Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сирота мати!... Али кад би на саме Цвети, а на тај дан држе Планинчани заветину, па се ту код записа скупило и старо и младо.
Ал’ куд ћеш ти, кад, ево, овај несрећник запалио синоћ, баш на саме Цвети, своме тутору кућу!... Е, морао сам оставити сав посао, те ме ево до тебе; ради с њиме што знаш, само га не пуштај
“ Једанпут га је Николина снаха видела, а он сео доле, у Турскоме Потоку, баш на оно место где се до пре Цвети дрекавац дерао. Кад га је видела, она је сва претрнула. — Шта ли ће ту?... Он нешто зна...
— Тај, видиш, чија је ова кеса, запалио је кућу Николе Белића; тај је исти онај дрекавац што се све до на Цвети дерао у потоку ниже Николине куће... Разумеш ли ме сад?... Учитељ није знао шта ће од чуда да проговори... — Зар он?.
Враг ће знати ко му пресече половину... А ту је висило све некако до самих Цвети... Старац узе са задовољством, одреши са дирека конопац и веза њиме врећу.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и слатке наранџе; потоци кристаловидни, свуда протичући, туда шуште и к покоју маме, разни видови птица ту поју, цвети лимунски и ливадни сав воздух облагоухавају. Наш Абдул Ибраим мисли у себи: нисам ли ја како у рај дошао?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А мој стриц Јаков с неколико више рањени̓ него здрави̓ избави се. То је бој био уочи Цвети, на Лазареву Суботу, тј. месеца априла 18. лета 1804.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пупавац види и топи се у радости. Време је пролазило. Осим оне дијамантске игле, Мојсило је Савци поклонио за Цвети некаки златан брош и златне минђуше; за Васкрс хаљину од тешке свиле, осим других ситнијих поклона.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На празник Цвети постоји обичај да децу рано изјутра „из шале“ шибају врбовим гранчицама и говоре: „Да растеш као врбица, а да се гојиш
У источној Србији у пролеће, на почетку соларне године (на Младенце, Благовести или уочи Цвети), девојке и младићи рано изјутра иду на ранило, када играју и певају уз запаљену ватру.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Још ме чудно гледнеш понекада, Да ме страва свег спопадне млада. Та мислиш ли о Цвети мојојзи? Нађе л' мане ти какве на њојзи?
Он за коњем гледа низ долину, Од мила му срце се раскака, Е одрани таквог коња лака. Али Цвети на јаде се дало, Волија би даје лошиј' мало, Па се моли у себека Богу, Не би л' зеко саломио ногу, Да јој злато
Од мене си побро ти старији, Старији су, кажу, паметнији, Та мислиш ли о Цвети мојојзи, Нађе л' мане ти каке на њојзи? Кажи, брате, ако Бога знадеш, Што на срцу своме ти имадеш.
А кад виде, не море се тако, Он окрете преваром инако, И нареди лажне гласоноше, Те донеше Цвети гласе лоше, Е погину војвода Милета. Ал' витешка не плаши се Цвета.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одједном према Цвети опколи руком уста и тихо викну: — Цвето! Али од ње не чу одзива до само ударце мотике. — Цвето! — викну он јаче.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крај глогов-трна кукурек и свлачак. У лањске Цвети увире ми душа. По церов-горју гдегде врана, гачак, пламенак траве да ми светли тмуша.
С ижице младе голуб узлети. (Је ли то словна фатаморгана?) С блажене Раче - о бојо Цвети! словом се крсте дрхтаве власи, врбовог шибља иконостаси.
О, дуњо света, згранај се у грб: Константинопољ, дичан Цариград! ИВ Са чијих ногу да мирише нард? а ми смо Цвети, Јерусалим град! Тек мерно тројство - микрон, инч и јард у блеску сажме пакао у хад.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
чисто као да моли, но после све више у ватру долажаше, стаде разлагати како то опет није ништа а како ће Каја тек на Цвети напунити деветнаест година, како је она још врло млада,.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— запита Јелесије. — Не може, — вели Пера ћата. — Све мора да се плати; и краљу на рођендан, и на Цвети, и новим министрима, и збору кад се честита — увек се плаћа. — А из канцеларијских трошкова?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То је приметила његова родбина, а нарочито његова мајка, па и његова даља околина. На Цвети, године 1666, које су пале на 8 април старог календара, одвезао се Њутн својим колима у Грентем да изврши неке набавке
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда дођоше на ред Цветићеве Цвети. Оне се појавише некако оних дана кад сазреваху шевтелије, то јест кад обично настају шевићерије.
Ћипико, Иво - Приповетке
Младићу је жао што се она не љути, и стаде се бацати у коврљак гњилим маслинама. Учестао једну за другом. Цвети дотужи: — Говори језичином што те воља, но не дирај рукама! . — Остави се ти ње. Није она за спрдњу!
