Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ртња мирис од здравца; по врховима планинским играју се златни и ружичасти облаци, изгледају као леп венац од самога цвећа — и, одиста, учо, каткад ти се чини као да га је нека вештачка рука у оно модро камење уплела, тако су дивни и шарени.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
суморно братство мрака и свеће од лоја, теби, земно богатство, и теби, љубави моја, висећи на брези изнад цвећа и стада, обешен, плазим језик већи од водопада. 7. Победа ће (с нама полети у пад!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А овај капетан јок! У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЈЕСЕЊА ПЕСМА Први ветри с цвећа носе Све петељку по петељку, Селице за горске косе, И звезде за црну реку. А ништа ме не погледа Још једанпут;
У вечери дуге, Прах сребрних звезда док лагано пада, И с цвећа се диже свила, као косе, Моја нова љубав родиће се тада Као нови листак и нова кап росе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза са канаринкама.
, само да што дуже мислите на мене. — А да не би заборавили, ево вам овај пукет цвећа. Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање — вели Меланија. — Сећаће ме на вас...
— Сећаће ме на вас... — Збиља, господин’ Петровић’ — прекиде га Меланија знате ли »говор цвећа«? — Говор цвећа? Не знам, госпођице. — Штета!
— Сећаће ме на вас... — Збиља, господин’ Петровић’ — прекиде га Меланија знате ли »говор цвећа«? — Говор цвећа? Не знам, госпођице. — Штета!
Лишће винове лозе опада, па се проредило, макова цвећа давно нема, само штрче у висину сухе главе пуне мака, и дају повода Шаци да се баца у сањарије и да ствара слатке
Пред једном лепом кућом, још новом шиндром покривеном, са зеленим шалукатрама, и прозорима пуним дивна цвећа, сеђаше на клупи у хладу испод сенастих багремових дрвета пред кућом једна млада жена, а око ње дечица.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тако су онога првога дана разговарали Алексије и његова вереница Наталија у малом и пријатном стану пуном цвећа, њене већ дубоко остариле тетке, пензионисање учитељке строгих и мудрих назора, у гробљанској улици.
Јаој! Ено стрче моје мртве ноге до колена: возе ме у једном дивном римском шару са два точка од цвећа. Неки трули, смрадни и слинави редови промичу крај мене; све труло и све сами млазеви, слине.
ове триумфалне капије кроз које пролазе клатећи се моје мртве ноге до колена у римским двоколицама препуним цвећа! Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка? Гле побеже у бездан времена, као у музику побеже моја сенка. Музика!
Африка
С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист. Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет до педесет километара одавде. Галеби све тамније боје.
У једној бари пуној белога цвећа купање девојака. Мало даље видимо у дну предела једну краљевску поворку. На малом арапском коњу, огрнут у бело, са
је иза овог лишћа ново које се тек развија, бледозелене боје, а све то давало је утисак, и изблиза чак, великих букета цвећа.
Ако бих узабрао цвет, овај није имао облик осталог цвећа афричког, није имао ни корена под собом, ни зелених листова еко себе, већ је растао право из маховине.
Црњански, Милош - Сеобе 2
И док су се људи у Махали покривали гуњевима и поњавама, село је било покривено, ноћу, губером од белог, мирисног цвећа. Као неким везом од небесног бехара.
Павиљон су, сапери, били украсили сунцокретима и гомила се беше стиснула све до те леје цвећа. Они у првим редовима муку су мучили да се одупру леђима, онима што су гурали позади.
Дрвени доксат опкољавао је двориште, на спрату, пун цвећа у ћуповима, који су личили на плетене котарице. Насред дворишта био је бунар, сав у ладолежу.
Кад изиђоше на мали доксат, у гвожђу, и лонцима цвећа, под њима је била, светлуцава, мрачна, цела Вијена, са својим крововима, улицама, црквама, баштама, рукавцем Дунава и
Приближујући се Будиму, Павла је пратила плаха, летња, киша, која је затим капала, дуго, са грања, са цвећа, са трава.
Силазио је на падине, засађене воћем, кроз Бечку шуму, а, око вароши, угледао је, најзад, као шарен ћилим цвећа, винограде и баште, са кућицама, које су биле беле и црвене, а имале гнезда рода на димњаку.
Имала је гвоздени балкон, изнад баште, из које је допирао мирис цвећа. Исакович је умољен да седне, и да чека. Подметнута му је била једна столица, какву дотле није био видео, сва од
Он је у њој, као из њеног детињства, пробудио неке успомене, босих ногу, гусака, пољског цвећа. Пробудио жељу љубави, онакве, какву је љубав очекивала кад се удавала.
Цео тај њихов крај толико је леп, толико у њему има, дрвећа, цвећа, тица, што певају, да се зове: Рајевка. Дању успављује зујање чела. А ноћу мирис багрења!
Било је чак и увелих, опалих, булки, у зеленилу. Ваздух, у дворани булки и пољског цвећа, није био пријатан, него устајао. Једва се дисало.
У тој, споредној дворани, коцкало се, увелико, а у њој није било, ни зеленила, ни пољског цвећа, ни сунцокрета. Једино су, по патосу, били посули зелену траву.
У дворани, у којој се играло, у загушљивом мирису пољског цвећа, а по којој су се ђенерали, сербски, Хорват, Шевич и Прерадович, сакривали, од Костјурина, као зечеви, који од трма до
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ИВ АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА (младалачки обучена и нашминкана, матора девојка. Она доноси леп букет цвећа): Добар дан желим! (Рукује се са Антом, па са Спасојем.) Како, зар ти сам код куће? СПАСОЈЕ: А, не, ту је Вукица.
ВУКИЦА: О. Могу мислити како вам је то драга успомена. АГНИЈА: Како да не! Дршке од цвећа из тога букета још чувам... ВУКИЦА: А чиме сте ви, теткице наградили дародавца букета за ту пажњу?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Биће ту хорских песама, рецитација, цвећа, дирљивих говора, суза, осмеха и глупости свих врста. Профе ће говорити шта нас све чека кад уђемо у живот, а
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Само се за једно побринуо. Онај исти дан дао је из Пеште донети два лепа букета од свежег цвећа, један за фрајла-Лујзу, други за госпођу Матилду. Катица неће ићи на бал. Већ осам година како не иде.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Под левим раменом беше натакла киту цвећа. Врат јој је био сав наборан, а на левој страни разголићених груди, видела јој се дуга, модра, танка, кривудава жила.
