Употреба речи цвилио у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Пророк се изгуби у оној рупи, а ја кренух до Шарова. Сироти пас, добро избубетан, само је цвилио: — Ето, неком смијех изиђе, кажу, на нос, а мени се, како видиш, просу по леђима.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

био тронут, то су били неизрециво болни звуци посмртног марша, који је јецајући одјекивао и некако нарочито дирљиво цвилио варошким сокацима, извођен од ожалошћених ученика покојникових са неописаном вољом и без погрешке.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Четири драхме, господине официру, — цвилио је мали Грк, и вукао босе ноге кроз прашину покрај уморних војничких редова.

Јуриш је одбијен. И тако се три пута понављало до зоре. — Погинућу, погинућу... — непрекидно је цвилио у себи мајор, и овлажени, тужни бркови се све упорније лепили за уснице.

Речи се нису чуле, али као да је њин одјек страшно и тужно цвилио по лишћу. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - У зору је опет грмело, тутњало.

Шуме се белиле под снегом, па ипак је све било суморно. Гране свијене под белим теретом уздисале су. Снег је цвилио под корацима.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Сазнах да га никад нећу згледати, и обливаше ме зној; И опет губљах свест, ко ужас да је то и стид: Само бих дубоко цвилио у немогућности да сам пред њим роб, И као да је неко још цвилио у мени, тако несхватљива беше та коб.

губљах свест, ко ужас да је то и стид: Само бих дубоко цвилио у немогућности да сам пред њим роб, И као да је неко још цвилио у мени, тако несхватљива беше та коб.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности