Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тај архипелаг где су цветала Тек откривена поља румена, И химерична јата слетала На младу бразду првог грумена. Где непроходне шумске пагоде
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трговина, која је још била у расцијанским рукама, цветала је, као што тамо, огромни, сунцокрети цветају. Међутим, у кући Трандафилович, где је Исакович надао се одмору и где је
Људи су били изгубили веру у памет оних који управљају. Ада је, тако, пре тридесет година, још цветала, и била пуна становника, као што су кошнице пуне чела. Па је све више почела да пусти.
сачекао да отпусти слушкињу, нашао је Варвару, дигнуту на узглављу, код прозора, под којим је, на низбрдици, шаврањика цветала и багрем мирисао. Била је расплела косу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али школа није цветала, селила се из Карловаца у Београд и из Београда у Карловце, имала несталан број ђака и није показивала великог успеха.
У европском романтизму нарочито је цветала лирска поезија и драма. Исти случај био је у српској књижевности. Наши романтичари су у првом реду и изнад свега
Реалист по својој природи, он је почео реалистички роман у српској књижевности у доба када је код нас цветала романтика и сентименталност.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од чуда Жућа да сиђе с ума: „Гледајте чуда, цветала шума!“ А Тоша чеше сањиво ребро: „Ено и поља засута сребром!“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
8. Три су цвета у гори цветала, До два сјајна, трећи потавнио. Што цветаше до два сјајна цвета, Оно јесу два брата рођена; Што међ’ њима трећи
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата?
Она су ми се грохотом смејала, кад сам скинуо обућу и пошао. Љубичаста, стострука бића, што личе на цвет, цветала су у води, и модра као летње руже, прилепљена на камење, осула су ми ноге бојом која је као крв.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Пун снега, нахерен ко торањ у Пизи: Чкиљим кроз замрзло окно мога вида. Крвна булко, што си цветала у жили, Куд то цвет свој расу у љуспице леда? Нога би да крене — ал јој санта не да. У белу ме неку пустињу сакрили.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нема више код нас таквих луди као што је био Аћим Катић. да је он жив, цветала би Србија. И Швабе би нам завиделе. Шта ћеш, пуста смрт. Ти си, дакле, његов унук? И личиш на деду, личиш, богами.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И све тако, све тако. Па се враћамо кући лети о распусту и срца би нам цветала од среће да није оне страве. Журно силазимо с кола, стрепимо, не видимо га на великој капији где нас остали чекају.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
као, на пример, у биологији, које нису тако тесно повезане са електромагнетном теоријом и њеним менама, такође цветала и брзо се развијала у току последњих двадесетпет година.
Краков, Станислав - КРИЛА
Официри су боли мамузама мршаве коње да звоне поткованим копитама о калдрму. По улицама су цветала женска тела замагљена као чаше у баровима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У нашој књижевности никада није било толико зналаца страних језика као у ово доба: никада пентаглотија није у нас цветала тако раскошно као тада.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најзад, народни језик је без сумње био изражајни медиј усмене књижевности, за коју имамо доказа да је у средњем веку цветала иако не располажемо записаним текстовима. Османлијска инвазија није изменила затечене односе у књижевном језику.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија. ПЕСМА ЖЕНА У МАХАНАИМУ Шумо Ефраима, где кобних врана лет, Побрали с грана
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Сува д., о којој су обешени невини Момир и Гроздана, које су лажно оклеветали, озеленила је и цветала белим цветом, а Момир и Гроздана на њој посветили се (Вук, Пјесме, ИИ, 29, 374 идд). У србуљама д.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Али најгоре што је, То веће не знаде вајно; Најгоре и најлуђе ја сам У срцу носио тајно. 25 Цветала је липа, славуј клицô јасно, Смејало се сунце радосно и ведро; Ти загрли мене и пољуби страсно, И притисну чврсто