Даме са читавим жбуњем косе, цвећа и перја на глави, префарбана лица, разголићених груди и широких сукања, због којих су они, обилазећи их, морали да се
већ неће бити, као ни тих шарених украса што су били, њима у част, извешани по дворани, начињени од позлаћеног папира, цвећа и стаклета.
Затим, погледавши кровове над собом, прозоре, са ћуповима цвећа, и своје псе што урликаху насред улице, уздигнутим вратовима, пропусти слуге које одведоше коње, а од којих један
Са ужасом у укоченом погледу, заиска да јој се принесе огледало, оно исто огледало, оковано у оквир од гвозденог цвећа, које су јој бабе, малопре, гурале под нос, да виде да ли још дише.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Све ово завијено је у чист убрус. Женском детету носи се још и кита цвећа (удаје ради).⁴⁰ Дарује се још и метални новац, да би дете било снажно.
Она се обично приређује празником, недељом или о слави (искључиво по мраку). Повојничари доносе киту цвећа завезану црвеним концем, погачу и главицу црног лука. За дете се доноси: капица, платно за кошуљицу и чарапице.
У Ресави се, поред погаче, соли и пића ставе и три ките цвећа, а поред детета целе ноћи „дежура“ бабица.¹³⁹ Уколико су суђенице задовољније овим дочеком, утолико ће бити блаже и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
дужу од екватора и више истуца камена тврда него у побрђу што је брда, који повеза више снопа него што други кита цвећа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
сумануте речи на његовим уснама (заборављену шифру среће), угледах онда срећне недељне породице што су се са букетима цвећа упутиле некоме у посету, видех још и старе жене Сарајева са црним чипкастим шеширима и новчаницама од излизане свиле:
поново позивали на свечаности и недељне ручкове, а у скромној хотелској соби појави се опет стидљиво стручак пољског цвећа у чаши. Тапшали су га покровитељски по рамену и били забринути за његово здравље, које обилно пољуља манија гоњења.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Фрау фон? Не видите ли да је ова реч туђа? Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи? Али, наравно, господа с маџарским кокардама...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
За српске песме се интересују Вилхелм Хумболт и Ламартин, који је дао ову поетску слику »дивног дунавског цвећа«, српске народне поезије: »Њена одлика је љупкост у снази и сласт у смрти.
Она је чинила утисак светлог пролећног јутра, ширила мирис пољског цвећа, и млади песник је изгледао као млади и распевани фаун у пролетњем цветном пољу.
Он је уопште песник од снаге, али без мере и склада. Речитост је његова снага и његова слабост. Сувише цвећа, сувише украса, фигура, и патоса.
Он је био песник села, разнежен песник идеализованог српског села из »старог доброг доба«, идиличан песник »пољског цвећа« са мачванских ливада. Он искрено воли село и сељаке и приказује их топлије и лепше но ико.
таленат, и врло често његова поезија се своди на једну малокрвну формалну лепоту, хладну и вештачку, са лепотом цвећа без мириса и бледих воштаних фигура.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
баш тај календар њему, кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа, Јова никаква зеленила није имао)? И сасвим је тако. Али је ипак Јова морао баш тај и ниједан други календар имати.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зар си ми се баш узалуд, мила, Тако лепо данас окитила, Зар ти неси то просула цвеће Да по њему моје злато шеће? Цвећа красна видим овде сила, Ал' најлепши де си оставила? Врело јечи, а цветићи туже, Јера нема међу њима руже.
Врело јечи, а цветићи туже, Јера нема међу њима руже. Тако т' врела, тако т' цвећа тога, Не мучи ми јадна срца мога, Врни злато менека назада, О донес' га само, стазо, сада, Само сада, само
стиже, Шат и мене моје сунце дође, Шат и мене данак не мимође, Доће данак, сунце ће се дићи, На студенцу још ће цвећа нићи, Да доплетем венац започети, Да допевам појак овај свети, Браћо мила, за живота свога. (1844, јан.
су места света, Њи је тужно посадило доба, Свако с' вије више једног гроба, По гробови трава обилата, На декоме цвећа умиљата, Ко зна кога гроб овај покрива, Можда цветак ту какав почива, Па је цвеће поитило амо Да се самцит братац
ајде доли, Не кидај га, тако т' бога, брате, Друго цвеће тамо цвати за те, Ајд' ти тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква жбуна — Два, три крока — ето мене туна.
“ А ја виде како навалице Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и она на довату лежи.
однекуда Па како се довати ливаде, Травурине нестајати стаде, Он имаше нешто иза плећа, Гледну боље, кад ал' бреме цвећа, Како дође а он га доити, Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо четир струка, У један час окити се лука,
стрми за камена стрма, А те, брате, убаве јаворе Пљушт притискô одоздо до горе, Свуда пљушта, трња и бунике, Дешто цвећа, али чемерике, — Чемер нама био би довека Да се јаду није нашло лека, — Нит' извора, ни водице ладне Да се усне
Глете, браћо, ту рукотворину, Глете, браћо, чудо и милину, Глете, браћо, пута тог згоднога, Глете тамо цвећа народнога, Амо живо цвећу поитајте, Па га с' млади пуно накидајте, Да вам путем дивно замирише, Да вам срце за
милост да младости нема, Што би младост да девојке нема, Што девојка кад јој венац узму, Што би венац без љупкога цвећа, Што би цвеће без те росе сјајне, Што би роса без зорице беле, Што л' зорица без брата сунашца, Што би сунце да
што се гају крије, Немирна врела жуборећи тек, По шљунцима шареним што се вије, Малене челе зукајући јек, Из цвећа штоно меда сласти пије, — Све то је лепо, но је лепше било, Кад моје око није сузе лило. (3—5.) (.................
