Употреба речи цврчање у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Кроз јеловину, он се пео за пуком, изгубив после уопште из вида земљу и села, доле. Цврчање левчи, паока и главчина успављивало га је као и непрекидни шум, под колима, опалих гранчица и игала, што су биле

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

гори велика ватра, а око ње кркћу лонци и котлови јела; из баште, све утапкане ради игре, чује се прасак лозинке и цврчање печених јагањаца; из подрума допире звекет чаша, оканица и точење пића; по дворишту се витлају и преврћу деца; а око

Дрвеће, сенке, шуштање лишћа, цврчање попаца, све то клизи, бруји и обузима душу, а она дрхти и стрепи. Хтела би да полети, али не зна куда?

Ћипико, Иво - Пауци

Он га осјећаше у себи и у околини. Ослушкива шапат свеопћености, у којој ишчезаваху појединци: и неразумљиви звуци, и цврчање попаца, и само кркочење жива мора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности