Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
послушати гди потоци по долинам шуште, чисти зефири луге прохлађују и разносе мирис љубичице, гди се ливаде с пољским цвећем красе и привлаче сваког очи на се.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни ваздухом намирисани боровим ал крст
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико. ЛЕТО Из дубровачке Жупе Окићену лозом и цвећем од мака, Срео сам је једном, једног врелог днева. На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева.
Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет. Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња. Чује се ритам. Све прожима нека мирна и болна радост, узнемирено, пожудно.
Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима. Свуд ће бити класје до појаса и шуме до неба. И он је ишао све даље за сунцем и звездама, и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Лепа, велика кућа, а на њој ни крајцаре дуга. Пет прозора са сокака, а прозори пуни цвећа, а међу цвећем два кавеза са канаринкама.
Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели, и како једно без другог није могло да живи на
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
жељни, гладни, сиђу у своје гробове и ишчекују да им тога дана њихови живи, дођу на гроб, препоју их, окаде, заките цвећем. И то много.
И то много. Цео гроб да им прекрију цвећем и другим зеленилом, те као да би их тиме опоменули шта се овамо, на земљи, над њима збива и догађа.
Африка
Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и ненифара; девојке и младе жене траже неко биље међ цвећем. Небо је љубичасто и сурвава се косим таласима на нас. Грдна ларма инсеката.
тропске шумице, али тако честе, збијене, претрпане биљем, лијанама, маховинама, папратима, обојеним печуркама, цвећем и усамљеним џиновских лишћем, да дају кудикамо више илузију тропике но сама прашума.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варвари је шешир, сламни, био пао с главе, за врат, тако да се чинило као да јој нека котарица са цвећем виси, на врпци.
Доксат је био сав у ладолежу, а са његових стубова висили су лонци са цвећем, са црвеним смрдљевком, у цвату. Фењери су сјали изнад тих лонаца, и њихова светлост падала је у сваку трећу собу.
Све је било кривоного. Пред њим, на столу, на ком су била четири чибука, угледа вазу, са цвећем, какву никад није био видео, а у једном ћошку огњиште, мраморно, са ражњевима и решеткама, у сребру.
Имала је свој чудни осмех на лицу. Њен велики сламни шешир лежао је на трави као котарица са цвећем. Она му онда рече да је била у кући Вишњевсковој, звата, а да је тамо са њом било свега и свачега.
Чинио се сав као посут цвећем од злата. А дугмад су му била зашивена ритмичним редом, као да су војници на егзерциру. Костјурин је био леп човек,
Све је било искићено пољским цвећем. Било је чак и увелих, опалих, булки, у зеленилу. Ваздух, у дворани булки и пољског цвећа, није био пријатан, него
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нешто као љубавна писма с цвећем и телефонским позивима баш онда када она буде питала за оцену. Он би телефонирао и достављао писма.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Његове питомице иду сваке године о ружичалу на његов гроб и овенчавају га цвећем, као другог „фрауенлоба”. Он је то и заслужио. Урезали су му на плочи покрај његовог имена: „вечити младожења”.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Видео је њене високе, свилене потпетице и чарапе, извезене златним цвећем, њена плећа и њена зрела колена чак, боје бресака, кад јој је помагао при јахању, али је говорио сам себи да све то
које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав извезен цвећем и гранчицама, под којим нема ничег.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Испратили смо је на железничку станицу са цвећем и натегнутим шалама. Била је бледа. Видело се по подочњацима да је плакала, а ипак се смешила док је седела на свом
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Павла Стаматовића, »цвјетник«, »с различним драге народности, душевног увеселенија, забаве умне и словесности сербске цвећем засађен и обдјелан« (Будим, 1830—1841), Упанія Димитрија Тирола (Београд, 1837—1838), а нарочито Голубица »с цветомъ
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Као Херакле на раскрсници, размишљаше Јова: хоће ли трновитом стазом добродјетељи, или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и напослетку се реши да удари овом последњом.
Господин окружни начелник, који је почасни члан Пољопривредног друштва, иако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада, и Јова је као човек коме књижевност наша (а нарочито пољопривредна, која је још
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бија жедан, те пођем пешице Да потражим у гори водице, Нађем једно вреоце студено, Стењем, цвећем дивно окићено, Ту се воде понапијем добро, Те погледим околине, побро, Ал' стајау стене поносите, Липе гране
Та пуста је воља у Србиња. Једна мала долина се вије Кроз камење и кроз провалије, Травом, цвећем, жбуњем окићена, За песмице дивно угођена, И за врулу и за те славује, Ал' се јако сасвим друго чује.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Увек накриви шајкачу на десно око тако, да му се оно и не види, закити се цвећем око ушију к’о девојка, и метнув руке под појас иде он, клати се и пева разне песме, али све на један глас.
Једино што му беше као нека страст, то је: песма и кићење цвећем. Кад пукне пролеће, замирише зеленило, њега нестане. Дрвари га тад виђају по планинама где се пентра по гудурама и
Димитрија обуко ново одело, (ма да га је попа грдио па хтео и да бије за то) закитио се цвећем, чак и перуником, па сав црвен, ознојен од силна рада, трчи, смеје се и пева колико га глас држи.
У рану зору буди ме мати. Онако санан и раздраган јутарњом свежином идем у башту. Ту, међу цвећем, испод ружа, стоји вода, а по њој плива црвено јаје, здравац, дрен и друге лековите траве. Свлачим се и купам.
наше капије, у гомилицама и у ново обучене и дубоко забрађене, да промичу жене и иду к њему, да му запале свећу и цвећем га оките, али највише шимширом. Ја нисам хтео да идем. Знао сам да је тамо сада врева, писка.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ —или тако некако, и пазите сад шта се даље дешава! Свечано одевени цариници и граничари засипају цвећем излапелог типа, пионири певају „У дивљака лук и стрела...
Најзад, стиже и та природа! На нежно зеленој ливади, посутој првим пролећним цвећем, жвакаћим гумама, старим новинама и зарђалим кутијама сардина, удишемо пуним плућима свеж ваздух, измешан с деведесет
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Цијуче душа, капља с извора. Захује живци уз дробни лишај и пече зумбул, зумбул отрова. С ивањским цвећем, ливадо, истрај! У смерној тузи ромори гора. Зелени бреже, дугом заблистај и пламен свуци низ лице створа.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — чујеш из ноћи црне — Давида Штрпца, Великог Јожу, Бакоњу фратра Брне. Овамо песме с цвећем и травом, јер си платио главом!
Пиши ми опет, унуко мила моја, обрадуј старца цвећем дугиних боја, на задње дане проспи зачаран сјај. Рођена моја, деки ће брзо крај.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Мој најлепши венац што сам пољем брала, Учитељу своме баш сам јутрос дала — Тим најлепшим цвећем, као даром славе, Да икону кити светитеља Саве.
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак.
А кад сијне премалеће И отопи хладни снег, Кад украси росним цвећем Равно поље, травни брег, Моја ружа биће љупка, Јер ће доћи живот млад, И весело с поветарцем Ћеретаће срећно тад.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПОЈАВА ИИ САРКА, ПРЕЂАШЊИ САРКА (обучена у упадљиво црвену или шарену хаљину, под шеширом окићеним цвећем или пантљикама): Добар дан, ожалошћена породицо! Добар дан, шта ми радите, како сте? СИМКА, ВИДА, ГИНА: Ју, Сарка?!!..
