Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НОСТАЛГИЈА Јесење поподне мре у завесама, Тужно цвили ветар из далеког грања. Мир. То је свечани тренут кад се сања. И кад душа хоће да остане сама.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Зауставља их. Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена, тихо цвили; онде час удовицу, сестру... И тако свуда. По где-где би, али то ретко, био какав мушки.
Па што ми се чедо у сну чешће не јављаш, не долазиш? Дођи, синко, јави ми се, те мајка бар чешће да ми те виђа... — цвили већ изнемогла мајка. Али јој поп не даје даље.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Зачу цура, затрепета, Ћаше утећ лепа, Ал' је веће врежа клета За ножицу шчепа. „Пуштај, врежо“, цвили јатка, „Пуштај, тешки јаде!“ — „Немој, врежо, немој, слатка!“ Опет момак стаде.
гледат бистро врело, Чини му се невесело: За водицом вода гони, Кô да неко сузе рони; Вода јечи и жубори, Канда цвили, канда кори. Све му срце јад поплави, Ново драго заборави, Заборави бела двора, Њега нагна уз извора.
XXИИИ Гле над реком тог гребена! Ал' је гледа страовити! Она од њег' уплашена Тужи, цвили, даље ити. Стоји гребен, гле га само!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мајка јој дотрчи. дете се пробуди. Поче оно да цвили, оби грава око ње. А она ништа не зна. У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где,
У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда. дете цвили, цвили, да чак и комшије чују. Прерипе зид.
У кошуљи, готово луда од страха, само цима за решетке, а опет зна да нема где, не сме никуда. дете цвили, цвили, да чак и комшије чују. Прерипе зид. Али не долазе они, већ прво отворе капију и на њу пусте жене да оне код ње иду.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита. Селену хвата љута грозница. Од тешке звеке сјајна накита пуцају вене, дрхти лозица.
Свака је стопа звериња лога. Буди ли ишта заспалог Бога? Центар је тесан - цвили Четвртак. Средица тек ће: Уторче груби, крпаш ми јутро, мутиш ми врутак. Петак се крије.
расплине Слова и сомнабулно невин лелуја, па се ни крвник, притајен негде, не лаћа пера, топле бодљике, жедно што цвили, но скрајнут чека да Калòпера, на пример овца, чедно измили међу павити.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А шта је мени до велможа у свили, са соколом на руци? Отац ми је себар што на точку цвили, а кћер ми глођу вуци. Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом.
олако, брзо испијено, прилази сад дрхтањем муња, телесном лепотом ружичастих камеја и снагом, под којом се у сећању цвили. Тако се путнику нека суморна места у Чешкој јављају из прошлости, у смеху и опадању цветова, са воћака што дишу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
за ту цељ све депозите државних каса, где је депонован новац приватних лица, да на тај начин помогну отаџбини која цвили у невољи.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ Крај левог ува —северац дува, Здесна, Кроз лужњак, Стиже јужњак! Северац цвили: „Збогом били!” А јужњак, Јунак, Кроз топал чунак Хучи у суирак!
— Пита га: „Wхо аре yоу? До уоу спеак Енглисх?” Цвили кочница, сикће квачило, У два века све се изопачило. А наопако је почело још Док се знало ко је добар, ко лош:
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили, Она, вечно сама, на злату и свили Везе страшне боле отмене јој душе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
друге собе једнако је допирало оно свекрвино цвиљење, да му се чинило да јој се, откако ју је ударио и откада она већ цвили, сигурно већ цела предња страна лица онако у крви изгубила у земљи.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А у души, као марш погребне песме, Цвили, као у сну буновном и грозном, Плач и страх за њима што се рећи не сме, У сумраку нада жалосном и позном.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ОД ПОДЉУТИ Н. (име болесника) има грдну рану, цвили и пишти гласом до неба, сузом до земље. Сусрела га мајка божја Богородица.
“ — „Не пишти, Петре, не цвили, — вели му мајка Богородица, — него иди Дони бајалици нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје,
(Коса за кошење траве) 120 — Свој дроб ије, своју крв пије? (Свећа — лојана или воштана) 121 — Сито цвили, гладно ћути? (Мех у ковачници) 122 — Скочи срна иза трна, и где паде, ту остаде?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није то био женски плач и кукњава какве је до тог дана чуо. Тако је могла да цвили само нека зверчица што је тек дошла на свет.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили; Она, вечно сама, на злату и свили, Везе страшне боле отмене јој душе.