ПЕСМЕ ИИ (1851) МИЛЕТА И Свуд весеље и радост и срећа, Ветрић шушка око љупка цвећа, Врело бистро по шљунку жубори, Тице поју по лиснатој гори, Пастир песму уз врулу извија, Да травица стаду боље
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
се јоргана којим се покривам, плашим се јастука на који спуштам главу; плашим се виљушке, тањира, кашике, плашим се цвећа! Дотакнем хлеб, па устукнем, ко да сам гују дотакла! А ти ме још питаш зашто не једем.
Само ноћу могу од себе да одахнем! Ово царство ноћу није султаново, мирис цвећа је јачи од његове коњице! Ноћу ни Багдад није далеко, ни Индија, ни људи из других времена!
Прстић на нози му мирише! Зумбул бели! Косица му на сапун и на цвеће мирише, колевчица му, ко облак препун цвећа, мирише... Плаче, ђурђевак... Без твојих суза мајка сиротица, сузама твојим Стамбол цео да купи...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Жене, девојке и луди, све се то на њ смеши, зивка га и дира. А он код сваког застане, даје му цвећа, којим је увек закићен, једнако смејући се и гледајући мило, тихо и понизно. Ко њега није познавао?
И свако јутро, пре изласка сунца устао би, умио се, очистио двориште и остале кутове. Онда би набрао цвећа за Тоду, донео јој воде и сео би на праг од њене собе, чекајући да га она позове, те да је полије, помогне при
сан, сан детињства и младости; сан старе, поцрнеле и чађу сву испуњене куће са великом баштом ограђене тарабама и пуне цвећа, старих шимширова, испуцаних стабала од крушака и кајсија, С густим, густим џбуновима и грмљем; сан потока што поред
Неке селе у траву, друге клекнуле око цвећа, а треће узеле лишће и њима пуцају, те тако кушају верност и љубав својих драгана. Нагох се на прозор. — Шта ћете?
А та велика свећа, онако високо, озго, осветљавала га мртвог, а нарочито лице му, главу, око које беше поређано цвећа, шимшира, и то вараклисаног, те се варак цаклио и од њега је сад жуто, издужено, мало подбуло, његово мртво лице
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ГОСПОЂИЦИ Л. Д. (Ленки Дунђерској) У СПОМЕНИЦУ Свет је сваког пун створења, једном цвећа, другом стења, једном жетве и кошења, другом жела и прошења, Теби младој младожења.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Мали предах“ и „Интермеззо“, знате већ, оним феноменалним стварчицама где, као, нека дечица фурају по Калемегдану око цвећа, а пензионери се сунчају и све, док се испод тога растолеже музика за „добро недељно расположење“.
крчми, муња и громова разних врста пића, сиротих мајки, родног им краја, птица певачица, кумова, сирочади,увелог цвећа, свачега! Све ово, Чарли, не би само по себи значило ама баш ништа да није нека врста симптома! Како? Лепо.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Ваш је труд пун ружична цвећа за мене. ЈЕЛИЦА (наточи вина у чашу): Ако смем служити... АЛЕКСА: Љубим руку. Вина никада не пијем.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Потрча Жућа, лаган и бос, мирисом цвећа да части нос, и Тоша креће, уз пуно славље, да миша пита, како му здравље.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
После дуге, мрачне зиме, К'о првенче младог цвећа, Из влажне се земље диже Први весник премалећа. Још су голе тихе равни И песма се још не хори, Само смрека зелени
Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у бисерној роси Он вам свако здравље и весеље носи. По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
много вино пијем) и тужан бејах: просјацима нит имах шта да уделим нити сам бејах просјак, у граду пуном бродова и цвећа никога нисам познавао доли господа Бога самог.
унутра и споља и свака је личност вредна избацују се коприве из речи и зида се крематоријум велик насред поља и цвећа у византијском стилу много ће да кошта крематоријум за јуначке кипове гојне али ће да трезни и да лечи биће тврд
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
После свршених послова у батерији пожурили смо нашој кући. На столу је било пуно цвећа и сва је соба мирисала. Александар дигао главу и удише широких ноздрва, дишући дубоко.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Знате ли ви... знате ли... о, па ви не знате, ви не видите!... узвикну он усред два окићена воћњака, опијен мирисом цвећа, присуством и сузама ове девојке, кршећи руке од муке што не уме или не сме јасније да се изрази.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Затамњење) ВИИ СЛИКА ВИДОВА ТРАВА или ШИШАЊЕ СОФИЈЕ (Обала реке. Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца. Софија, после пливања, брише косу.
ДРОБАЦ: Ваљда свакој. СОФИЈА: Сигурно си травар! ДРОБАЦ: Травар? СОФИЈА: Лечиш болесне људе помоћу цвећа! ДРОБАЦ: Ја? СОФИЈА: Некога боли глава — ти му даш семе горушице, цвет камилице, мајчину душицу!
ДАРА: Ово мора да је била нека велика љубав! Види колко су траве и цвећа поваљали! БЛАГОЈЕ: Курветино! СОФИЈА: Пустите ме! ГИНА: Шта си се острвио одједном?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Седим сад са остарелом Фрау вон Тхиесс у пансиону и она ме испитује о Биримцу. Био јој је донео цвећа кад је кроз Беч прошао. Она више нема ни шећера за кафу, ни кафу. Ставља ми пилулу сахарина уз шољу. Плаче.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Велике змије увијале се око дрвећа или се сунчале на камену и нису мислиле о злу. Око цвећа су облетали лептири са великим, као дуга сјајним крилима и зујале пчеле без жаока.
А у башти је било много свакојаког цвећа, а највише ружа са крупним, сјајним, као снег белим цветовима. Црвених ружа онда није било, већ само белих.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ту беше вазда: некакав „Стручак” — узбрао га тај и тај, те „Китица цвећа” — набрао је милој деци тај и тај. Све лепи наслови и лепа поучна садржина: „Било једно несташно дете, па се попело
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Веска Весић, госпоја београдска, Самој себи честита и поласка: „Ево меда, без цвећа, без полена, Муви до грла, а мени до колена!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ, кроз башту цвећа пуну, И кад кроз облак бледи месец сине, Повиће цвеће своју росну круну И зајечаће сетне виолине.
када вече падне, У светлости скромној кандила и свећа, У чистоти душе моје, некад јадне, Читаву бујицу пролетњега цвећа. У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања.
И тако крај цвећа остаћемо сами... — Пролиће се тада, као бујне кише, Стидљиви шапати у блаженој тами, И речи из којих пролеће мирише...
Обмана хладна као санта леда; Ја знам: животом буја свака тварка, И хиљадама очију ме гледа Из густог жбуња, из цвећа и траве — То стари греси у заседи стоје —, И млаз ледени кајања и страве Преплави намах бедно срце моје.
Ноћ лагано пада, Као дан јасна ноћ и као дан врућа, И с брежуљака враћају се стада. Воћњаци, цвећа и песама пуни, Где зачикују косови славује, И на овцама, зараслим у вуни, Клепетуше што равномерно брује.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис. А знала је како ће се то све више одвајати, снажити и отуда кроз ту тишину овамо до
Од цвећа закити се само једном китом свежих, у башти набраних зумбулова и међ њима једина бела лала. И то се закити не горе, виш
пушака, као неко халакање, топот коња, крцкање самара и, по башти, и од коња и од људи, у тишми рушење ограде, гажење цвећа — отуда ниједна башта после удадбе не може се по две, три године наново подићи и сасвим зазеленети — све се то око ње
Излазећи на капију осети само како јој лице и косу до- | дирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тад, после дугих, злих оркана, Ћуди што носе сунце, кишу, То беше први дан без мáна, Кад душе цвећа свуд миришу. Са шумном песмом младих грана, Кад се од зоре у даљини, К’о с плаве равни океана, Велики осмех сунца
Ти си ми дошла са тих страна, На престо моје маште села У помпи нада и ђердана И плавог цвећа с бледа чела. И отад владаш ти, без брáна, Пространим царством снова моји’, Сказаљка Вечног где лагана Часове
Миришу опојно душе пољског цвећа. И над једва чујним таласима речним, Над душама нашим којим вече прија, Борећи се с тамом, просторима вечним,
Ти си оставила своју кућу целу, Своје књиге, игре и саксије цвећа, И девојачку постељу ти белу, И успомене свих раних пролећа.
А данас је јесен, издисаји кратки Цвећа које вене, лишћа које жути; Надама су бледим застрвени кути; И ишчезли давно сви путеви глатки, Бивше наде, жеље и
и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ пролећа дах, Исти је ветар них’о врх од зова И пуно цвећа што на један мах Стресе на земљу. А оно замири Што му пролеће још узима дах, Тужно замири...
Стога сам вес’о. А флауте цвиле Нестанак цвећа, љубави и патња, Жеља и нада што су сјајне биле, — Траље живота које носи пратња. Музика јеца тоном чисте туге.
— Кобни звук смрти живота и цвећа. СЕВЕРНА НОЋ Недоглед пукла вечитога леда У ведрој ноћи светлуцаво сива; Замрзнут месец укочено гледа На санте,
Свака носи један дуги сандук жеља, Маштања и нада, и цвећа и снова, Умрлих часова туге и весеља. И што даље иду, сенка бива њина Све већа на своду мраморном и златном, И
Ненадно те ноћи, док је месец трн’о, Јужни ветар прође улицама бурно. Носио је тешке, заносне и меке Мирисе цвећа, и живост, и наду, Дах пролећа блиског из земље далеке, Расуо их, кришом, раскошно по граду.
ОСРАМОЋЕНИ САН Синички и грубо затворисмо срца За лепоту земље, и звезда н цвећа, За интимну радост, за туђ бол што грца, За љубав и немир будућих пролећа.
друже, оставља свој траг Невидљив и нежан, расут као прах, А осетан ипак, тужан или драг, К’о мирис старине, као цвећа дах. Душе свију ствари живе, драги мој, Лутају и живе... и ко им зна пут!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
С десне стране потока пружила се једна веселовидна долина, сва покривена и украшена с ливадами пуним злака и цвећа селнога, која се протегла до близу манастира, а с оне стране долине, рекао бих да су царске башче.
Благоуханије ливадни[х] цвећа и свакојаки[х] воћа обалзамљавају они кроткопитоми воздух. Не зна ко како том блаженом долином прође, како ли к
Свак може себи ласно вообразити како је од марта до конца новембра по овом острову ходити. Мирис такових плода и цвећа да би чисто помислио ко даје у рају.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Потом, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвећа, а проклети сотона просуја отров! Кâ што су вридни били сви наши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ујутру су по ливадама налазили гомилице жутог цвећа. Тола Дачић лаже по селу да ножем кољем псе Катићима и да их бацам у Мораву, јер њима стално нестају пси, па и керови
) У капуту седе на кревет и уздахну. Моја соба, рече гласно, а зимски мирис воћа и сувог ливадског цвећа у венчићима на зидовима и стари мирис ове собе, само ове собе на свету, потече свим његовим жилицама као крв.
Симка испуни собу гласним бунцањем. Он не може да јој се приближи. Гледа је уплашено и ћути. Круг сувог цвећа обешеног изнад њеног узглавља расте, шири се. Суво смиље, мирише на тамјан и восак. Само Адама да отме, Мисли.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Забљесну је сјај врта, какав никада није видела, ошамути мирис цвећа, за које никад није чула. Изнад високих, крупних цветова летеле су плаве птице налик крупним плавим лептирима, али шум
Тек сада је брдо ликовало: — Погледај се, немаш ни риба, ни цвећа, ниси ништа! Локва од стида саже главу, а жабље друштво се намножи.
Тај глас је молио Сунце да га исуши, претвори у облак, у ништа. — Ружна сам, одбачена. Нема ни риба, ни цвећа. Шта ће ми живот? Белој жаби се учини да то локва понавља њену сопствену јадиковку.
Није могла да заборави ни њих, ни прохладни дах планинског цвећа, ни своје крилате воде. Њене пешчане обале биле су равне.
Њене пешчане обале биле су равне. На њима није било сребрног одсјаја планине, нити цвећа, и река поче да тугује. Нарочито јој је било тешко у зору и у сутон кад се у њеним водама купало Сунце и само налик на
— Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове. — Кажеш да река не може без цвећа? Па, буди ти цвет! Једном у години буди цвет!
Ко би то могао бити? Свуда, докле је око сезало, царевала је тишина, расли мириси трава, откида ле се звезде и латице цвећа, а горе у висини пловио Месец и сам налик на велико сребрно јаје. »Мора да ми се приснило?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXИ Снив'о сам те, а ти пуна цвећа! Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо, тихо, тако срећан био, Да се твоје злато не пробуди!
Зора ће нас разгонити брзо, Ал' ће остат' из цвећа, из била, Чиста душа око твоје душе, Чисто миље око твога миља“. Ј.
И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ кроз башту цвећа пуну, И кад кроз облак бледи месец сине Повиће цвеће своју росну круну, И зајечаће сетне виолине.
читам страсну повест, које се многи још сећа: Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На земље мирисног цвећа. У вихорима страсти, са дивљом, помамном виком, Скакаше безумна војска од људи, жена, и звери.
Сенокос млади пун пољскога цвећа Стрепи у сјају месеца и студи. Сањају булке, мак, и розалије; Али ни мирис не сме да блуди, Већ стоји доле, притајен,
Св. Стефановић ЦXЛВ НОЋУ Ноћу, кад се свуда око мене распе Тишина, и покој, и мирис од цвећа, И кад ме с небеса месечина заспе, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, У мојој се души шумно дижу с нова Некадање
Ноћ пролази мирно. Тишина и покој, и мирис од цвећа, И врели дах ноћи што ме тебе сећа, Полако се дижу у небо прозирно.
Ал' слику тамну моје мрачне коби Одагна одјек клика раздрагана: То сељанчицâ у шарену руху, С рукама пуним ивањскога цвећа, Газећи траву и стрњику суху, Расу се чопор дуж реда дрвећа. Ветар умуче пред обесном кликом!
И малене се опружише руке, И као цвркут тичица малени' Слише се речи у нејасне звуке. Сагледах цвећа руке своје пуне! На узбуркане притиснух га груди: Клетва се диже, да удес прокуне, И мрачну клетву што сковаше људи!
и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од свуд тишином окружена глухом; И окитих је, болом сатрвена, Ивањског цвећа руковети сухом. Даница Марковић ЦЛВИ АПРИЛСКА ЕЛЕГИЈА Прошле су љубичице!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
школу, седео са својим младим пријатељима и уживао у благој месечини, ослушкивао славуја и удисао балзамни мирис цвећа, рече Аристотелес својим друговима: „По мишљењу нашег великог учитеља, најсавршенији филозоф био би онај који не би
Јер све што сам онде видео, беше за мене неописиво изненађење, бујност вегетације, раскошно шаренило цвећа и лептирова, па и сама атмосфера са њеним пљусковима какве овде никада не доживесмо“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Живот наш имао је да буде вечита песма и ми непрекидно пијани од среће. А после, уместо раја и цвећа стизала је наизменично болест њена, Бобина, моја. Затим неспоразуми, љубомора, разочарења.
А од пристаништа до Владичиног конака понова се захори, захуја и проломи: „Живели, живели, живели“ и млазеви цвећа сипаху на заставу која се појави и доведе узбуђење до врхунца.
и она лако и грациозно сиђе, командант је поздрави са неколико изабраних речи захвалности и пружи велики букет пољског цвећа у знак топлих симпатија и благодарности ојађене војске и грађана.
Боже, зар је то, дакле то је витло? На мене више нису обраћали пажње. А око мене било је пуно цвећа и нада мном су певале тице.
Био сам се већ сасвим повратио кад угледах два лептира што су полетела из цвећа. Ја скочих. Мој округли шеширић од сламе лежао је на трави. Ја га хитро подигох и појурих за њима.
Из цвећа око мене полетеше два лептира. Чврстим, лаким, детињским, као крилатим трком, ја појурих за њима. Они ми умакоше.
желео да се умири, али је његов немирни поглед лутао на све стране: час по угловима собе где се низ укусне полице од цвећа спуштале зелене вреже лозица и ружа пузавица, час на тоалет начичкан скупоценим бочицама од кристала, а час на
Он је нађен усред цвећа, на једној красној узвишици боровог парка, где се убио при заласку сунца. Он је био девојачки леп, али је његово лице
бесмртне осетљивости у једној души тако узвишеној, детињској и чедној, тако достојној да се рајски одмара усред онога цвећа! И замисли какву сам смрт ја онда заслужио!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А он се затурио у колима, накренуо се у страну и наслонио леђа на Митра, подигао једну руку, у којој држи киту цвећа и воштаницу, па гледа у гомиле народа бесмислено, пијано...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У тој башти било је много лепог и разноврсног цвећа а поред свију стаза биле су понамештане камените клупе. Шетајући горе-доле по башти, оде до једне такове клупе, па
Кад је девојка набрала цвећа, окрете се, па кад опази Петра, дрекне од страха и падне у несвест. Петар јој притрчи у помоћ.
Напослетку дођу до једне бразде, на којој ниједне травке није било. Са оне стране уз бразду било је тако лепог цвећа да се Петар зачудио, па запита девојку: — Каква је то земља где не може трава да расте?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
брегу што је над животом, Тражио сам место где станује срећа, И ишао дуго окружен лепотом Из предела снова у пределе цвећа.
После јесен дошла на сарану маја. На сарани маја била је и она; Саранила дане цвећа и младости И са њима венце, и своје радости, И све што је била њена васиона.
И у тој гробиници младости и цвећа Дисала је она још лепотом својом У јесењој ноћи, у ноћи са којом Грлила је живот свих мртвих пролећа.
Али једне зоре, прве зоре потом, Заспале су благо њене очи дана, Њене очи цвећа, сред живих обмана, У јесени тужној, са њеном лепотом. Заспале су потом.