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу... Да, она љуби!...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Шта си се острвио одједном? БЛАГОЈЕ: Крв ми је пала на очи! ТОМАНИЈА: Нашла си кога ћеш да китиш цвећем! Содомисту! БЛАГОЈЕ: Јеси ли се за њега толико купала? СОФИЈА: Боли! БЛАГОЈЕ: Јеси ли се за њега нашминкала?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пред вече је пред Опером препуно. Прекјуче су испратили Пучинија. Маестро је изишао на мала врата, сав обасут цвећем. Он је скоро сед, али је још увек врло леп. Мучиле су га само госпође. Оне су долазиле да му ишту аутограм.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Врата са десне стране и у дну. На левом зиду два прозора, на сваком чисте завесе и саксије са цвећем. Између прозора миндер са жанилском застирком; са стране боље дрвене столице.
Између пећи и врата орман са фиокама, а више ормана кредом рађене слике, Јевремова и Павкина. На орману вазна са цвећем, фигурице од гипса, већи сат, шатуле од бомбона, слике у рамовима са наслоном и друге ситнице.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У дане претпролећне, ничије, благе, Који чекају годину да моћно гране, Она и мртва нађе снаге Да цвећем окити своје ране, Цвећем које неће донети род... Лежи, у трави, као насукан брод.
ничије, благе, Који чекају годину да моћно гране, Она и мртва нађе снаге Да цвећем окити своје ране, Цвећем које неће донети род... Лежи, у трави, као насукан брод.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с цвећем, са ружом и крином, Ћућоре тихо као под сурдином, Дрхтави звуци старинске виоле.
шеталица, ја се вечно крећем Између света чезнућа и ствари: Један ме гони као крвник стари, А други кришом посипа ме цвећем.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
слава, Ускрс, Божић, исто је онако било намештано и спремано, и она, мати јој, у најлепшем оделу, повезана, закићена цвећем. | Софка тада увек у новим хаљинама, свиленим, од најновије и најскупље басме која би се у вароши почела да носи.
Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на
И тада би, готово као луда, почела да разговара са цвећем. У сваком би цвету налазила по једну своју жељу, у сваком цвркуту тица по који неиспевани, неисказан уздах и глас неке
око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из | куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој
пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова.
У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова. ПЕСМА ТАМЕ Ноћ.
Нећу умрети у влази и студи, У гробу твоме, у мемли и смраду, Већ с твојим цвећем, и да не пробуди Никад свест нагон животу, и наду.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Млад човек и неразуман гледа прси женске као да нису ни за што друго ту него да накићене и украшене цвећем увесељавају и наслаждавају очи његове; а разуман и паметан, којега ум даље пролази и не зауставља се при сваком
Онаковом добродетељном мужу ласно је било венац похвале саставити, ибо сав пут живота његова био је покривен с цвећем благонаравија и добродетељи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
зелене лествице пободене црвене и плаве кугле поред путањица с варошким цвећем које не мирише, и што не знају шта је ливада.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Прозори њене куће прекривени су леденим цвећем. Ко зна има ли унутра иког живог? Једна девојчица се присети: узе врућу лепињицу и прислони је уз Татагино окно.
Што понесе са собом чудесне зделе украшене изрезбареним лишћем и цвећем? Што слава села поче да расте? Када је и како у селу настала прва резбарија, више се нико није сећао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXИ Снив'о сам те, а ти пуна цвећа! Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља.
С белом булом, Са зумбулом, Шарен-рајем, Рајским мајем, Цвећем, миром, Са лептиром, Летимо ти ми Срца топити - Ћију ћи!
„Свуда те тражим!... При том се сагла, И к'о од чежње обамрле Падоше власи гараве, бујне, Па се са цвећем, са травом грле. По њима пада свилена магла, Док цвеће квасе сузе јој нујне.
Кад у одају ступих своју глуху, Са сухим цвећем у рукама врелим, Од дуга пута у прашљиву руху, Осетих тада да ништа не желим Цео ми живот у прошлост утону!...
Сад нема љубичица! Ходећ' кроз цвећем ишарана поља, Где оне смерне не цветају више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у времена бола, Што
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Изванредно!“ „Румфорд је умро 1814 године. Посећујем често његов гроб и китим га цвећем. Како би ми драго било када бих могла да посећујем гроб мога првог мужа; китим га цвећем и росим сузама!
Како би ми драго било када бих могла да посећујем гроб мога првог мужа; китим га цвећем и росим сузама!“ „Али његов лик носите у своме срцу“. „Догод сам жива!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Усред оне ведре и живе свежине прекрасног летњег јутра, на великој трави и међу цвећем, поред шуме пуне тица, оно љупко створење више није имало ничег земаљског. Ох, какво блаженство!
Баш у то време, иако опијен славним победама, Београд се побожно сећао мртвих, засипао их силним цвећем, захвалношћу и сузама, више и усрдније, можда, него икад дотле.
Тужног изгледа, у дубокој црнини, са веловима око главе и цвећем и свећама у руци, журиле су жене да се, пошто промакну кроз капију са средњим великим улазом и крстом на средини,
И док су јој се девичанске груди таласале у оном немиру, она је бесвесно, заједно с цвећем и снеговима, поздрављала овај слободни, широки, радосни живот.
Помисао да га неко може познати, заледи га. Некад, цвећем окићен, са заставом која ће се прославити, корачао је он граници и певао бунтовну песму Победе, у коју никад није
А за све време ниједна мисао о прошлом, о детињству, о младом регруту цвећем окићеном, о кућици на пропланку брдовитога села.
Али и то данас разумети нећеш, као што и ја у твоме добу разумео нисам. Некад, цвећем окићен, журио је граници и певао бунтовну песму Победе у коју никад није посумњао.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Она их је сама окупала и обукла. Пошто их је према обичајима својих предака украсила цвећем, положила их је на одар. Када се отац вратио, све је било припремљено за хришћанску сахрану.
Ћипико, Иво - Приповетке
А уоколо, док око допире, виде се жута поља посута житом, цвећем и дрветима, велики део стамболијских предграђа са својим вијугастим улидама, морем гробља минарета и зеленила, а доле
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
96 Исти призор, са фењерима и цвећем, појављује се још једном, три главе касније - у тренутку кад Софка занавек напушта кућу.
које је још само зато ту да би се на њега могле натаћи свилене сукње, широке и разапете као празан шатор, сав извезен цвећем и гранчицама, под којима нема ничег.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дотле су хумку дигли, Заболи крстачу, И нови станак чеду Цвећем покровили. Прилазе стари, млади Да хумку пољубе И мајка ј’ љуби мирно — Хвала ти, голубе! »Вијенац« 1887.
Какав је венац што ти на гроб мећем? Искићен је само природним цвећем. Уздишућ’ мирисом, цвеће збори тио: „Човек си био!“ Имô си срца, имô осећања, Уз које срећа никад не приања.
И зато се песник сад сећа тебека... Ја не питам даље, све са ума смећем; Овај венац свежим, росним пољским цвећем На гроб, који душом дршћућом облећем, Човеку мећем. »Стармали« 1881.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
И кад шешир хоће жена, Муза је с цвећем задовољна. ПОЗОРИЈЕ 6. САРА, РУЖИЧИЋ САРА: Но, како вам се допада мадамојзел?
Петровић, Растко - АФРИКА
Мало пале пото–пото, пун расцветаних лотоса и ненифара; девојке и младе жене траже неко биље међ цвећем. Небо је љубичасто и сурвава се косим таласима на нас. Грдна ларма инсеката.
