Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Иди, соколе мој!... Иди, брани оне који се одбранити не могу!... И они имају своје мајке, које за њима цвиле!... Иди, сине, иди!... Станко је пољуби у руку и изиде из собе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А да путују, то не воле. Није им у крви. Када се науживају и до миле воље нагледају моћних људи како цвиле и кукају, беспомоћни без својих кола као голи пужеви без кућице, старци их одводе кућама и госте по дан-два, док се
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Оћу да кажем, кад уфурају у станчугу и затекну гладну децу како цвиле: „Хлеба хлеба.. .“ можете бити сигурни да ће сести за своју писаћу машину и истркељисати ексклузиван извештај са неке,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То је, у ствари, љубичаст рубац епилепсије, што гони тесто преко тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова гризу табане.
“ У сваком џану дах је грешног петка. ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. шупљином зјапи рана ми под ребром. О Пелен-звездо, горку крв ми спали: с крвником ја сам као мајка с чедом
По пуклом слуху још ми цвиле чавли „И свуда сузе капају без мере“ у мук ми зелен, који би да смеље камењар греха, да га смрви, свали у нетрај
“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли. В Језера сува - небо измакнуто. За тугин брег ми црно сунце седне. (Због сваке речи покајем се љуто.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) ФИЛИП: Ја ћу да устанем, згажен, згромљен, тлачен, на челичне војске са дрвеним мачем! Деци која цвиле, мајкама што плачу, донећу слободу на дрвеном мачу!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Стога сам вес’о. А флауте цвиле Нестанак цвећа, љубави и патња, Жеља и нада што су сјајне биле, — Траље живота које носи пратња.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
чује се силна свирка, сељачка и варошка, састављена из више група свирача: гоч бије, грнета пишти и трешти, ћемана цвиле и извијају. Свира се свадбена песма, кад просиоци, нови пријатељи, иду да прстенују девојку.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Видети нећу зору када свиће, Молитву, сузе оних који цвиле, Ни влагу, црве што по мени миле, У облик иду час дубље, час плиће.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кукавни деда Стојане мој! Ти си само један од стотине, од хиљаде оних, који данас овако исто цвиле горко уцвељени, као и ти... Пред подне Турци обновише напад на Тешицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Друже, опрости! Ми нисмо криви... Ветар се разбијао о оштре ивице камења, па нам се причињавало као да цвиле људски гласови. — Видите, шта сам нашао — говорио је раздраган млађи колега. — Гентіана верна. Гентіана верна...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тих дана обноћ је у торовима блечало благо, торске су љесе болно, као да цвиле, шкрипјеле, чобани су снивали немиле и чудесне снове, а пси су око торова некако тужно, претужно урликали и завијали
Ћипико, Иво - Пауци
Пред вароши стиже комшијска кола претоварена големим старим фијестом; кола цвиле, ломе се, а волови једва вуку; балван предуг, тежак, људи не могу њиме владати низбрдицом, и кола запаше у јаругу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Осећа се однекуда и дах лимуновог цвета... Са мора допире лаки шум таласа. У даљини цвиле шакали. Агаве вечито укочене и троме. И међу њима стражар из неког шумадијског села.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
како квасе влажни дланови рубље: Постеља залуд чека да изнури још боље Живот мој, завист јој и среброљубље, Похлепно цвиле да легнем опет у гроб; Расејано се смеши и гледа сузних очију блесави у мени роб.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У мени цвиле душе милиона; Мој сваки уздах, свака суза бона Њиховим болом вапије и иште... И свуда гдје је српска душа која,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Љуто цвиле, јест им за невољу, сужањство је њима додијало. Још бесједи Вуксан од Роваца: „Браћо моја, љубимна дружино, ми хоћемо