Црњански, Милош - Сеобе 2
плакало најмлађе, које је било још на сиси, а које је сад, у колима, била узела дадиља Трифунове деце, Стаменка, жена Цветка Вуцанича, црквењака Трифуновог попа, Тодора.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца, Крај студенца а живота свога.
гледај како ми је клонô, Опрости, причина је љуб'ве жар; Јер кад те ј' јутра час са собом понô, Од тебе нема, осим цветка шар, На њему моје пасла сам ја очи, У воду тако њега не умочи.“ 13.
Боже силни, Па са тога сад и пати; Он угледа цвет умилни, За срце га силно вати, Те опружи белу руку, И довати цветка љупка. Да олакша слатку муку Утрже јој лепа пупка, Она тужна уздисаше, Ма с' одбранит не могаше.
Она од њег' уплашена Тужи, цвили, даље ити. Стоји гребен, гле га само! Једва трага од травице, И два цветка стоје тамо, Кано до две сиротице, Ма ето им једне друге, Наше моме, наше туге.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИИ У сваком џану дах је грешног Петка, грехоте живе с црним атрибутом, из које шушти с трновога цветка, кроз Ружу крста, трòчасовни сутон, а дрхтај тела, лиску од живота, у Свето стабло уздиже голгота.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Уз плот избија трава, нежна, проретка: Пролеће почиње од бубице, травке и цветка. Оно нема тетке, ни јетрве, ни тетка, Ни деде, ни прадеде, нити иједног претка.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Миомирисан дах овог дивног младожење испуњава ваздух, делећи пољупце по уснама сваког цветка у веселим и свечаним воћњацима и по сочним пашњацима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ђенерал је ђипао од муке. Брже боље дозва капетана Цветка Павловића и посла га са још два Руса и два ескадрона да заустављају и терају напред бегунце.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја сам давно путник тај што носи јад, Ја сам онај који жићу бејах рад. И крај гроба свога, берућ стручак цветка, Певам песму своју немилог свршетка.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛАДИКА: У земљи, сине, Где ретка биљка братске љубави, Умилног цветка мирис небески, Жељноме чулу смртног човека На меки крили слоге доноси — Још дубље корен хвата раздора.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Из ње ће он изаћи тек онога тренутка када у Царевини не буде ни цветка. Тада ће моћи да на миру и без страха од пророчанства наслика Царичин светли лик. Дотле, нека се одмара и скупља снагу.