—Све — јадао је Марко. —Како све? Разленио се... —Шта знам ја... Боли.... Жупан се смисли и окрене Цвети: —Довишћу му ликара — и онако обичава доћи у господара... —Да—ну... Бог ти дао! — жељно га ухвати за реч.
—И тај момчић... Могао би и он да ради... — извадивши новчаник из џепа, утисну Цвети новчић у руку. —Бог ти платио! — благодари Цвета и раствори руку да види дар.
Господа се туже да им сиротиња досађује, — наставља озбиљно полицај. Затим показа Цвети пут изван вароши и каза оштро: — Одмах да ми се макнеш испред очију!...Иначе ћеш у затвор!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У сну који је момак уснио, и казује га Цвети, њих двоје се промећу у голубе и, у љубавноме заносу, падају доле у ливаде, у често опеване косовске доње
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад свануле беле Цвети, Разболе се Сабља-момче, Двори њега Цвет-девојче, Залаже га понудама, Са неранџом и лимуном, Морским грожђем и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
корен (из србуља, в. Софрић, 147). К. се сади по баштама на Цвети (СЕЗ, 19, 40). У пољу бере се на Биљани петак (ібідем, 47).
У Херцеговини се понегде о Божићу ките куће б. (ЗНЖОЈС, 6, 302). На Цвети носи се б. у цркву на благослов, па се после да стоци да га поједе (ЗНЖОЈС, 18, 73). Ко почне на дан Свете Луције (13.
ГНЧ <42, 1932, 189, 222>). Бере се ритуално на Ђурђевдан (СЕЗ, 16, 134). На Цвети девојке је преносе из шуме у своју башту (СЕЗ, 19, 40). ВИШЊА Wеіцхѕелкірѕцхе (цераѕум апроніанум). Вишња. В.
В. гранчицама шибају се међу собом деца и одрасли на дан Младенаца, Лазареве суботе и Цвети; при томе се говори: »Расти као в.« (СЕЗ, 14, 43; Вук, Посл.
купањем, на Ђурђевдан (ЖСС, 121; СЕЗ, 7, 106; ГЗМ, 6, 1894, 371; 374; Караџић, 3, 1901, 124; 4, 1903, 168), на Цвети (ГЗМ, б, 265), на Младенце (СЕЗ, 14, 43). Ту в. неки скину чим сунце огреје (ГЗМ, б, 371; 374).
Према усменом саопштењу, које се односи на околину Руме, врбове гранчице не треба уносити у кућу пре Цвети, а тога дана донесу се из цркве и њима окити кућа, »да је чувају од грома: јер у в.
нпр. Караџић, 3, 1901, 121) и Ђурђевдан; то је Спасовдан; и то је, пре свега, Лазарева субота, односно Цвети, када се в. освећује у цркви, и који се дан и назива Врбицом. У околини Ђевђелије тога дана од в.
Софрић, 73. Црква је томе обичају дала своје објашњење (у вези са Јеванђељем по Јовану, 12, 13), и локализовала га на Цвети. В. има везе и са култом мртвих. У љубињском котару в. се саде по гробљу (ГЗМ, 6, 1894, 154).
Црним г. урезује се на колачићу запис против беснила (СЕЗ, 13, 297). На Цвети г. гранчицама ките се куће и обори (СЕЗ, 19, 40). На Ђурђевдан пре сунца мећу жене глог у омају у којој ће се купати.
гранчице, па се на Ђурђевдан њима ките прозори и врата (Караџић, з, 1901, 121, у Левчу); исто то бива и на Цвети (СЕЗ, 19, 40; ЗНЖОЈС, 19, 168); такође се, на Ђурђевдан, ките дреном ведрице, да би се обезбедиле краве музаре (СЕЗ,
(и друго неко цвеће) да преноћи под ружом, и онда га меће у воду у којој ће се купати (СЕЗ, 14, 59). Девојке на Цвети пресађују з. из шуме у своје баште (СЕЗ, 19, 40). У околини Ниша прича се да је з.
Јоргован: јаргован; јергован; љиљак (Софрић, 134). Бере се, уочи Ђурђевдана (понекад и пре сунца на Духове, или на Цвети), као »лековита« биљка, и њиме се ките прозори и врата (Караџић, 1, 1899, 272; З, 1901, 121; СЕЗ, 7, 103; 14, 58; 19,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Место врба, удове и црева простирати на Цвети. Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато! Човек, ком дадох пријатељство у времену пропињања ка савршенству, или да
Гледај, гледај овај друкчији Ускрс, гледај ове друкчије Цвети! Тешко крило! ... Никада више не живети, никада. Вече, вече! Срце, болно срце моје, умири се ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
из XВИИ века худан — зао, рђав царев друм — царски (државни) пут царевина благо — царско благо Цвјетоносије — Цвети целивати — љубити цекин — млетачки дукат Цер — планина између Љешнице и Лознице цигли — једини Црвене ст’јене —