небо почиње да плави, Враћа ми се јато белих голубова, Клонуло од бола, и крила крвави', И ту покрај мене умирући цвили. Јадно драго моје, знаш ли где су били, И зашто умиру тужни и крвави? Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Обиђем све спратове и сва врата и све прозоре — ништа. А стомак — да полудим, ври, чупа, свира, цвили, раздире, кључа. „Свршено је, мислим, јер у помоћ више не смем викати доста ми је оно батина пред кафаном.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања. Кроз докон ветар што узалуд цвили, Ја чујем корак моћног распадања; И распадање, распадање мили Кроз свет, покрете, кроз шум преко грања.
Поворка доба изумрлих сада За њом се креће: нит ропће, нит цвили, Увело лишће шушти, тихо пада — Живот нестаје, ал' траг за њим мили. “Тако ми ноћи и природе ове!”...
Краков, Станислав - КРИЛА
— Одступимо, одступимо — цвили ађутант крај њега. Он се већ уздигао и очајно погледа на јаругу под собом. Бомбе праште све ближе и ближе.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Не цвили, госпо, немој, Светлости! Док су ти ове груди коштане Нежности дивне чврсти оклопи, Мирисне косе т’ длаку свилену
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
га не убиће, па провлачи ситно по струњи а грло укоритио, па мисли чојек: не пјева већ заједно са струњом плаче, јеца, цвили.
И ја увијек побјегнем из овог суморног града, што потајно и невидљиво тугује и цвили за нечим, на Пливин водопад, да тамо слушам урнебесно хуктање и шумење дивље, необуздане Пливе како урличе и јауче,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вртови копне, блесак чили, Јаучу плоче и дрвета, Ограшјем пустим север цвили И заборава бокор цвета. (1913) ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР Паук је исплео мрежу своју у царској палати, совуљага је
Он сад чудно шушти као да ми вели: ''Волео си онда и кад север цвили, А данас си тужан. Пољана је иста И ведра и млада, а небеса чиста. Но твој поглед лута, јер он Прошло жели.
Ћипико, Иво - Пауци
Опет избише на обалу. На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гле, ја стојим под Лаушевим прозором. Ветар њише капак који цвили на шаркама и, с времена на време, удара у дрвену пречагу. Неко од њих двоје устаће да би га прикачио квачицом. Она.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена код постеље болесног свог супруга цвили, и проче; ове се сузе зову: сузе крокодилске.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
ЦРНОГА БОРБА Он још не зна Ко је он Носи на рамену ћивот Свог светог краља Из гроба у гроб Храстовина цвили И на уво му тумачи Језик звезда водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Хладно је, хладно... Отаџбино, гдје си? Нијемо гледам кроз потоке сузе, По оштром мразу теби душа блуди — Вапије, цвили... Пита ко те узе, О, ко те трже са мојијех груди... Жедан сам...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рупама Ћоровић-Османа... (Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој?
Милане, а треће је Косанчић Иване; бацио их на дно у тавницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена. Цвили јунак Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како
Цвили јунак Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на
Цвили јунак Милош од Поцерја, цвили Милош како љута гуја, јер се Милош није научио подносити муку и невољу; цвили Милош како лута гуја, привлачи се на пенџер таваници, те он гледа јунак по сокаци, не би л' кога знана опазио, ал'
Пак посједе танку бедевију и отиде у приморје равно да он купи кићене сватове. Кад то зачу царева ђевојка, цвили јадна како љута гуја: „Јаох мене до бога милога! За кога сам лице одгајила? Да га љуби црни Арапине!
“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани, куме, стани, стари свате! Стани, побро, Милић-барјактаре! Уставите свирке свеколике, у
77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН Процвилио сужањ Милутине у тавници бана Задранина, горко цвили девет годиница. Кад настала година десета, тад говори сужањ Милутине: „Господине, бане Задранине, хоћеш мене пустит на
Да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била. Нит’ је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рукама Ћоровић-Османа.
А преврће како ластавица, тј. цвили (преврће гласом). И кукаће до суђена дача, тј. до смрти. 66 У ријечи пали под Удбину, тј.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Иако је из „разговора“са својим Николицом схватила да јој ваља остати у логору, Жуја ипак стаде жалосно да цвили кад је видјела да малишан заиста одлази.
! Непозната скитница сунула би нато кроз мрак попут свјетлице, а Жуја би наставила да сањиво цвили: — Николица, Николица! Колика ли је онда њезина радост била кад је ујутру, од ивице шуме, чула Николичин глас.
Сирота куја, преварена тако на брзину, почела је да цвили и да заскакује уза стрме зидове. Николица је узе тјешити: — Лези само, Жуја, лези, ето нас ујутру.