тропске шумице, али тако честе, збијене, претрпане биљем, лијанама, маховинама, папратима, обојеним печуркама, цвећем и усамљеним џиновских лишћем, да дају кудикамо више илузију тропике но сама прашума.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Двоје груди, два су срца, — Једно друго допуњује. ХХХІІ Снивô сам те, а ти пуна цвећа, Међу цвећем лековита биља, — Било ститка, љубице и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Ја се нећу китит’ цвећем, Већ га кидам на оделке, У књигу га, ево, мећем, Те ђулиће — те увелке. XВИИИ Преврћући прашне књиге, Прашне
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Већ смо заборавили како то изгледа кад маршујемо кроз варош и ките нас цвећем јада се Брана „Махер“. — Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре неколико вечери? — вели Пера. — Наравно!
На челу другог батаљона јахао је официр, чијег су коња искитили цвећем. Махао је весело рукама, поздрављајући лево и десно. „Фикус“, када га угледа, као да претрну.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
слепи У спасења стан тај лепи, Путем пуним црне јаме, Пуним вечне шумске таме, Путем глатким и клизавим, Пуним цвећем мирисавим! Ти ћеш, епико, там’ заићи, А ти овде, можд’, остати, Па ни један к мети стићи, Мајци помоћ нико дати.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА (дочера чашу с цвећем која сшоји на столу и тресне је о земљу). АНЂА: Е, јеси бесна, кћери! МАРИЦА: Казала сам ти, није да ти нисам
) ИX МАРИЦА, затим ЈОСА МАРИЦА (сама): Ја ово нећу да трпим. (Узима са стола тањир на коме је раније била чаша с цвећем.) Почећу да лупам све по кући, па им се мора досадити. Друкчије не могу изићи са њима на крај.
Врата се нагло отварају и отуд лете у канцеларију: тањири, шерпење и саксије са цвећем. Сви запрепашћени скачу са својих места. Отварају се врата од практикантске собе, те сви практиканти нагрну на врата.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ава точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи! 1856. СТАЗЕ Две преда мном стазе стоје: Једна с цвећем, друга с трњем; Гвоздене су ноге моје — Идем трњу да се врнем.
Па где сад почивам?... О, да дивна места! Лепша никад није с уресом невеста! Извезено цвећем, окићено горам’ — Ја и ово место оставити морам!
С белом булом, Са зумбулом, Шарен-рајем, Рајским мајем, Цвећем, миром, Са лепиром, Летимо ти ми Срца топити — Ћију ћи! Моје тице мале, јадни сиротани!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина. Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.
Знао је како ће то бити лепо кад се само поруши зид па обе куће постану једно. Њена висока, с цвећем, алејама, а њихова горе. Горе у кући баба, мајка, брат му, а доле њена мати и отац јој.
о њеном сад истина због неизвесности његова одговора мало бледом, узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Поред места на коме се, о Ивандану, ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји понекад преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). Уочи 1.
‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године (ГЗМ, 6, 1894, 387). На Биљани петак наломе се г.
расте сред раја: гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209). Сува д.
При огртању к. копачи остане један струк неокопан, баце на њега по једну мотику земље, и оките га цвећем, па поседају око њега.
ЛАЛА Тулпе (туліпа). Лала. Уочи Ђурђевдана бере се са осталим цвећем и травама и меће у неначету воду, с којом се сутра пре зоре умива (СЕЗ, 17, 177). Иначе л.
»Божја брада«: она се повеже црвеним концем, окити цвећем, и оставља под стреху, па се идуће сетве од ње посеје нешто зрневља (СЕЗ, 17, 17; ТРЂ, С. н. игре, 33).
(СЕЗ, 19, 65). Ако боле очи, треба зелену каленицу напунити водом, па ту метнути ч. са стрторком <цвећем>, видовом травом, и једним дукатом: то треба да преноћи у кошници са пчелама, и ујутру пре сунца том водом треба умити
, 264). Ђурђевак. Бере се (»да буде цветна година«) уочи Ђурђевдана са осталим »ђурђевским цвећем« и »ђурђевским травама«, па се с њима и врбовим гранчицама плете у венце, који се стављају на кровове зграда и на
девојке и момци на последњим струковима разнобојним пољским цвећем везују по неколико струкова заједно (праве »кола«) — »да би се узели млади и ,зелени̓ као што је кукуруз«, и бацају
Поморављу слично врачање зове се: »лера« или »леро« (последњи струк сви заједнички загрну земљом, оките га најлепшим цвећем и листове му завежу онолико пута колико желе да имају кола, а затим на гомили »закрсте« мотике, да би к.
