Црњански, Милош - Сеобе 2
Није више знао шта је добро, а шта зло. Сад, кад је напуштао, заувек, царствујушчу Вијену, хтео је опет да оде, а госпожу Евдокију да не види.
и брбљала, као да се спремају да заиграју полонезу, а не да оду заједно у Росију, макар и невенчано – а занавек оставе царствујушчу Вијену. Понављала је само да јој је покварио најлепше лето.