Употреба речи цвилео у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Кад је Месец изишао на улицу, цео се град најежио од страха. Вече је међутим пролазило мирно и пук је само цвилео и завијао целу ноћ, под градом, као пребијено псето. Спремао се да у зору пође даље.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ујутро ме пробуди нека страшна шкрипа. Часовник изнад нас цвилео је као да га кољу. — На часну реч, пријатељи ће ме испљувати ако дознају! — рече Мишелино зевајући.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Понос чиновничке кћери је цвилео; али после суза се охрабрила памет, и Ната, намргодивши се само према Савиној кући, објави пријатељицама поруку и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности