светле Царице и њена Дрýга у врлини и дивљењу света. Још не виде царство тих аздија; нити Визант тих бисера; нит сетније звуке Изви ко са харфе; нит могаше бити Снег на Рилу бељи него њене
Господин Оливер, то царево око, И Прељуб, мач царев, јавише високо Да је Тесалија сва пала за вече. А молбу за Царство кад Патријарх рече, Дворана заблиста као сунцем цела: На рамену Царе држи Архангела.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Није он жив — рече Мара. — Он је погинуо на Косову. — А шта је то Косово? — Косово је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски цар Лазар. Ту њене очице поново потражише слику Лазареву. — Лијепо, сине, врло лијепо!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та ман’те их до врага! Ми к’о људи треба да смо паметнији. Та због њих смо, што кажу, и царство наше узгубили. ’Ајд’ спаси бог! — вели поп Ћира поп-Спири па се куцају и пију. — Ал’ баш сте ми из уста извадили!
Пред другом кућом опет приповедали о Русима. Један приповеда како су Руси највеће царство, и како са сваким ратују и свакога туку у рату; а бог им помаже јер држе све посте, па посте и на сами други дан
Африка
У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.
У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.
километара над екватором, до три стотине под њим, без изузетка и свуда, било то острво или копно, шири се непобедно царство густога и вечитог биља: прашума. Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума. Остало је савана.
Док Фонтен и ја разговарамо на веранди, долази у посету Батуре, син императора Самари, цара из племена Мелинке. Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет стотина километара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Двор је хтео да укине статус тог народа, који је био, како се у Бечу говорило, „арма ин арма“. Царство је било решено да од Расцијана, који су дотле били само војници ћесара, начини сељаке, камералне наполичаре, господе
и латрине – одговарао је да се тако не управља људима и да ће те драконске мере отерати те верне војнике ћесара, у царство росијске императорке.
Крив ти је Гарсули! Нисмо ми јобађи, па да питамо смемо ли се селити. Сваки тражи боље царство. Нико неће са бољег на горе ићи. Не може нас Гарсули окивати, јер смо Росије жељни. А шта би сад хтео, дебели?
знао – да му је наглашено – да је тај славонски официр ступио у службу једног страног суверена, и да жели да напусти царство, да би служио у страној војсци.
Да су те селидбе велике несреће. Да не треба напуштати аустријско царство, где сродници наши, и преци наши, почивајут, по тамницама, и у гробљу. Ускоро ће нама боље бити.
Зар не види да се неки чудан светац направио? А уобразио да је на њему остануло царство. Из свога детињства, каже, и он се сећа, тако, да га је отац кљукао, причама о Акилу, и греческим јунацима, али он је
Горка искуства, која су били стекли, прешавши из Сервије у хришћанско царство, ништа више поправити не би било могло. Све је у хришћанству било противно њиховом очекивању.
Ил’ га, каже, извиче за мучибабића. Што се тиче Росије, њему је, вели, Росија, као и свако друго царство овог света. Нема ништа против жениних рођака, који се у Росију селе.
Према мишљењу Божича, био је дошао крај њима, официрима, који су руку цара Лазара у Срем пренели. Сад је царство комерсаната сербских и у Вијени. Он се не меша међу њих.
Нек се капетан, за сада, добро испава. Видеће се, сутра, за урин‑доктора. Крај свег беса, и гађења, да он, који је за царство крв пролио, мора да се тако крије, при доласку у Вијену, Исакович је све то, што му се те ноћи десило, отрпео, мирно.
Исакович се онда трже и проговори, па поче да прича, како су Серби, на Косову, царство изгубили, како је цар Лазар погинуо, али Милош распорио Мурата и како су они, Исаковичи, у Аустрију прешли, и како
И преосвећени је мјасо јео. Не треба – поручивао је Будиму – селити се у Росију и напуштати ово царство, где преци наши и сродници почивајут, на гробљу, и у аресту!
Теодосије - ЖИТИЈА
Расуђиваше да су царство и богатство, слава и сјај, и свака срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као
ни другима, додаде и ово: „Ако ко остави дом и браћу, жену и децу, богатство и њиве и остало, наследиће на векове царство небеско.
Прими овај мој савет као добар. Царство земаљско и богатство као нестално и као нестварно презревши, свет и красоту света и лепоту видљивог као сујетно и
се некако чудан показивао, јер као што је у свету прво правдом и вером, милостињом и милосрђем према ништима грабио царство без труда, тако се показа и у вршењу подвига као лихвар.
А богомудри опет изнесе цару другу молбу: — Има један опустели манастир, који се зове Хиландар, па ако хоће твоје Царство да учини добро мени и моме оцу, дај нам овај манастир, а ми ћемо га опет као Од нас дати Ватопеду, и милошћу Царства
бесова обори и цркве Богу подиже, јереси прогна и свештенике уведе, трње злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и красоте света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу према Богу стран својима и
И сада се радујем надом да ћу примити вечна добра и истинско и неотуђиво са Христом царство, и оно о чему си ми за живота говорио.
Види и опет колико је милост драга: „Ходите“ рече, „Благословени Оца мојега, наследите спремљено вам царство!“ Колико изнад свих добрих дела може и хвали се, рече, милостиња на сyду!
Тај вишеречени Стрез после смрти цара Калојана беше гоњен од цара Борила, који беше преузео царство, да као рођак царев буде убијен.
