Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Одио, бродио, и опет се већ натукô до миле воље, док није дошô на нико чудно острво, а на том ника шарена ледина од цвића. Има ту и младог кô роса и скоро сувог, и пуног рода, па има и кукоља, а све то коси један слипац.
брате мој, — привати опет вилиштањац — да си ти код мене слуга, ти би био ђутураш и морô би косити само сува, матора цвића, а овако ти ниси морô јаукат под мојим вилиштаном, — и он слипца макне поштено у тикву, и ују! с те ледине.
Ћипико, Иво - Пауци
вам речем да сам сто пути, кад су ми се очи зеленила зажелиле, зажелија навоњат' се мажуране, кадуље и другога нашега цвића, и свакаки' трав'. А пишу ми да луда младост све више бижи од тамо...