Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... Дуго је тако лежао...
Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије. Изукршташе се слике пред очима његовим... Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
као киша пљушти; Ништа се ту вид'ло не би — таква је тма мрака — Да две луче не улазе сунчанога зрака; Около ти стоји цврка — да несташних птица! —, К'о на чудо, ил' од страха некаква ту лица. Довребам се, пронре око, — шта да ти сад кажем?