Због тога још молим милосрђе ваше, кротости, да нам у овом испуниш молбу, да светоме оцу васељенском патријарху Царство ти нареди да једнога од моје братије освети за архиепископа земљи нашој, ради освећења нашег и похвале вашег
Јер царствујући Константинов Град тада заузеше и држаху Фрузи, а царство се грчко надвоје расече, јер над целом Тесалијом и Илиријом, у Солуну, био је цар Теодор, који је поцле од Асена цара
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По народној скасци у њој спава Краљевић Марко, који ће се пробудити када васкрсне српско царство. Сваки сељак ове области зна за те остатке старе српске државе и ова народна предања која су од тако великог моралног
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
А Попара? Попара није знао шта се налази у оним писмима. Блажени нишчи духом, јер њихово је царство небеско. Нисам желео никакво царство а будућност ме не интересује. Оно што ће се десити, десиће се.
Блажени нишчи духом, јер њихово је царство небеско. Нисам желео никакво царство а будућност ме не интересује. Оно што ће се десити, десиће се. Не вреди унапред разбијати главу око тога.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба отићи тамо. Русија му се чињаше као неко надземаљско царство. Чуо је да су неки који су тамо из белог света дошли, постали богати и моћни. Да су одмах добили по један чин више.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кудељници сиротој пред насилником закони моји биће уместо штита. Ни робу праведном, ни незнанцу што кроз царство ми хита, нити иком треба да их се боји, само кривцу ће се сурово судити, али не суровије него што у закону стоји.
владике и патријарси, златна кандила нек горе у олтару, нека кудељница покривач детету преде, трговац који кроз царство караван тера нека на узглавље спусти златну пару, нека себар јагње мартовско донесе, нек кћер дарују сви који се у
О ЦАРСКОЈ МИЛОСТИ Да судије пролазе кроз царство широм и буду весници милости царске. Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе
изневерили прво хришћанство; за човека који се опире сили, па долазила од Скита или од Хуна, или јој у залеђини било царство, или је вршила над човеком шака бабуна.
Матавуљ, Симо - УСКОК
нам рече да ће се онамо и пресјећи чвор, да ово бјеху само чарке, да ће се послије онога мегдана знати на коме је царство! Наших и Примораца више од половине вратише се кућама.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Пак јошт док отпадну од њи Словаци, док се сојузимо с Чесима, Моравцима, Пољацима! Ено, у Прагу се оснива славенско царство! ШЕРБУЛИЋ: Истина? ЛЕПРШИЋ: Зар не читате новине? На Ракошу, ако бог да, поделићемо с Маџарима колаче.
нека се напије воде из чесме ’ајдучке, нека узме сабљу Милоша Обилића и топуз Краљевића Марка, пак ће опет настати царство душаново. СВИ: Живили!
ШЕРБУЛИЋ: Седам милиона дуката?! ЛЕПРШИЋ: Е, како сад стојимо? Видите да је ту политика русијска. Славјанско царство, и ништа друго! ШЕРБУЛИЋ: Ако се Русија умеша, онда је добро. ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате?
ШЕРБУЛИЋ: Сад сам мало утешен. ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем: славјанско царство. ШЕРБУЛИЋ: И треба да буде. Само да не изиђе откуд инквизиција. ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији?
СМРДИЋ: Ви и можете, зашто сте учили права, па се умете и одговорити. ЛЕПРШИЋ.: Ја оћу душаново царство, а, по оваковим родољупцима пропало би Српство.
ШЕРБУЛИЋ: Живио господин Лепршић! Заиста паметан дечко! ЛЕПРШИЋ. (придевајући кокарду): Чекајте док буде душаново царство, пак ћете видити. 5. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Ево и господина Гавриловића. ГАВРИЛОВИЋ: Добар дан желим.
ШЕРБУЛИЋ: Саветуј ти њега, учи ти њега, моли га, куми га, он остаде при свом. Милош Обилић не мари да пропадне царство, само да истера инат. НАЂ (смеши се): Шта ћете, кад вам је то праотечески грех. Но ја сам се позадуго овде задржао.
ЛЕПРШИЋ: Доћи ће време кад ћемо другојаче с њима говорити. Чекајте само док настане Душаново царство. ГАВРИЛОВИЋ: Већ ако га ви не подигнете, други неће. ЛЕПРШИЋ: И оћу и умем. А по мађаронима пропали би одавно.
С отим ће се више сами ситребити. ЛЕПРШИЋ: Мени је свеједно; ако не може бити српско, биће славенско царство. 7. СМРДИЋ, ШЕРБУЛИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Знате ли шта је ново? ЖУТИЛОВ: да чујемо.
ЛЕПРШИЋ: Чекајте док буде славенско царство, пак ћете онда видити славе. ШЕРБУЛИЋ: Оће ли бити? ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате?
ЛЕПРШИЋ: Будалаштина! Нема нас двадесет милиона. ГАВРИЛОВИЋ: Али бар славенско царство. ЛЕПРШИЋ: И од тога нема засад ништа. ГАВРИЛОВИЋ: Та вама је то непрестано било у устима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Још 1844. написао је он карактеристичну новелу Ефросина, »образац свакидашњег живота«. После 1848. он напушта царство маште и песничких фикција и улази у сувремени живот.
Око 1850. била је велика новина напустити средњовековно витештво или царство сентименталних снова, па обратити се сувременом животу, и у стварности тражити поезију.
У појединим књижевностима има тренутака када завлада царство речи, и када се књижевност одвоји од природности и здравог разума.
Машта је и овде захуктана, и бацило се у неограничено царство маште и речи. Поред тога, претенциозна мудровања, крупне речи без стварног смисла, одсуство историјског осећања и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Та напријед!“ сви весело зборе, Понајвише Милун четовођа, Нешто му се срце разиграло, Кô да иде задобити царство: „За мном, браћо, за мном, дружинице!
Ниже, ниже, чедо моје, Земљица је царство твоје! 3. Брда, горе и планине, И ви стене ту поносне, Кланци, лузи и долине, Реке, врела, луке росне!
