Црњански, Милош - Лирика Итаке
И њој ме мати дојила, од првога плача? Љубичасти Шар зна колико сам се стидео, јер, са мном, цветно дрво, већ уморно корача. Никад ме нису свет, ни блуд, слатко опијали, већ та земља коју се умарам да разгалим!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Награду целу добио бих, тада, За цветно доба својих идеала И јесен њину у понору јада, За дугу борбу у животу зала, За слом идеја и неуспех вере, Отрован
туга овог света Шумеће зраком немирно и спретно Вест смрти наше с багремова цвета, Кроз поља, простор и поднебље цветно.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па сањах: „Где си, лепо доба сретно, Кад смо; у смеху, и детињској шали, Ишли дуж реке, и кроз поље цветно Црвене булке шанчевима брали?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Научник води рачуна о томе. Његово увежбано око открива ту чудновату причу. Свако цветно стабло тих мајских дана је у његовим очима невеста у најлепшој венчаници, која жељно очекује свог младожењу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” То рекоше сина оба, Млад Радомир, млад Радивој Својој мајци остарелој У пролећа цветно доба. Сунце сину на истоку, Пред колебом два јунака, С њима мајка, стара бака, У њеном је суза оку.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Вече се спуштало благо... Пролетњи данак се скривô, И цветно стресајућ грање ветар је хладнији бивô. Од свуда провеја струја тишине, миле и благе, Уморну појећу душу мелемом
да се јави с неба Колесница зрачног Феба; Где пастир, окићен венцем, с пастирком иђаше сретно У град и поље цветно; Истина божанска лежи у древној прошлости твојој, Кад дух слободан беше.
оживе чисто под руком уметних Мавра, У врт се претвори варош, обала и Алгавра, Са песмом иђаше ратар кроз гору и поље цветно, И све што бага хвали, весело беше и сретно. Но Рахман не беше срећан.
А руке, што су сретно С дивљим се вепром биле, Без моћи и без силе, На тле су пале цветно. Где сте ви миле зоре, И ви пролетњи дани, Кад је божанском ногом Блудио по пољани И звонким својим рогом Гонио