(побуја) из земље као вода низ реку« (СЕЗ, 19, 361; 70, 543); »Кад се полази у бербу грожђа, онда се кола оките разним цвећем (најобичније невеном, смиљкитом и босиљком), те да би виноград (лозје) окитио родом и догодине« (СЕЗ, 32, 43).
Пошто на њега баце сви по једну мотику земље, оките га разним пољским цвећем и онда поседају око њега. Један од копача донесе заструг соли или сланицу и метне на онај оџак, а Три копача унакрст
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар да их окупамо од страсног зноја, обучемо у друго, ново рухо, искитимо цвећем и сахранимо у одвојеним гробовима појући опело? Поравнали смо песак.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ЖРТВА Окићено цвећем од мирисне траве, Јагњешце се бело у Делфију креће, Где жртвеник букти. Са његове главе Шаренê се траве и мирише цвеће.
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак.
бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где се цвећем краси постојбина друга. Обале су пусте и пољане мирне, А студени ветар лелуја ми влâс...
1888. ИЗ БЕЛЕЖНИКА 1. Слободна земљо, по којој се крећем, Славићу тебе увек, кô и сада, И твоја поља, окићена цвећем, Где пасу твоја свилоруна стада.
Плаво Дунаво, сећаш ли се мене, И да ли чујеш познаника стара И ви, обале, цвећем покривене, И ви, колибе убогих рибара? Давно сам ваше напустио вале За друго цвеће и друге обале. 4.
А далеко тамо, где се гора диже, Окићена цвећем, плавом небу ближе; Где заносно славуј о љубави збори; Где поточић тихо жубори, жубори, Сневајући рајске чари и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вас молим да одвојите ваш радознали поглед од лако заталасане Марсове површине, обрасле витим дрвећем и филигранским цвећем, па да га упрете на Марсово небо.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МАРА (отрчи у башту). СЛУШКИЊА Та доста то цвеће. Већ га и нема. Све покидасте. МАРА (враћа се из баште са цвећем, ишчупаним заједно са корењем и земљом). СЛУШКИЊА (уплашено): Па што га сасвим чупаш?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Једном сам опет, кад сам остао сам у соби, бацио кроз отворен прозор саксију са цвећем, једне маказе, једно везено јастуче и мајкин курјук, који умеће у косу, те, радознао да видим где леже ти предмети,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Она ме подсећа на тиху, бистру реку, обасјану јутарњим сунцем, уоквирену мирисним цвећем, на реку која, по некој уклетој коби, наједном понире у бездан.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Својим челом само пред њихове скуте Падô сам, и цвећем осипô им путе, И клечô где њихов светли олтар стоји. Оне су ми дале свога срца део, И загрљај њихов и пољубац врео
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То, што је год полепше и красније добро, ка звездни састатак хубав на небу, тако и земља с цвећем се кити! Сад водени таласи с брегови се мире, Сунце облак толико надуго не заслања, ветрови се ташкају; земља са
Сухи корен прорастљику ето изнесе, те без влаге суха башча са цвећем прорасти по божијој вољи и безвлажна земља цвеће и нове расљике зелене плоди и у безродној много јесење поврће
играчи једним сахатом на зурници: кад узвидиш многе, а врло им се наспорава, толико и држи да су се сваким травним цвећем искитили ка и оне курдизане што су се господа указали у туђем руху, а неке својим родом и борављењем голићи и шугавци,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем које се откидало и отпадало с играчица!... И Зона пође зловољно кући.