34. Већ издаја свуд преоте, Задркта се царство наше, Веће, веће, ох страоте! Паде и ти, Сентомаше! А са тобом, славо мила, Скраше се Србу крила! 35.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Где зором нестају блага која нам доноси мрак? Само ноћу могу од себе да одахнем! Ово царство ноћу није султаново, мирис цвећа је јачи од његове коњице!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
код себе као зета, а оној двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме двору и у своје царство.
Идући тако од села до села и од града до града најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја. Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир.
има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа. Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
рече: — Децо моја, не жалите труда ни блага, него потражите ту воду; ако да бог те је нађете, то бих волео него све царство своје.
Овако ћеш поздравити свога оца: Ако ми не пошаље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него стани да ти дам по чему ћете наћи тога човека.
Кад изиђе пред оца, загрли га отац па му рече: — Забога, синко, где си? пропаде царство! А он одговори: — Ко је томе крив? Него дај ми коња и шта треба да идем тој царици.
Она то све призна, па се загрле и пољубе. После отиду у град па се венчају, и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако најмлађи син остане цар у обадва царства.
иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века.
дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века.
Онда царица уседне на овога коња и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ Била три брата, најстарији, средњи и најмлађи.
На белом лебу јавим цару да ћу му кћер наћи ако ме пусти да ју тражим, па дођо већ ево у девето царство а нигде ми не знадоше о њој ништа казати.
Кад отидеш у друго царство под онај град а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Знам: трава, коњ, камен итд. ДОКТОР: Дакле, природан производ дели се на три царства природе: царство животиња, растенија и минерала. МАНОЈЛО (врти главом): Хм! То ми је мало чудно. На пример, коњ се дели на три царства.
МАНОЈЛО (врти главом): Хм! То ми је мало чудно. На пример, коњ се дели на три царства. Коњ није ни за једно царство, а камоли за три. доста му је, сиромаку, што се Земља на њега дели. ДОКТОР: Није слободно извртати као пијан торбу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Матори, већ отупео, џоња и гледа бело у зид испред себе. По подне га затекох како листа књигу „Брем — животињско царство“ и то одељак са домаћим свињчетом, а у очима му нека чудна крменадласта чежња.
и стално га тапше као фаворита Стеллу на јесењем дербију, демонстрирајући свакоме ко залута у њено кухињско-шпајз-царство што све може стати у један креденац од пре рата, у односу на висеће ултрапас-будалаштине.
После ми је често поклањао различите ствари, на пример, ону дивну књигу с много слика: Брем — Животињско царство! — Научи је напамет, Анчи — казао је тада госн Суле. — Немаш појам с каквим ћеш се све животињама сретати у животу!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
О стакло срца груни, Света харфо, уз блесак Духа, с воде и висине, у облик склопи бèзобличја царство! По хаос-пољу квасац гони тесто, што букће, кипи, кула урнебесно. Гомила мрак се, расте колач тмине.
НЕДЕЉА Прво певање Годи ми умор. Земљица бубри. Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева. Руде чудеса: бундеве, жита, мирисно воће. дробе се патње, вену тешкоће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Бездана ево ко поноћ сушта. Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави! Зар није, кажи?! Подземно царство кроз таму тражи.
“ Жућа и мачак поспано трепћу, велики ловци, малена деца. „Води нас вило — тихо ће Жућа — у бајно царство Великог Зеца.
“ Истом ти мачак срдито скочи, очима креше, варница киша. „Нећемо зеца Огњена вило, хајдмо у царство Великог Миша! Тамо су поља од самих рупа, пред сваком седи домаћин с брком.
“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу печено прасе пред царским двором од самих кости.“ „Врагу ти кости!
“ „Врагу ти кости! — дере се Тоша — Мрзим их више од Креке жапца. Пронађи, вило, Сланину-царство где риба чува печеног врапца.
Шта ће вам царство Великог Зеца, његова војска у силном броју? Најбољи зека увек се нађе када га стигнеш трком, у зноју.
Најбољи зека увек се нађе када га стигнеш трком, у зноју. А моме мачку такођер велим: мишева царство за њега није. Зар не знаш, Тошо, изреку стару: Најдебљи миш се код млина крије.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Али прошлост више свега, А уз гусле прослављају Обилића, Скендербега И Косово Поље равно, Где нам паде царство славно.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство и рече му да се одене у порфир. Читав је дан стављао на прсте топазе, а слуге су мозаиком облагале ваздух, но
од племенитих метала певао је док је он умирао испред олтара и свеци у рукавицама пренеше га кост по кост у друго царство ко што се већ пристоји. Визант једва да је имао бољег цара.
Што смо му тако дуго били верни? НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ Шта хоће ти лудаци, чему те смутње, као да царство на земљи може бити боље но што јесте.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Краљеви се сјединише, Турско царство прегазише, Краљевине проширише, Свуда земље прегазише Тужно робље избавише И градове приватише, Ма их тужне
лудо дете, Нани, Митре, нани да пораснеш, Да пораснеш и сабљу да носиш, Да пораснеш цару да царујеш, И на сабљу царство да добијеш. 246.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У Галицији сам видео рат. У Бечу: како се једно царство и једна престоница распадају. Беч је, већ у јесен 1915, био једна огромна јавна кућа.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Џомба му беше престо, а рит царство. Ту беше све живо и весело. Око њега и далеко иза њега, из загрејаног рита, јечао је крекет жаба и звонило жалостиво
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сам, у каменој кући, он не зна за другарство. Гледајте га: личи на цара без престола Коме су варвари отели дечје царство.
