Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не слуша лепа Јула, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера. О, иди, дивна нево, Где цпећа за те цвати, И песма нек те прати Твог ручног девера.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па уздани, па сузицу проли, Цвет не дирај, веће ајде доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква жбуна — Два, три крока —
Звезде сам ја покупио, С њима небо накитио, Сјајне звезде наоколо, Прем даници сјају тмоло — Та си, мила, ти! Цвати, цвеће моје драго, Што сам дању ја наслагô, Сјајте, звезде, сјајним зраком, Што ја диго ноћи мраком, Све за срце
Што ти добра коб удели, И то сунце што ти сјаје, И ту зору што још траје; Зорица ти данак злати, Твоје цвеће лепо цвати, Ветар пири, цвеће мири — Из његовог гуја вири.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања. У зрелој јези сурога иња цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Из мене сјаји гљива лудара. Са чамов-даске пишу ми чавке.
Засветли небо и прхну птице кроз јасну сузу у бела сјања. У зрелој јези сурога иња цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Из мене сјаји гљива лудара. Са чамов-даске пишу ми чавке.
Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У срцу здробљен светлуца кристал. Цијуче душа, капља с извора.
Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У срцу здробљен светлуца кристал. Цијуче душа, капља с извора.
Зелени бреже, дугом заблистај и пламен свуци низ лице створа. Са усне усна латице спира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Зелени бреже, дугом заблистај и пламен свуци низ лице створа. Са усне усна латице спира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Од румен-јада и од зрелине, ја јездим белцем, јездим, царујем уз жубор-море, преко планине
Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Од румен-јада и од зрелине, ја јездим белцем, јездим, царујем уз жубор-море, преко планине и свакој
То жалба није но песма ина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Ја гинем, Мати, лудом матицом и тргам грозје, тргам купине, и витлам, витлам божур-палицом,
То жалба није но песма ина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Ја гинем, Мати, лудом матицом и тргам грозје, тргам купине, и витлам, витлам божур-палицом, и Трпим,
Сабирци моји немају збира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Златну ми шкрињу чворак раскује: освићу цесте, светле богази, од моје руже флора страхује,
Сабирци моји немају збира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Златну ми шкрињу чворак раскује: освићу цесте, светле богази, од моје руже флора страхује, кроз мене
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
би знала, гди би извирала: Украј Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на корману, Вене ли му каранфил у руци, Што сам тужна у суботу брала, У недељу моме драгу дала. 116.
се не варамо, Ђе речемо, да се састанемо, Јал’ у моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо мирише, Тешко оном, ко за ким уздише!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Купинова лоза) 178 — Госпа у двору, а коса јој на двору? (Репа) 179 — Двије су горе упоредо расле; која роди, не цвати, која цвати, ке роди?
(Репа) 179 — Двије су горе упоредо расле; која роди, не цвати, која цвати, ке роди? (Конопља која даје и која не даје семе) 180 — Жуто је, — смиљ није; зелено је, — јед није; црвено је, — крв
(Двојнице, — свирала са два писка) 349 — Шта није ни у кући ни на пољу? (Кућни праг) 350 — Шта по ноћи цвати, а по дану вене? (Свећа) 351 — Шта се водом пали? (Креч) 352 — Шта се пече, а не може се испећи?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
21. Два се брата преко плота за браде вуку. 22. Два ступца у небо ударају. 23. Двије горе упоредо расту; једна цвати, а не роди; друга роди, а не цвати. 24. Двије чавчице напоредо стоје, а једна друге не види. 25.
22. Два ступца у небо ударају. 23. Двије горе упоредо расту; једна цвати, а не роди; друга роди, а не цвати. 24. Двије чавчице напоредо стоје, а једна друге не види. 25. Девет баба по леду се плаза. 26.
Кобила ождријеби кост, а кост ждријебе, па ждријебе воли бабу кобилу, него кост мајку. 51. Која воћка само једном цвати, а у вијек рађа. 52. Ко пјева, кад други људи плачу. 53. Крава риче од Босне, теле сиса од гараве. 54. Кући иде,.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Једина песма моја Потомству нека прича Лепоте твоје страшну, Ледену чар. У место мирте нек’ ти Цвати, баш кâ и мени, Лавор, тај грки дар.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ИX Рузмарине, не мириши туди, Да се моје злато не пробуди, Само цвати на дикини врати, — Дођу л’ свати, ти ћеш мирисати. X Девојчице, немилице мала, Што си моје срце оковала?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не слуша лепа Фемка, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера. О, иди, дивна нево, Где срећа за те цвати, И песма нек’ те прати Твог ручног девера.