Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Срце му је лупало. Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову. Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... Све беше спремно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
за његову мртву жену, много више, него кад би је се сетио, како му гола, задихана, лежи на руци, док јој од сласти цвокоћу зуби.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А вилице му се тресу, зуби цвокоћу. И у велику собу, где он лежи мртав испружен, не улази к њему, већ иде у ону другу, малу собу, али кад тамо види да
Чекају ме... траже... Ита одједном стао пред њу. Вилице укочио, стиснуо, као да не дâ да му зуби цвокоћу. И свом укоченом лицу силом је давао смејање. А осмех му био кратак, леден. — Снахо...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Центар је тесан - цвили Четвртак. Средица тек ће: Уторче груби, крпаш ми јутро, мутиш ми врутак. Петак се крије. Цвокоћу зуби Седмици целој. („Субота“ - чујмо „мори ме туга“. Скрушено, шумно „пролази спровод“.
Матеја Ненадовић: Мемоари, ІВ Загрмело је тобож кад не грми: јер увек грми - али не чује се, као што душе цвокоћу у срми, уз Беле свеце кад им мрзну ресе.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Старцу цвокоћу зуби, нешто од зиме, а можда, а можда и са другога узрока.... Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Флагрантно гажење! Париз и Беч Морали би осудити поступак груби!” Флагрантно, понавља, и та реч Чини да му цвокоћу зуби. „Ту би сад требао Робин Худ Па да доведе ствари у ред.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пивалица заћута. Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цвокоћу зуби. Брне се згрози, те једва рече: — Ти си, дакле, баш велики гришник. Томе се нисам надâ. Е па кажи све што имаш!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Веровао сам у сан и у непогоду, У две ноћи био заљубљен ноћу, Док југ и север у истоме плоду Сазревају и цвокоћу. Сањајући ја сам све празнике преспаво! И гром је припитомљен певао у стаклу.
Краков, Станислав - КРИЛА
А њих неко води. — Напред, напред... Полази се на сусрет гребену. Још се тела тресу, зуби цвокоћу, али одлучни гласови грабе, окивају душе. Носе их са собом напред у клање, у смрт. Грми свугде.