Кад је чуо како је тешко ући у царство небеско Један се богаташ као мајчица натреско, И рекао: „Сиромаштву свака част и поштовање, А ја ћу, до даљег, да
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Њихово пространо царство обухвата све европске, како хладне, тако и топле воде, од Урала до Азорских острва. Јегуља се настањује и тамо где
Сад ћемо, за који минут, сићи у једно зачарано царство, у џунглу од корала. Обратите пажњу, јер ћете видети што никад нисте видели. Велика риба додирује њушком наш прозор.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Заљуљано царство сурвало се с вама... Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом
Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Невјерне им слуге постадоше и царском се крвљу окупаше. Великаши, проклете им душе, на комате раздробише царство, српске силе грдно сатријеше; великаши, траг им се утро, распре сјеме посијаше грко, те с њим племе српско
бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство сабље дијелиле, те му трагу оста за господство“.
Земља стење, а небеса ћуте... Луна и крст, два страшна символа — њихово је на гробнице царство. Сљедоват им ријеком крвавом у лађици грдна страданија, то је бити једно или друго.
Што су они? Жертве благородне да прелазе с бојнијех пољанах у весело царство поезије, како росне свијетле капљице уз веселе зраке на небеса. Куд ће више бруке од старости?
Сви смо на њем срећу изгубили; ал' су мишца, име црногорско ускрснули с косовске гробнице над облаком, у витешко царство, ђе Обилић над сјенима влада. СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу!
ДОХОДЕ ДЕСЕТ КАВАЗАХ ИЗ ПОДГОРИЦЕ ОД ВЕЗИРА НОВОГА, КОЈИ ОБЛАЗИ ЦАРСТВО, И ДАЈУ ВЛАДИЦИ ДАНИЛУ ПИСМО. ВЛАДИКА ГА ЧИТА. ЗАМИШЉЕН. ВОЈВОДА БАТРИЋ Каж', владико, што ти везир пише.
Пред Бечом је Бурак посрнуо, обрнуше кола низа страну. Не требује царство нељудима, нâко да се пред свијетом руже. Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек.
И чујте ме што вам данас кажем: познао сам на оне тавнице да су божју грдно преступили, и да ће им царство погинути и бољима у руке уљести. ВУК МИЋУНОВИЋ Будили се ти тако проричеш, мишљаху ли у свијет за кога?
ИГУМАН СТЕФАН Ја имадем осамдесет љетах. Откако сам очи изгубио, ја сам више у царство духовах, иако ми јошт тијело душу задржаје и крије у себи како пламен подземна пештера. Ја сам много обишâ свијета.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Борац слободе пуне за царство снóвâ, ја се Спуштам по степенима тамници, с оковима, Побеђен, миран наспрам времéна што се гасе, Којима служих
МРТВИ ПЛАМЕНОВИ И Саранили су њене очи сјајне У таму гроба, у живота бол; Саранили су њене руке бајне У царство таме, самртнички дол.
Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кóња и топовске каре, Оружје, стрвеж леже украј пута. На пало царство сада поноћ глува Мистични вео разастире немо, Уз тиху пратњу прохладнога ћува, Кроз коју ћутом, озбиљно идемо.
Крваве су сенке пројездиле туда К’о авети мрака пред капијом пакла; И тресла се земља из дубина свуда, Кад је царство пало к’о кула од стакла.
шуму и душмана лесу, А он страшни пример свом потомству дао, — Тужно, иза њега, или баш због њега, Цело труло царство Немањића славних Гуши се у крви, забуни, у сраму, Крши под теретом свих грехова давних; Вечна Правда тешку
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Сила гони силу. — Сила разлог побија. — Притиснуто јаче, све то више скаче. — Чија сила онога и царство. — Свугде јачи најачега тлачи. — С голим прсима град се не узима. — Тешко је шуту с рогатим бости се.
чаше точити, цркви ходити, богу литургију служити, своје крсно име славити, своје пређе спомињати, да га бог спомене у царство небесно! Шта ћемо даље! Бог нам дао здравље! Здрав си, домаћине. У твоје здравље, све ћемо јунак и бардак!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. 5. СТОЈША И МЛАДЕН.
иза сва три змаја, а змају побратиму остави њихове дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века. 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ.
дворе и сву њихову државу, па се дигне са својим сестрама у своје царство, и сретно дођу к матери, па му мати преда царство, те је царовао до свога века. 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. Био један човек па имао јединца сина.
После некога времена | чује он да се стари његов господар спрема на галији преко мора чак у друго царство, па отиде са својим новчићем к њему, и стане га молити да би му купио што у другоме царству за његов новчић.
Идући тако од села до села и од града до града најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја. Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир.
толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа.” Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
” И тако га једва утишају. Кад то чује таст његов, одмах му још за свога живота преда царство, и тако он постане цар, те је царовао сретно до свога века. 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА.
„Е,” одговори им змија, „ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи.” На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће.
По том он остави ону земљу и царицу а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје. 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. Био човек и жена, па имали три сина.
од чуда, него се једнако чудио где је дошао, кад али око поноћи стане лупа по соби и вика: „Овај је дошао да прими царство; овоме не можемо ништа учинити.” Он се Богу молио једнако и тако та ноћ прође и он остане жив и здрав.
страву претрпео него пређашње обе ноћи: ту је била страшна лупа, вика, звека ланаца и страшни гласови: „Тај хоће моје царство да прими!
Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
19, 29; 10, 38) царство свога отачаства оставивши и све што је на земљи, и избегавши из света који поробљава душу, у ову дође пустињу месеца
И хтеде он блажени, да као што и тамо оправда своје царство, тако да буде и овде. Пожелевши да за вас нађе место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из
„Присилисмо, дакле, себе“, као што је речено, „присилисмо, јер у царство небеско продире се на силу, и они који се отимају о њега успевају да га уграбе“. (Мт.
Кроз многе невоље, рече Господ, ваља вам ући у царство небеско. (Д. А. 14, 22, 21) Зато молим све вас, владајте се као што је достојно позиву вашем, (Еф.
И проведе ту мало времена. Пожеле овај блажени, да као што и овде оправда своје царство, тако и тамо зажеле пронаћи место спасења свима који долазе одасвуд.
