Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ви, госпо, бесте ђон на чизмама ваших господара, а господари, наравно не газе по блату, они су по цвећу газили... газили су све што беше лепо, узвишено, идеално...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Неће голотињом спалити Азију. Неће Микену поздравити са лађе. Неће се, блеском силоване, пробудити у цвећу које греје као ватра. Удовице. Аутобусом до Атине, па авионом у Енглеску.
Док га засењује слово, што се бели у лептиру, док га заглушује слово што зуји у грожђу и цвећу, Свети Сава сунчеву светлост дели с хлебом и маслинама, а хлеб и маслине дели са косовима што му на руке слећу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У цркви мирно држа свећу; На раскршћу, у хучном долу, Додола та је, сва у цвећу, Играла ту у сваком колу. У касну поноћ крену кући, Кад уштап засја из планина; И оде тешко посрћући, Од сунца и
Од прошлости је душа направљена; Слике су по цвећу зрак сунца од јуче; Од свачега је пала нека сена; И усахле реке и сад негде хуче.
У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу. Царски витезови, кнежеви госпари, Једни према другим, кад се мукло зачу Плашљива реч Кнеза; и млади и стари Сви
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја. — Ију! — кликну Меланија. — Ала ви то лепо сравњавате, само кад би то била истина!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сунце је крвавило У сунчаној магли ваздух је још дрхтао, а на цвећу сунчали се лептири... Те исте вечери, у једном празним купеу брзога воза, Јуришић је плакао са марамом на очима.
Африка
Под нама се указује један врт сав у цвећу. То је Банфора. Мило ми је што знам да је њу засновао Вуије, подигавши ту прву колибу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је шафољ обилазила, шетајући по соби, као да је шафољ неки, драгоцен, суд, у цвећу. Имала је да види и опране обојке Исаковича, које су се сушиле, на конопцу, испод једног огледала, високог, на зиду.
Каже да, тамо, позване, на игранку, не уводе степеницама, на спрат, него да их неке дрвене справе, у цвећу, подижу, право, у салу. Исаковичи су се на то, у Темишвару, згледали као у чуду.
А на спрату, у прозору, у цвећу, сваки час се видела нека млада жена. Они су, обоје, радознало посматрали госта у комшилуку.
Ђурђе, кад то чу, поче да посматра ту мирну кућу, у башти, и цвећу, разрогачено, и замоли Павла, да то не казује пред Аном. Она је у трећем месецу и не треба да јој такве приче причају.
Као да је цео предео покривен неком мрежом паучине, која је од снега. Све је било у леденом цвећу. У шумама где је, дан пре, опадало жуто лишће, где је све било у јесењем црвенилу, у испреплетаном грању, иње је било
Терезију видео само са одстојања, као и хунгарски официри, који беху пуштени да се приближе трибини, на којој је, у цвећу, лепа и дебела, императрица седела, са својим мужем – кога је звала Францл – сјај аустријског Двора био је толики, да
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АГНИЈА: Да... да... из ранијих дана. Добила сам, тада, такав исти букет са визиткартом на којој је писало: „Цвећу цвеће”. ВУКИЦА: То је тако лепо! А шта је писало с друге стране визиткарте? АГНИЈА: Ништа!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Понекад неку своју тајну. Та није ништа нарочито. Реч је обично о ту или тамо дигнутом цвећу или јабукама. - На! - Хтедох да јој пружим цигарету, али се сетих да она сем шортса на себи нема ништа у шта би могла
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ручнике су му сада мењали сваких петнаест дана, остао је без телевизора и телефона, а о свежем цвећу, које је затицао сваког дана у вази, није било ни говора!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што се бели, женско је одело, Ал' га, брате, туђе носи тело, Нема злата по трави и цвећу, Туђе моме преко луке шећу, Моме иду красне свеколике, Али шта су према њене слике?
ту рукотворину, Глете, браћо, чудо и милину, Глете, браћо, пута тог згоднога, Глете тамо цвећа народнога, Амо живо цвећу поитајте, Па га с' млади пуно накидајте, Да вам путем дивно замирише, Да вам срце за кућом уздише, Напред, браћо,
ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ТУГА И ОПОМЕНА 1. Одавна већ су ошли крути мрази, Долине, брези нису више седи, По цвећу нога свуда теби гази, Зеленило ти око свуда гледи, Злаћано јутро одонуда лази, Красоте своје нимало не штеди; У
Још би дуже весело трајао, Сунца твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
у бради му се цвет замрсио. Око главе обвио белу чалму, а огртачем се плаветним огрнуо... Стоји у цвећу до колена... Мирише као ливада, киша и дуван... Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли...
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пут се видело да жене мру једна за другом као старе муње гасила се лица лепа на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља она оставља кућу децу и огњиште и гази по иверју док се следи неки
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Насред цркве, на Велики петак, имали смо гроб Христа, у цвећу, а чувала га је стража војника домаће регименте Темишвара, двадесет и девете, састављене у 80% од Срба.
