Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Зуби су му цвокотали. Али она дивна, пакосна и витка змија оста мирна, изазивачка: — Удри! Мислиш ли да је мени тешко прећи преко пута?
Јаој, куда ћу? Не знам. Јуришићу, ти си трулеж. Један, два, један, два, два јадан... Зуби су му цвокотали, а смрзли нокти болели га. Он зажели да пуши.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уском улицом која води кроз сред вароши и шљапкао по барама и спотицао се о ноге војника који су лежали под ћепенцима, цвокотали и јечали. На самом завијутку у споредну једну улицу неко дрекну: — Ко иде?
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет су резерве јуришале и изгубљени део косе био је повраћен. Разуме се да је било доста мртвих. Војници су цвокотали од неспавања и страха, трзали се, шапутали и дремали. Узаман су праштале пушке, клепетали митраљези и севале бомбе.
— Мајчице божја, мајчице божја... Стари се крстио. Бели бркови су добили грозницу. Зуби му нису цвокотали јер их није ни имао. Душку, који је лежећи мокрио од страха, излила се жуч, те је одједном постао мртвац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али дах ми је кратак и осећам како је пулс убрзан. Опет ме затресе хладноћа, и вилични мускули се згрчише, зуби ми цвокотали. Виде и остали да ми је тешко, те помогоше да легнем. Кревет се тресао пода мном. Командант нареди да одмах дође лекар.