9, 35) и „ако не будете као деца незлобиви, нећете ући у царство небеско“. (Мт. 18, 3) И опет: „Блажени су ништи Духом, јер је таквих царство небеско“. (Мт.
(Мт. 18, 3) И опет: „Блажени су ништи Духом, јер је таквих царство небеско“. (Мт. 5, 3) „Блажени су који плачу овде, јер ће се тамо смејати“. (Лк.
Господ Бог благословен поспешиће спасење твоје, и нека пода ти уместо земаљског благодат и милост и царство небеско, и нека исправи пут живота твога, којим раније од мене потече, имајући нераздвојну са собом, овде и тамо,
Какав ли ћемо његов глас слушати, праведницима ли које прима у царство небеско, или грешницима које шале у вечну муку? Ово нам треба, љубљена браћо моја, бринути и помишљати, у овом
На стиховном у октоиху, и светом, глас осми, подобан „О, преславно“. Оче преподобни, мимоиђе царство земаљско, изабрав богатство речи свете и њих изволе чувати, оставив супругу и чеда и све земаљске красоте, изашав у
Седалан, глас осми Подобан „Премудрост“ Царство земаљско оставив, крст свој на раме узевши и сав се предавши Богу и у Свету Гору оде Светога Духа поставши причасник.
Да вишње царство примиш и славу неизрециву законом покорив се Владики, залутало поиска и нађе и на раме своје узевши, преблажени, као
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
но, да сам знао у каквој сте слави ви монаси код бога, ја ни за што друго не би[х] се старао, оставио би[х] свет и царство, отишао би[х] у пустињу и био би[х] монах.” Нека сад задржи смеј ко може!
Неки дан си ми казивао шта си читао у оној росијској историји, колико се је Петар Велики старао за увести у царство своје свакојаке науке, и чрез То велико је и бесмертно име, паче свију земљедржаца, који су пре њега на свету били,
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Једне ме маме, друге плаше — Незнаним гласом ко из тмине: Уђи у мртво царство наше! КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Време је да Златопрста пређе у моје царство — рече једнога дана Царица Источног царства, с чијом се моћи нико није могао мерити.
Без тешке провере ни глиста не би успела да уђе у царство! Још мање да изађе! — Шта се то тамо збива? — мучила је радозналост Пелетина, Пелетинку и три принцезе Пелетинке, али
Је ли дан или читаву вечност ишао док није искорачио из Земље Бисерник Чапљи и ушао у Царство зелених патуљака? Како да зна? Око њега била су пола налик на она која је оставио, исте куће, исти луди.
— рече. — И реците им да се не враћам. Не тиче ме се ко ће владати царством! Ово је моје царство и мој дом! — Принц се окрете према кући.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Заљуљано царство сурвало се с вама. Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом
Косовски јунади, заслуга је ваша Што последњи бесте. У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
и струје месечеви зраци; К'о сребрна харфа месечина свира; Пливају и тону маглени облаци, К'о акорди пуни кроз царство етира.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Он помисли да је неке путе од сна овог освободио се; ах, његове преварне надежде: он је тада себе утопио у сна царство тврђе и мрачније и на позор страшни сновидјења!
“ То изусти, рече: „Сљедуј за мном!“ Одведе ме у царство свјетовах. Како капља росе са цвијета или зрнце леда прозрачнога при погледу свијетлога сунца што у небо дигну
Пет небесах неподвижних пређем сљедујући зрачици идеје, бесконечно видим овдје царство величества, постојанства мирах!
вјечно обручио; злу је жертву принио велику, шести дио небесног воинства: лишио их блаженства светога, у мрачно их царство повукао на без конца мученија страшна. Знаћеш и вам' што је урадио!
искро бесамртна, досад су те струје и потоци океана овог заносиле, сад нас ево на извор чудесах, сад нас ево у царство свјетлости, на валове тихе бесконачне, запаљене огњем бесмртнијем, вјечним огњем свештене љубови; овђе наше силе
је овде колијевка: овде се је она окрунила светом руком великога творца, одавде је хитро полећела на опширно царство и господство, одавде је прва искра сјекла, у предјеле ноћи ускочила и свјетлости облик показала!
хладне смрти; одавде се са свјетлошћу прва свему бићу насмијала зора; овде се је бесмртијем правда на вјечито царство сачетала; одавде ти судба, воља с умом у једноме избијају кључу.
поезија творца, окруњена круном творенија; све красоте које биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство свјетлости под том круном бјеху окруњене, на том лицу бјеху изражене у сјајности светог совршенства.
вјенчан; једноме је све покорно мени у просторе и за просторима; да од свете одступим дужности, мраке царство би остало вјечно.
Бјеше грдно једном мрачно царство свуда своју владу раширило, и његови наказни ликови улазаху у поља небесна (те грдобе и тијех изродах до ја нико
Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство. Поб'јеђене мојом круном сјајном, сакрише се у густе гомиле у просторе мртвијех безданах; тамо своје мртве и
Што се више творенијем пружам, све се њино царство умаљује; вријеме ће и к тој цјељи доћи да се бездне мрачне освијетле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Миланковић КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милутин Миланковић КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА Садржај УВОД 1 ПИТАГОРА 9 ДЕМОКРИТОС 27 АРИСТОТЕЛЕС 45 АРИСТАРХОС СА САМОСА 64 АРХИМЕДЕС 86 У
не бих ли, користећи се својом библиотеком и својим знањима, могао предузети какво научно и забавно путовање кроз царство тих наука и упознати се онда лично са њиховим творцима као што ми је то успело са Демокритом.
Књиге прикупљене у њој предочавале су ми царство наука у току времена. То путовање много ме задовољило, већ и због тога што је било потпуно бесплатно.
Ту сам писао своје дело „Кроз царство наука“ којим сам предузео да, у виду слика из живота великих научника, предочим главне етапе развитка природних наука.
Године 1950 објављено је оно под насловом „Кроз царство наука“ у знатно смањеном обиму јер сам у њ уврстио само појединачно обраћене животописе Питагоре, Демокрита,
Пребројте њене боје, па ћете и опет увидети да је свет царство бројева“. „Да“, рекоше ученици, „тако је! Он, учитељ је рекао“.
„Ти познајеш, чуо сам, цело то огромно персијско царство?“ „Пропутовао сам га од једног краја до другог, пре но што се Египат отцепи од њега.
настањеног света, прокрстарио најудаљеније пределе, проучио њихова поднебља, њихове житеље, њихово животињско и биљно царство.
И заиста, његова машта понесе га у недогледне висине. Али јурњава људи, у којој се убрзо нађе, врати га у земаљско царство. Осети глад и жеђ, а зраци подневног сунца почеше да га жегу. Поче размишљати шта да чини и куда да се упути.
Али та иста душа улази истинским сазнањем идеја у царство више стварности и непролазног битисања“. „Наша душа је, дакле, бесмртна!“, узвикну одушевљено младић.
Док је он онде стварао своје царство оде Аристотелес у Атену да онде оснује друго једно велико царство, царство наука. У Атени отворио је Аристотелес у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Где си, Душане, круно царска, да видиш соколове твоје сиве? Да ли знадеш да нам је царство веће и од твога.“ Почео је Јаћим и са тротоара већ да силази, барјацима разним да притрчава па да их целива, дечицу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда царица уседне на овога коња, и тако отиду сретно у њезино царство и онде остану царујући до свога века. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ Био један цар, па имао три сина и једну кћер,
Идући тако од села до села и од града до града, најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја. Дошавши у онај град, стане распитивати коме треба пастир.
има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа. Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
— Е, — одговори им змија — ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи. На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће.
Потом он остави ону земљу и царицу, а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје. БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост дође вријеме да умре.
код себе као зета, а оној двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме двору и у своје царство.
Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и
Човјеку би врло мило царство у свијету, али му не би мио кратки вијек, тек ипак не рече ништа. Послије човјека створи бог магарца и рече му: — Ти
Послије он ту остане цар, и од свога дједа отме царство. ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ У време Косовске битке пошао је и Марко да помогне кнезу Лазару у борби с
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
нисам слутио, отаџбино драга, После сна дубоког, да чека спокојно Звона на јутрење да устане снага, Заспали духови и царство покојно.
Да се поклоним пред вама, што сада На сваки корак брижљиво пазите: Ту скоро царство згазили сте, мада Сад мали поток са муком газите.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Ово није било у складу ни са стиховима Владике Његоша, највећег српског песника који кажу: ”Одведе ме у царство свјетовах, Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе
Ћипико, Иво - Приповетке
—Шваба је! . —Па, бога ти, што му дадоше да ради нашу цркву? —Ко пита данас како се крсти! Данас је, брате, њихово царство, а ми смо да измећаримо и себи и туђему, — докрајчи Лазо.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За све време трајања дугога увода зашто се изгубило царство, глас му је био једна језива тужбалица док се војске не сударише: он тада подиже главу и обори очи на Хамзу крај
Да овако прође овај свима њима мрски бегунац. Ни мање ни више, но као да им је отео био по једно пространо вековно царство, праведно стечено, људски вођено а грубом најездом отето.
Петровић, Растко - АФРИКА
У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.
У тој непроходности, тишини и помрчини, за њих нема ваздуха. Једино ту биљно царство победило је царство животињско; изагнало га.
километара над екватором, до три стотине под њим, без изузетка и свуда, било то острво или копно, шири се непобедно царство густога и вечитог биља: прашума. Свуд је ту прашума, и само је то гора која је прашума. Остало је савана.
Док Фонтен и ја разговарамо на веранди, долази у посету Батуре, син императора Самари, цара из племена Мелинке. Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет стотина километара.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»За царство велике су загубе и скрбне дјела гледати и слушати што бивају убијства и повреде у биткама међу војскама и нихне противн
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
му бабо Мисли да је Краљевићу Марко, Па би сину Да улије Све своје јунаштво; А пресуда биће брза: На њему је царство. Какво царство!? Јок! — на боље Чувам ја свог сина: Нека буде ’Ваке воље Увек, и без вина.
Какво царство!? Јок! — на боље Чувам ја свог сина: Нека буде ’Ваке воље Увек, и без вина. Нека и он, Кô бабо му, Само Српство
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Неко ми рече да су они остаци римског водовода. Остаци моћи и величине... Римљани... Римско царство. И онда, пре две хиљаде година, људи су се исто овако тукли као ми данас...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кадетенштифт боље начините један, Откуд ће официр бар изићи вредан. Који ће, млад, и нас и децу хранити, Правице и царство кровију бранити, А није седети, пером умствовати, Него мужествено, славно војевати.
Жалосни се сваки дан чује глас у граду Да мразови људе живе, здраве краду, И превозе в царство разјарено смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи им образе, или уши, или нос, Или да ће код обуће многи
Никола Боројевић ТЕРПСИХОРИ О богињо лепа, за којом све лепе Девојке и снаше тако жељно хлепе, Твоје царство наста: музика се чује, Балови почињу, фаршанг торжествује.
XИX века, штампао и следећу: ОПОМИЊАЊЕ Видиш, цвіету љубљени, Како ј’ време сада, Са виш грдно царство је, Кратка љубав ѕтара. Чувај ѕе, не дај ѕе Лаѕно превариті, Невјегно, нестално Јесте вриеме сада.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Ма, људи моји, није то тако лако — царски је во! Него, ја ћу бацити молбу. Одреди ли царство да се боду, добро и јест — не браним ни ја; не одреди ли — није ништа ни било! Је ли тако, браћо? — Тако је, кнеже.
Лани, око Часни' Верига донесе ми кнез црну књигу и три воринта: „Давиде, умро ти син, па ти царство шаље три воринта. То ти је награда.“ „О, добре царевине, крст јој љубим!
Него ви одма', овог часа, ударите тел на царство да се та дјеца одстране из те ваше школе, терезијанска што јој се вели. Судац: Ја овог човјека не разумијем.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У чувеној песми о Урошу и Мрњавчевићима супротставља се рођеном оцу и стричевима, који се отимају о туђе царство, а слуша своју мајку Јевросиму, чији часни савети добијају пословичну функцију ("Немој, сине, говорити криво,( Ни по
Ћипико, Иво - Пауци
Што не би чобанче урадило? —Охладно је, — опази жена. —Изић' ћемо одмах, али да ти кажем: овдје је моје царство! ... Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде: изгледају као глава цуре, дјетета, живине...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Триумвир силни, овладатељ света, Презире гордо у заносу све, И војску своју жртвује и царство, И, грозно павши, од љубави мре.
дозивље светог Петра: „Оче Петре, ходи амо, Неки тутањ чујем оздо и паклену неку грају, Кô да врази целог пакла на царство ми јуришају. Мора да је страшно нешто, кад и мени бруји глава; Иди, Петре, па разгледај, јер то није забадава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Чудна је то варош! Када је Александар Велики освојио персиско царство, положио је он, пре сто двадесет и три године, на египатској обали, између мора и језера Мареотиса, темеље нове
Девет година иза тога, када је он занавек склопио своје орловске очи, распало се његово огромно царство, које његове војсковође поделише између себе.
Атмегдан, некадашњи Константинов хиподром, са Тутмозисовим обелиском, који је преживео мисирско, византиско и турско царство. Ређају се џамије, тргови, попречне улице, а кроз једну од ових вирну, као, кроз прозор, Мраморно Море, плаво као небо.
У почетку седамнаестога века, у доба када је отоманско царство достигло своје највеће пространство и допирало скоро до капија Беча, била је стара дубровачка република у пуноме цвату.
- „Његово Величанство, дански краљ Фридрих други, кога је Свевишњи прерано позвао у своје царство, није пропустио да при рођењу сваког свог детета даде саставити његов хороскоп.
Овде је изложено царство претпотопских џинова, титана и гиганта. Целу дужину и висину ове дворане заузео је диплодокус Карнегијев, ваљда
Но мало по мало, спочетка неосетно, па све упадљивије, почео је тај снег да шири своје царство и да помера своје границе, дуж бокова планина наниже.
Топлија лета почела су да нагризају ледену хаљину Земље, царство снега почело је да се сужава, и да, после хиљадугодишње борбе, буде потиснуто на врхунце брегова.
али су на својим некадањим крајевима оставили наваљано камење, да те глечерске морене посведоче докле се распростирало царство леда.
Мени је пала у део велика част да ту отмену даму уведем, руку под руку, у царство геологије. XXВ ГРАЦ. ВЛАДИМИР КЕПЕН И АЛФРЕД ВЕГЕНЕР Грац Стари главни град Штајерске био је одувек рај
На тај се престо пење из мора Сунце, шаље своје зраке Земљи, мору и ваздуху, и објављује да је његово царство отпочело. То је био први дан на Земљи која је, после тог пољупца са Сунцем, постала живи свет.
Но Земља се није смрзла, јер су је загревали Сунчеви зраци. Царство Сунца завладало је на њој. Сунце јој је дало дан и ноћ, Сунце јој је дало годишња доба, ветрове, олује, кишу, гром и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Оно је некада било, оно, на пример, одакле сте се ви довели, а сад, даде вам Бог сермију, кас' ти једно царство, и само да уживате... Хе-е, мир! Ђаволска кобила...
Не знаш му право занимање ни праве потребе. Може да опстане без паре у џепу; и могао би, што овде кажу, сфискати царство за два дана. Сад је на салашу, сад је негде у трговини.
Баш тако је рекла, „царство”. Одједаред ти се утаче фрау Роза. Паметна Јеврејка, ни прстења, ни турнира, ни фризуре; али кад започе да говори,
” Докле год у овом свету један има славу да може и сме, а други има срамоту да трпи и мора, дотле је свет царство зла. Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи.
Суботом, лети, зими, у Јуден-сокаку је дечје царство, дечји састанци и забаве. Један од два Јеврејина адвоката врло је учен човек, чита пророке на хебрејском језику, и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Можете мислити како се шчепао за косе професор, који нам је бар седам пута прочитао песму „Марко казује на коме је царство“ и који је у својим лекцијама бацао тешка проклетства на Вукашина. — А је л' теби познато да је Вукашин убио Уроша?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, шта ћеш? Ми томе нисмо криви, ни ради. Шта ћеш, када без тога сада не иде, кад друкче не бива! Не ствара се царство „све лежећи на свил’ну душеку“ и резолуцијама оних који нас из позадине, иза девет мора и деведесет гора, бодре да
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Баш је будала Капљица! Будала будаласта! Ко би; сем будалице, могао да напусти морско царство? Цар одлучи да будалицу сјајем задржи у свом подводном царству. Забљешта бисер, просу се сјај седефа.
Али, на сва њена питања људи су само слегали раменима. Шта јој је тако младој и лепој? Зашто ђавола зове? Царство смрти? Па, нико се оданде није вратио да пут каже!
— Па, шта да радим? Како да стигнем у царство смрти! — заплака Лепотица, а змија рече: — Ићи ћеш дуго! На дну мора је пећина, у њој бисерница шкољка, а у шкољки
О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА Било једном једно Царство и у Царству један Цар. Царство је било малено: са три замаха крила птица да га прелети, у лаком касу јелен да га
О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА Било једном једно Царство и у Царству један Цар. Царство је било малено: са три замаха крила птица да га прелети, у лаком касу јелен да га претрчи. А Цар?
Нека клекну. Још боље: нека пузе! Срећни су и задовољни, зашто би морали бити и усправни? Тако Цар стече мир. А Царство? Цветало је, блистало Царство од поноса.
Срећни су и задовољни, зашто би морали бити и усправни? Тако Цар стече мир. А Царство? Цветало је, блистало Царство од поноса.
Ово су били празни класови: дизали су се превисоко. Прича о пуним и празним класовима као ветар, као стрела обиђе Царство. У срећном Царству срећног Цара сада су постојали класови тако пуни да су им главе земљу дотицале. Живот се настављао.
Као стаклено звоно тишина је поклапала Царство. Већ је и Цар некако мутно осетио да нешто није у реду, па за доручком упита свог Првог Доглавника: — Шта је овим
Има ли већих јастога у мору? Донесите их! Има ли слађих јаребица? Уловите их! Царство се мора показати у пуном сјају. Шта је с птицама? Што не певају? Певаће! Морају!
— Буди краљица џунгле! — рече тигар и поклони се пред принцезом. — Моје царство је одавде до океана, а дечак има само једну собу...
— Мораш остати! Мораш! — урликну страшним гласом. — Твоје ће бити моје бескрајно царство... Ево ти круне! — пружи јој он круну начињену од дијаманата и рубина, али је Принцеза хитну у шипраг.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?! АРСА (зачуђено): Шта, за Бога? ТОМА То!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
За петнаестак година његове владавине (умро 1371) распало се Душаново царство: неки су се великаши одметнули од Уроша (стриц му Симеон и Ар.), а неки су се врло осамосталили.
Према Константину Филозофу, дакле, Лазар и његови ратници задобили су „небеско царство“ по божјој вољи и кроз борбу. Мисао о небеском царству које задобијају храбри ратници веома је стара, много старија
Дакле, небеско и земаљско царство не искључује једно друго; и у једно и у друго пут води кроз борбу. Овакво схватање небеског и земаљског царства
Хришћанско небеско царство он није умео и није ни могао да усклади са паганским земаљским царством. Напротив, он их је приказао у потпуној
Дазар каже ова песма може да бира борбу и победу (тј. земаљско царство) или пораз (тј. небеско царство). Лазар, у складу са својим светачким карактером, бира друго.
Дазар каже ова песма може да бира борбу и победу (тј. земаљско царство) или пораз (тј. небеско царство). Лазар, у складу са својим светачким карактером, бира друго.
Али одмах затим, у другом делу песме, он улази у жестоку борбу, баш као да се бори за земаљско царство, и био би победник да није било Вукове издаје. Откуда та противречност?
која је изазвала противречност у певачу хришћанину куцало је борбено паганско срце; он се речју определио за небеско царство у које се улази без борбе, а стварно је пошао путем који је Кршна показивао Арџуни путем рвања са непријатељем, путем
путем који је Кршна показивао Арџуни путем рвања са непријатељем, путем који је паганца водио и у једно и у друго царство: ако умре у рај, ако остане жив у земаљске радости.
Он с огорчењем устаје против својих најближих рођака који се отимају о царство, или тачније речено: који комадају државу.
Он пресуђује да царство остане Урошу, јер „ђетету је од кољена царство“, другим речима: јер је то јемство да се држава неће распасти.
Он пресуђује да царство остане Урошу, јер „ђетету је од кољена царство“, другим речима: јер је то јемство да се држава неће распасти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Вечити домови тамо, и селишта многа, магазе пуне с благом, отворене стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је — такво големо добро, што га никад нико нит га је чуо ни видео!
Внимај! Велики пастир живу храну људма раздаје! Внимај! Који је смрт уморио, свет надборио, бесконачну радост и царство вечно нам, неваљалим обриче!
), ево, што ти се за твоје нечовечаство од Бога пише. Мани: измерило се је твоје царство. Текел: кривда је претегла. Фарес: прошло те је већ и другом је издато!« А оне ноћи и убише га слуге му.
СЕДАМДЕСЕТОРО БРАЋЕ АВИМЕЛЕХОВЕ Мећу израиљским судијами тако врло се је био застарео да придобије себи земљано царство, — те седамдесет своје рођене му браће, — Авимелех што потуче на камену, да би тек он се оцарио, а не би који други од
И тако пак се поврати на првашње му лице и у своје царство опет седе. ЛОВАЦ УЛОВЉЕН Неки мирски поп бијаше изишао од свога села, те иђаше у друго село.
сашили, не би могли ни његове снове изјаснити, и та њина пакост што је досадила Јосифу издаде му у руке јегипатско царство!
договарали се што ће с њим чинити: ил' га ће убити, ил' на далеко у незнану земљу продати, то не би њему ни допало оно царство руке; ни би га обмиловала онамо она госпођа, која га је себи купила, да није он за роба био продат.
Како видиш, ето и овде што се од злобе братске брату пригодило, те му и царство је породило; њино назубство у дибу га одену и царску столицу му подметну, те сами његови крвници ринуше га чак до
што се назива Азија до западње амо земље сву за овим цароградским морем, под владу персијску покори, цело грчко царство. Дигоше се туштени они ка шашке и град с неба.
снага им је омалаксала кроз некога злочеста сурова и зла бујна људетину, што је с једнога исто проста војака на грчко царство био пре Ираклија постао; љути паче мучитељ а не христијански цар, именом Фока.
се, ал’ не зна што да чини; толике снаге нејма да иде супроћ њега бити се, а јако онда изнова и постао бијаше на грчко царство по мучитељу Фоки, што је царство снизио.
снаге нејма да иде супроћ њега бити се, а јако онда изнова и постао бијаше на грчко царство по мучитељу Фоки, што је царство снизио.