Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. —— Добро ви вече! —— Бог помог'о! — Како с', Цвејо? — Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда?
Ама што гради друкчије, но што га је Создатељ начинио, по Богу си брате?!.... — Истина, Цвејо, ти већ знаш зашто се 'нако граде? — Па, да буду лепше. — Ха, ха, ха, брате мој, јадно ти га љепше.