А из венца, а из снова, Мелодија и звукова Забрујаше песме цвећа, Песме сунца и облака И анђела и јунака И младости и пролећа: То је била песма страха И падања и уздаха.
То је била песма јака, Клик орлова, цвркут шева: И у нама све запева, Све запева, све заплака. А из цвећа, а из снова, Мелодије и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав,
крају старога незнања; Понова ево осећам потребе За пали тријумф бола и надања И илузија, и за све потребе, Сарану цвећа, жеља и страдања.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад: Њену главу с круном косе и у коси цвет, И њен поглед што ме гледа као из цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме осећа, Што ми брижно пружа одмор и нежности свет, Њену главу с круном косе и у коси
Осећам студен са поспалог цвећа, Велики корак од те споре пратње, Облаке дима невидљивих свећа, Скупљене сузе за невине патње.
Можда ме то зову моје наде драге, И залазак славе и љубави старе Уз осмехе цвећа и песму ветрића? Ил' судбина за ме спрема нове даре И гробове нове, пакао открића, И залазак славе и љубави старе?
Лагано, споро, буде се горе, Свуд живот цвећа весело расте, Земља се брзо сади и оре, Нада се диже к'о небом ласте; Лагано, споро буде се горе.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Очигледно је – и то не треба доказивати – да су овде људи који узимају причешће виђени као пчеле које из цвећа ваде нектар.
по сличности се укрштају са куполом неба и храма, али испод тога повезивања у Попиној песми постоји и веза између цвећа старога словенскога бога неба и грома Перуна (перуника) са куполом неба и храма, и то словенскога храма у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Венац од цвећа постао је увео и сасушен, што као и све друге појединости код Станковића, уз ретке изузетке, има такозвану реалистичку
Излазећи на капију, осети само како јој лице и косу додирну онај венац од шимшира и другог цвећа, већ осушеног, готово спарушканог од фењера, и то је задахну неким загушљивим мирисом као на тамјан и свеће.
ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа с мирисом тамјана и свећа, онда не можемо а да не помислимо на свадбену стилизацију, у словенском фолклору добро
По башти лишће шушти; из траве и алеја цвећа диже се онај влажан и јак мирис”. 116 По томе видимо како ју је писац замислио као лик са особито чулним телом, па
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Видите ли тице како друкче лете Кô да с’ мирис цвећа сам у венац плете. Лахор канда веје душу сузе чисте — Осећате л’ данас што још никад нисте?
са неба снео: Кад све то никне па се разграна, Свануће зора лепшега дана; Општа ће срећа у врту свêсти Најлепша цвећа венац оплести. Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885.
Док год траје побожнога жара, Православних храма и олтара, Њеном гробу послаће се свећа, Венци вити од свежега цвећа.
Деца као деца лепша и од цвећа, Тренутни пољупци вечитих пролећа. Гориш да ижљубиш тај подмладак свети — Оно из колевке кроз душу ти лети.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Ово је мој рођак Светозар от Ружичић, који је... РУЖИЧИЋ (дигне руку): Станте! Ружица је цвећа царица. Кад је богиња Венус, или Афродита, Адонису јагњенце давала, раскрвави се од трња околостојећи ружа, и ружицу,
Краков, Станислав - КРИЛА
Пипермент је био попијен. Понео је као дете на рукама. У њеној соби је било много спарушеног цвећа. — Опет је онај одвратни Енглез долазио. донео ми је плетену торбицу... Чисто злато...
Qу'еИле-ѕ'ен-ва... Партер је урлао и одсецао речи. — Но, ето, запљескајте тој жени, пошаљите јој цвећа, и она ће поћи вечерас са вама у постељу... — Дебела је, бранио се Душко.
Петровић, Растко - АФРИКА
С времена на време проплови између њих покоји снежно бели лист. Један морнар ми каже да је то од цвећа које цвета на обалама, четрдесет до педесет километара одавде. Галеби све тамније боје.
У једној бари пуној белога цвећа купање девојака. Мало даље видимо у дну предела једну краљевску поворку. На малом арапском коњу, огрнут у бело, са
је иза овог лишћа ново које се тек развија, бледозелене боје, а све то давало је утисак, и изблиза чак, великих букета цвећа.
Ако бих узабрао цвет, овај није имао облик осталог цвећа афричког, није имао ни корена под собом, ни зелених листова еко себе, већ је растао право из маховине.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На својим груд’ма спрема постељу И по њој чудан раскош простире: Росице сјајне, ситну ђинђуву, А мека свила цвећа мирисног Шарену главу спушта пажљиво Да ти, уморној, миром пријатним Успава душу озлојеђену. (Одлазе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХИХ Дај ми руку, да је видим... Ова рука, ова мила, Кол’ко је већ красна цвећа У мој живот посадила. Дај ми руку, да ј’ осетим...
Двоје груди, два су срца, — Једно друго допуњује. ХХХІІ Снивô сам те, а ти пуна цвећа, Међу цвећем лековита биља, — Било ститка, љубице и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо! Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само!
Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само! Зора ће нас брзо са ње стрести, Ал’ ће остат’ испод цвећа, биља, Лепше цвеће, душа твоје душе, Чисто миље око твога миља.
! — И тад ћемо једно бити. Ево венца тужна цвећа, Кој’ сам теби почô вити, А венац се шире сплео Све вас може загрлити!
Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма — То је ова кита цвећа, Што ј’ на мојим виде грудма. Ох, опрос’те страни људи, Опрости ми, ледно доба, Ево скидам с мојих груди Росно
— Што миришеш, песмо моја, Као тамјан босиље? „Не мирише твоја песма, — То је мирис рајска цвећа, То ј’ близина двеју душа, Којих-но се синак сећа.
“ И тог је гласа тако Рајски утешна моћ, Од гласа тог се ведри Жалости моје ноћ! И читав врт се створи, У њему цвећа шар, — И ја по врту ходим И берем цвеће, стар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Изишли су чак и мештани са букетима цвећа. Ми смо се испели на неку гомилу камења испод једног платана, да боље видимо, а и да се заклонимо од сунца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дизати серпску лиру: — На лиру нашу цвећа от сопственог На пољу браног радосном руком там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне
— Ако си рад да купиш, све сама је ружа код мене, — Друга ми рече учтивије. — Хоћу од треће; јер ти ми Цвећа не бираш сама, могу, слеп, божур у име Ружице избрати.
