Употреба речи цвијети у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Смрт кнеза Доброслава (1851), Смрт Уроша В или последњи Немањићи (1857), Краљ Вукашин (1857), Цар Лазар (1858), Цвијети србске (1865), Ванда (1868), Кобна тајна (1869), Марта Посадница (1871), Маројица Кабога (1879), Јан Хус (1880), Кнез

Ћипико, Иво - Приповетке

Тих дана господару Вељку стиже од Спасоја упутница на пет златних лира; пише му да му их на његово име дарује Цвијети, а она, како их прими, нека крене на пут.

Од сутра прихватићу се посла у старога господара... Биће добића! — и таре весело руке. —А што је теби? — рече Цвијети и сједе до ње. —Не знам ни сам, јави се мјесто ње Спасоје и приђе к њима. — Нешто јој криво...

Ћипико, Иво - Пауци

Отац јој је купио ђердан и платио газда—Јову шупље плете за здраве, а равно их је двије стотине! Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести.

Али пред ноћ тога дана дође стриц Петар и, у име Радивојево, поздравља и вели Цвијети пред свима укућанима: — Поручио ти је Радивој по мени да се повратиш. И јавивши поруку отиде.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности