Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Марина соба као рај. Прозори закићени липовим гранама, под гредице подвучени струкови босиљка На пећи свакојака цвијећа; нова шареница прострта по постељи.
Милићевић, Вук - Беспуће
И од тог дана, она удвостручи своју пажњу и бригу, мислећи и старајући се о њему; доносила му цвијећа и воћа које је сама узбирала, са једном искреном добродушношћу. — Ви немате никога да се о вама стара, рекла је.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад на сусрет њему одсјајује Красна кита горскога цвијећа, Чета, брате, горскијех хајдука, А једина још Србину рука У тој земљи — Бог јој помогао, Па јој више таких тића
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
О њима се у опште мала брига водила. На Павлов дан, тога љета, дјеца криомице савише по киту цвијећа, па пођоше раније но обично к учитељу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На језику мед, а на срцу јед. Накратко (накриво) насађен. Накитио се без цвијећа — (тј. опио се). Направио му враг вршај на глави — (тј. оћелавио). На рану би га привио.
В) О ВЕНЧАЊУ 1 Стари свате господине, добре ти сиједе. Кад гођ је од бремена доброћа, све трчи 'чела иа љепоту цвијећа, тако и ја еве тебе те тебе.
по којој су били испришивани којекаки репови, а највише лисичји, на лицу образину, а у руци зелену гранчицу или киту цвијећа.
црвеном пантљиком, а таком су јој и рукави више лаката били свезани; на глави је имала бијело покривало и вијенац од цвијећа, а преко лица, на ком је била образина, црвеном пантљиком наоколо опшивен комад суре чохе, који је подизала кад је
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
пробуди и растријезни, кад ли се не налази на ономе мјесту ђе је био од страха пануо, него у некаквоме бостану пунану цвијећа, па се прекрсти, узме своју кљуку и мотику те опет на оно исто мјесто пође ђе му је било речено, и приђе него почне
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Видио сам јасно пред очима до у танчине те сликарије са фантастичним птицама и гирландама воћа и цвијећа, а у средини глоријет на класичном ступовљу, у језиво смионом перспективном скраћењу, с оштрим, непобитно увјерљивим
Свакако, неку идиличну, разњежену смрт, с много рујне звоњаве звона, с много цвијећа и вијенаца, и сажалних брзојава, и служинског бугарења, и с погребом какав се у мјесту не памти.
Посјет у болници, топла мисао о обљетници, кита цвијећа на гробу. Или, још типичније, уздах кајања због пропуштеног посјета, због незапажено промакле обљетнице, због цвијећем
Ћипико, Иво - Пауци
Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму. Журимо се и журимо! Чедо моје, тамо ћемо поћи!
Осјећао је у себи задовољство и милиње, пак се радо устављао код џбунова цвијећа и стабала. На догледу мора застаде. Сунце бијаше подоста отскочило, а с пучине ћарлијаше вјетрић. И ну...
Уто се заустави код њега Јуре и закити га лијепим, црвеним клинчацем што га бијаше истргао из китице шарена цвијећа. А и Цирило наљезе и застаде код њих. Од жеге опаљено му лице чисто се набрало и обрве боље поплавиле.
Након велике мисе, Јуре часом оде к својој вјереници. Затече је у кући. Држала је у руци киту подзимна цвијећа. Кад га је угледала, окрете се настрану, а он се једва уздржа да не заплаче.
Прво него ће отићи, наново се још наврати к дјевојци. Јецајући, пружи му она китицу цвијећа; он је узе и нагло изиђе. Јелка часом гледаше за њим, а онда се врати у кућу и задуго не проговори ни ријечи.