лишћа зелена На њој леја селена, Млађаност га садила Те лепојку младила, Њим се она огрће, Срца на се обрће; — Место цвећа бељана Њој невиност пељана Селендиву красује, Дичјем доду пасује; Плод је лепшин миљавост, Душе л’ срце смиљавост!
До сто рифи блонде (не питам шта кошта!) И толико свиле, знам, биће ми доста; Ципела, шешира, цвећа сваке феле, И за тоалету неке багателе, Воде од колоње, само да је фина, Париске помаде, плајвајса, кармина,
Чујете ли како банда По сокаку лепо туче, Да навести карневал И весели ноћас бал? Дајте брже корпу цвећа И четири огледала, И воштаних девет свећа, Нови мидер од перкала, И париски рококо, И пантлика барем сто.
Ништа не хтеде рећи, и ништа учинити млада, Разма да мене боли, разма упркос мени. Веза киту од цвећа и даде, намењену мени, На очи моје другој, само да мене пече.
Та два места су следећа: 1) ст. 5 строфе ИИ код Орфелина гласи: венац з цвећа на јеј глави; Владисављевић је изоставио оно з; 2) ст.
Поред кошнице седило је такође дете, Народни лист, а поред њега девојчица звездом на глави украшена, котарчицу цвећа и Даницу загребачку у рукама имајући.
представљене Матице (у којем се велича Гајева Даница, „кад ми котарчицу пуну мирисног и разновидног хрватског цвећа, које на нашој гори расте, у крило просипа”), извештај се завршава овако: „По свршетку слова овог узвисио је мили
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Колутаве очи светле, никад сите, А увела уста гризу тела врућа... ''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака!
страни, Ни гробови старих умрлих столећа; Мирни смо на гозби у светској дворани И кад небрат пије мирис нашег цвећа.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ја уступам цвећа стазе Којима је нога мека; Нек’ по цвећу жене газе, А трње је за човека! 1856. ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Отуда је природна ствар да је нпр. нарочито лековит онај лук који је био уплетен у венац од ивањског цвећа, о Ивањдану (ЖСС, 133), или који је проникао кроз змијину главу (Караџић, 4, 1903, 194; СЕЗ 32, 41), или који је о
У једној Вуковој песми (5. 708) каже се: »У руку јој мача од б., од б., од српскога цвећа«. У популарном српском роману »Рајко од Расине«, од Ч.
У околини Преспанског језера, када се, о Светој Тројици, »дају крчази за душу«, у крчаг се задене, поред разног цвећа, још и обавезно, орахово лишће [о хтоничном карактеру ораха в. чланак Орах] и гранчице в. (ГНЧ, 24, 250).
Уочи младог уторника врачара однесе под какав г. у пољу малу погачицу, вина, воде, соли, цвећа, коњску потковицу и клинац, и заклиње демоне на г.
Н. је врло популаран у [етимолошкој] љубавној магији. Невеста доноси своме мужу у кити цвећа невена, да би венуо за њом (народна песма, Вук, 1, 645; Врчевић, Помање, 32). Ако девојци никне н.
У таковском се срезу такође, између другог цвећа по двориштима, »неизоставно гаји и перуника«, а веома је често засађена, као украс, и на гробовима.
А да му оне опросте, треба да начини киту од босиљка и цвећа и да изнесе растворена меда или шећера па да помоћу те ките од цвећа прска слатки раствор по оном месту где је страдао
му оне опросте, треба да начини киту од босиљка и цвећа и да изнесе растворена меда или шећера па да помоћу те ките од цвећа прска слатки раствор по оном месту где је страдао и моли андре да му опросте, пошто је он човек, па не види, ћорав је
У Горњој Ресави (у Пањевцу) млада на поласку од своје куће скида са капије венчић од цвећа на коме је и ј. и спушта у недра, и чини то исто и код младожењине куће (ГЕМ, 25, 1962, 149 ид), а за време ручка чауш
Чубар. У народној песми (Вук, Пјесме, 1, 645) једна од девет биљака којима се чине љубавне чини: »Чубра цвећа — да ме добро чува«, тако се хвали жена која је мужу у првој вечери дала деветоро биље (етимолошка магија). Ч.
се налази међу угледним биљкама у миту и религији (кроз помалено село не може се проћи од момака и девојака и од цвећа свакојака: »Од селена и од калопера, Од босиљка и од трандовиља, Од кадиве мале и велике И од оне питоме ружице«).
Милодуа — да се милујемо, Калопера — да ме не отера, Љубичице — да ме свагда љуби, Каранфила — да се не карамо, Чубра цвећа — да ме добро чува, Босиока — да м̓ не смеће с ока, А невена — да му срце вене, Самдокаса и околочепа«.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
витка, седефасте коже, окупана у светлуцавим млазевима вилинских кладенаца, намирисана испарењима шумског и ливадског цвећа. Можда Доротеј? Висок, мршав као хрт, безазлен. Али, не. Жена је на њему оставила свој жиг.
У ноздрвама му густи смоласти, лепљиви миомирис, мало отужан но лепши од свих миомириса свег цвећа и свег дрвећа на земљи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Растужен и збуњен старац стењући рашири руке, И бокор пролетњег цвећа пажљиво поче да ређа; А кад је свршио посô, он рече спокојно тада: „Но, сада, синовче драги, пењи се на моја леђа.
веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа буди, Венцима пролетњег цвећа невине китећи груди! Једнога топлог дана, под сенком мирисног хлада, На своме цветноме трону штедра је седела Лада.
Ветар је силно пољуљиво Ваш танки вео, вашу влас, А у зраку је одјекивô Безмерно сладак, звучан глас... Шта ли смо цвећа погазили, То бог једини само зна! Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја.
Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа. Ах, ја знадем њену прошлост, кô и прошлост другог цвећа: Видиш оне развалине на висини мрачних гора? То су тужни споменици разорених царских двора.
читам страсну повест које се многи још сећа, Кад Бахус подиже војску на плодне индијске стране, На земље мирисног цвећа. у вихорима страсти, са дивљом, помамном виком, Скакаше безумна војска од људи, жена и звери.
Пред гордом царицом цвећа Нежно те његово лисје на скромност и туну сећа. Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе, У цветне чашице ове
као света гора, На древни ме Олимп у осами сећа, Ја слутим, верујем: ту је драга Флора, Флора, нежни симбол младости и цвећа. Клеон Све је само симбол што ти види око, Све што душу твоју и ведри и мрачи.
Снажна се његова крила лагано развише с плећа, А над њим сплете се шатор од шумског мирисног цвећа. А ћата, међутим, збуњен, још кроз ноћ пољаном оде, Ишô је где ноге хоће и куда очи га воде, Бежô је од самог себе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На столу мог павиљона чека на Вас свежањ последњег јесењег цвећа из мог врта, неколико сочних смокава, које су ове године потпуно сазреле, и корпица плавих шљива и румених бресака.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
био најприкладнији за дете (потенцијални дарови изражени су деминутивима: лутчица, игрица, птичица, рибица, китица цвећа), те с радошћу закључује да им може даровати нешто вредније и трајније: „Писати хоћу/ дјеци малену,/ лепу, шарену/
СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство? Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава!
СРПСТВО МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА) Шта је Српство? Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Њихово је цвеће тамо код њих. Деца га узела. ТАШАНА одлази и враћа се водећи два дечка који носе ките цвећа. Ташана их доводи до корпи. ТАШАНА (показујући деци где ће цвеће метнути): Ту, метните ту. То је поздрав тати од вас.
Улази Младен (водећи децу за руке. Деца обучена у ново. Недра им пуна цвећа, босиљака и колача). МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ огладнели!
(Вади им из недара цвеће): Погле, колико вам је цвећа надавала. Због вас сигурно целу башту обрала! (Показује на хаџиРисту, Мирона и остале): Па сада све у руку!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој. Жуто лишће је још украс; топло је; цвећа пуно по свима лејама. И то наше домаће цвеће је увек некако слатких боја. Пита мајстор Коста гошћу своју ово оно.
Салаш Мој мир сав се преображио. Дозидали су још једну терасу. Гвожђа су била препуна цвећа. Чуваркућа на крову појавила се и разрасла се у читаву башту, а то, кажу, значи срећу.
— Сад је тај балкон лепо дотеран, због Јулкице; мачака нема; цвећа има. У њега је упрла очи паланка. Шта ће бити с удовицом Нолом?
Од чега живе, и цветају, и миришу, и красе свет читави плаштови и зидови оног зеленила и цвећа — то остаје загонетка! Гранчице расту такорећи на очиглед.
На спрату, из дворишта, дужом фронта и дужом много дужег крила куће, стаклен ходник — авлиски балкон — препун цвећа и удобних столица за седење, дремање, и лежање. Ходник тај се целе зиме греје двема великим блеханим пећима.
Било је пролеће; гробље уцветало од цвећа баштенског, али нарочито од уцвалих воћака. — Ево вам, под овом великом шљивом, то су гробови оно четворо деце...
Мирко је сутрадан прешао у комшилук, усудио се да уђе у кујну и преда саксију лепог цвећа, од чега се Савина жена врло нерадо растала. — Заметнуће се ваљда неко пријатељство — тешио је Сава жену.
Не питајући за трошак, украшавали су цркву и порту брдима цвећа и свећа и ћилимова. Христов гроб — раскош. Тамјан се једнако пали, сва порта мирише.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И место аплауза и ките цвећа, што је сопранисткињу очекивало на концерту, композиторова је жена, на главној проби, разбила о њену главу нов новцат
Јер ја сам знао да постоји говор бројева, па говор цвећа, али нисам знао да постоји и говор ногу под столом. Ја тада нисам ни обраћао пажњу на ногу апотекаричину и ногу
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тад краљ сам стари, Обучен у јегере и лежући на кревет, Удише ноздрвама страсно све корпице цвећа Којима је засађен тапет; За политику више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и краљица
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Био је спреман да слуша чак и песму потока који је себе називао реком. Игра цвећа у ливади и неуморно тумарање мрава занимали су га више од кретања сунца у небу. У реду! Велико је и моћно Сунце!
Узалуд су јој друге капљице говориле да то није ни важно: земља је пуна цвећа! Узалуд је то и самој себи говорила. Небеске висине нису је веселиле, све док јој Зрачак који ју је дигао са земље не
Чак су и презрене звезде биле позване да увеличају славље. Шта тек да се каже за Цареве других земаља? Кочије пуне цвећа и хране гомилале су се пред капијама дворца: ништа није смело бити заборављено! Има ли већих јастога у мору?
— рекао је. — Све док постоји цвеће.. — Е па, неће више бити цвећа! Царица Плавог царства пљесну дланом о длан и рече доглавницима: — Дајем вам три дана да из мог срећног Царства
Да је Царици неко раније рекао каква је упорност цвећа не би му веровала. Ко још виде толику дрскост? По камењарима и пустињама, по шумама и мочварама цвеће је настављало да
Нареди Царица да све што у њеној Царевини има руке и очи остави свакодневне послове и крене у рат против цвећа. Основан би посебан витешки ред таманитеља цвећа и размиле се по Царевини.
Основан би посебан витешки ред таманитеља цвећа и размиле се по Царевини. Само младићи очију соколових могли су постати витезови Цветоборци, а они нису трпели
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Неголи много и много превазишло је красотом и лепотом од свега земљанога цвећа и красоте, каде има човек у себи добар разум духовни и врлу памет, и држи се гранастога слатка књижнога учења, којено
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Авлија пространа. Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа!
Испред куће мања баштица, такозвана девојачка башта, пуна свакојаког цвећа: руже, карамфила, замбака и каквог не цвећа! Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га.
Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа
како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у апси, него је, баш напротив, изгледао као кита цвећа. На њему све свечано. Лепо обријан и ошишан, весео и расположен, само, изгледа мало неиспаван.