Ја сам те своје земљаке знао, дотле, само са школског распуста, у цвећу багрења и мирису јоргована. Сад сам их упознао и на латринама, чучећи – на латринама у које су били, из хигијенских
После вечере, враћам се у празну кућу. Сва је у месечини и цвећу. Ходам по кући као вештац, са свећом у руци, и тражим своје књиге, мастило и перо.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И они би се заједно радовали цвећу и радовали се животу, хвалећи Бога. На земљи у оно време беше вечито лето. Небо је било увек плаво и ведро, па и кад
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тако сам и ја ево већ три ноћи Блажен и бујан, док се песме хоре, У музици, у цвећу, и самоћи, Сисао срећу све до саме зоре.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
далеко од њих Сад смо, а они жале мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. У цвећу смо ишли Славећи страсно осећања та Због којих лепо са ума смо сишли.
И сада је драг Тај спомен, тако оживео, сетан; Изгледа да је тренут истоветан. Јер цвећу и сад тепа ветрић благ, И мирис спомена по земљи се креће К’о најлепши сјај. И сад пада цвеће...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и цвеће је мало, Што је својом душом мирисало; Лако ј' цвећу кад мирисат' знаде Па излије из срдашца јаде.
Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање О лакше само кроз густо грање! Пашћу, умрећу, душа ми горе, Растопиће ме до беле
К'о црне њихове власи, тако се и желе њине Плетоше у један венац. Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијућ' из златне чаше невине љубавне сласти.
Међ' њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице на мирне обале слећу.
трње, шта је кам; За кршне кланце он је слуш'о можда, Али по њима није иш'о сам; За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над. В. Илић ЦXXИИИ 4 Истина, гдје је?...
Бићу, мила, цео К'о у дечјој бајци путник из далека Промрз'о од студи, и од снега бео. Опрезно ћу тада по мразовом цвећу Куцнути на прозор. У првоме стра'у, К'о сад да те гледам, нећеш знати ко је, Кад из мрака чујеш моје „Бау! бау!
К'о она, све је пуно сете, Љубави душâ и туге свете. Ил' тако само Мандушић сања... Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке њене; Његова душа то жудно нагли Ал' у том часу чари тајанства Зар открит' тајне
А сваки славуј цвркуташе: Љуби! ------------------ „Љубави! срећо, којом живот сладих! Шумарци! стазе обрасле у цвећу! Ви пратиоци мојих дана младих, Никад вас више ја имати нећу! „Не!
Далеко од њих Сад смо, а они желе мир наш тих. Они баш ништа нису знали шта Доведе ту нас. - У цвећу смо ишли, Славећи страсно осећања та, Због којих лêпо са ума смо сишли.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
цилиндери, сва Салајка, полицајци у мађарској униформи и сељаци из богате околине; и венци, заставе, каруце у цвећу, тријумфалне капије, неискразано одушевљење, једном речи, у коме је као никад дотле пливала опијена српска Атина.
Ја узвикнух до вриска. То беше Никола. На дивном зеленку, сав у цвећу и пешкирима, у простој војничкој шајкачи, са Карађорђевом звездом на прсима, поносит, озбиљан, хладан и као да му је
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ја сам се пео, уздизао горе, Мислио сам да си на највећем вису, И да плетеш венце, доносиш бокоре, Да си сва у цвећу и самом мирису.
трајно где се од нас крије, Где свести нема, већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије У мени о њој, о лепоти, цвећу И о младости — о још једном само, Да ми је да се моје мисли крећу, Да ми је да сам још једанпут тамо.
У сунцу, ноћи, у шуштању грана, У небу, зори, мирису и цвећу, У оном низу природиних ткања, Што трепте етром, што се стално крећу Путем промена — остаће да живе, И после мене, и
Свуда крај мене кукњава је гласна, Крваве сузе по крвавом цвећу, Потмули топот, убијања страсна. Идите и ви, моје наде здраве, Нађите себи вернијега друга: Ја морам овде, крај
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби. Хоћеш ли оду? — О, зашто не би’! Била у трњу, била у цвећу, Ти ниси никад казала нећу. Тебе је лако познат’ са лица: Немаш увеза, немаш корица.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ли то значи рећи промени: нећу! И оставити песму да се сама мења? Поклонити себе животињама и цвећу и снагу своју дати глади црног корења? У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Новине су писале о генералима, о уласку у освојени град, о девојчицама и цвећу. Нови возови рањеника стизали су, н правили забуну по већ пуним болницама.
Петровић, Растко - АФРИКА
Под нама се указује један врт сав у цвећу. То је Банфора. Мило ми је што знам да је њу засновао Вуије, подигавши ту прву колибу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
се непријатељ примиче вароши, добија неки живот, неки жубор, неко кретање, оно страховито кретање, што се опажа на цвећу кад се кроз њега прикрада гуја присојкиња. Непријатељ се примиче крадомице, вреба, пузи, превија се...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Отворила си чесме Кроз горе убаве, Оснажила си песме Да славу прославе. Дочарали си птице Да лете по цвећу, Славуји да се с мојом Песмом надмећу. В Ој девојко, жељо жива, Што си тако жалостива?
Мој је бисер, а на мом је цвећу, — Завидећу, — ал’ замерит’ нећу. ХХХВ „Мој драгане, где си синоћ био, Ил’ си пио ил’ си дангубио?
Овај прамен косе црне, То је коса мог бабајке. Ово су ми кô два цвета Из детинства, из давнина; Ова роса на том цвећу, То је суза њина сина. XXX Што је јава тако кивна, Да ти веру сву потреса!
XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова. Опет сунце росу брише, А роса се нова слива; Тако данас, тако сутра, Тако дуго, дуго бива...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Лепо је име цвет, само Свак не мириши цвет, гдикоји даје са мирисом ползу, Ал’ да то божур није? Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли. — Ја не намећем, — рече ми друга, — Бирај, па који се допадне; жита без кукоља нигди.
дописао следеће две потпуно нове, сасвим орфелиновске: И пчелице из кошница сада излећу, и падају по травица и раном цвећу. Мед и восак сабирају, дивно саће сочињају. о златоје пролеће!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ја уступам цвећа стазе Којима је нога мека; Нек’ по цвећу жене газе, А трње је за човека! 1856. ГДЕ ЈА... Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја певат мнијем, Ту
Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање; — О, лакше само кроз густо грање!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Блажен у теби да занемим. И од нема мене стена да прозбори гори, гора цвећу. И радост наша теби, дародавче, руменилом да окади просторе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад човек издахне, меће му се у руке б. (СЕЗ, 19, 240). У цвећу које жене доносе на мртвачки одар, мора бити »на првом месту« и б. (СЕЗ, 7, 75; 19, 241; Браство, 9—10, 442).
одличан чланак у Српском митолошком речнику и о цвећу код Софрића (213 идд). Овде још само неколико речи у вези са »деветорим биљем«.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Али по њима није ишô сам. За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над.
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице на мирне обале слећу.
доле: од капије Рони Одморни се људи с буктињама крећу, Заљубљени пастир своје стадо гони, Као млади фаон по росноме цвећу; С Акропола тврдог узвици се хоре, И јутарња стража кличе у даљини; Даљни исток пламти као рујно море, Да позлати
Кô црне њихове власи, тако се и жеље њине Плетоше у један венац. Под буром детињске страсти, Подобно мајскоме цвећу, они се свијаху дружно, Пијући из златне чаше невине љубавне сласти.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ВИДА И ЗЛАТАН САН ЈОВАН СУБОТИЋ Заспала је мала Вида, Њој долази златан санак, Да се мало поиграју, И по цвећу провитлају. Златан санак на праг стао, Преко прага на нос пао, А Вида се засмејала, Па се у сну насмејала.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
из Италије; тамносива вертикална плоча, у њој рељеф белога анђела који се благо смеши, и лети је до колена у дивном цвећу. На хоризонталној мермерној плочи два врло мирна стиха из хора трагедије.
Бринуо о грчкој парцели усрдно, подигао алеју туја, старао се о цвећу. Шимшир је орезивао сам, на грчки начин, да расте повисоко као дрвце, на врху да има перјаницу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Могла би с њом да поприча: можда зна нешто о облацима, о цвећу? Можда је некада била у горњем свету? Можда зна пут к њему? Лако је рибама: пливајући стижу до површине!
Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру који у шупљинама стена ствара пригушене, нежне гласове. А онда ту су и руже!
Нико јој више није био неопходан. Никога није тражила. Скоро и заборави на приче о цвећу и облацима, кад сенка нечијег тамног тела суну кроз воду, нечија је рука зграби, отрже с дна и поносе у висине.
Ако би га ико и примио? Небесима и цвећу не припада, а звезде и лептири осећају да није њихов род! Крилати Белко поче и од сопствене сенке да бежи, у траве,
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ДРАГА ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА Лептири са лепим главама Не могу да живе у стискама Већ у полу међу травама И на цвећу међу лискама Лептири са лепим крилима Не могу да лете ноћима Већ у боји сунчаног ћилима И у башти међу воћима
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама на биљу, на дрвљу, разлико дејствује: мекша и тврди, слади и горча, бојали чини, мирис и злочест задах примеће цвећу и травама; убељује, зелени, жутка, црвени, црнпурасти, плаветни и прешарује; на папради слади, на пелину горча, а неке
Сад већ и драгопослене пчеле из кошница излазе, своју мудрост указујући им; по цвећу свуда облећу тражећи медену сласт, те једне праве сатове, пуне ш њима кошнице, а друге сносе мед, пунећи окна, — чудну
Тко те уразуми, и даде ти видети небо, сунчани ход, и расмотривати многе звезде, и у свем тому, ка у неком многом цвећу, лепу свезу и добар начин имадући времена распрознању?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Само је лепа Зона знала каквога све цвећа није било у башти, јер она се старала о цвећу и залевала га. Скоро свако доба године имало је своје цвеће, и кућа Замфирова мирисала је преко целе године.
— Авлија је сва била у цвећу. Као и сви на Истоку, и Мане и мајка му Јевдокија волели су и неговали цвеће. У кући је било и голубова и гугутки у