Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
хладне цокуле, ложим ватру, сечем у тигањ три режња сланине, поред прозора опет промиче снег, сланина почиње да цврчи, разбијам јаје, Собом прелећу сенке чавки, сечем хлеб, и радујем се јајету. СНЕГ НА МЕДВЕДНИКУ Боже, ала веје!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је према свему равнодушан. Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи... Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа... Гледа у њега, а не мисли о њему...
Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао... Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па док се домаћица забавља око оне што цврчи у великој гвозденој шерпењи и преврће је, дотле овај узима ону из корпе. — И-ју, господин-попо, баш сте ви враг!
Црњански, Милош - Сеобе 2
њега, тихо, а тишина је била толика, на том пропланку, сад, да му се учини да чује како један од четири точка, опасно, цврчи. Коњушар Хуркин, који је сад ишао пред коњима, убриса зној са чела, рукавом, и довикну му да су, најзад, стигли.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Загњурите главу у јорган, удишете мирис скоро опрана чаршава, слушате како попац у огњишту из кујне цврчи, из баште како шушти лишће, како скачу по дрвећу и џбуновима још не заспале птице, до вас, у бунару, како капље вода
Око огњишта кркћу лонци, а под вршњиком цврчи печење. Улазим у собу. Мајка ме тобож не види. Нешто спрема по рафовима и уређује шоље, зарфове и јабуке.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ближи се ручак, Одмакô далеко дан, Цврчи цврчак, Сунце корача кроз стан, Сваки час се мршти мамино лице: — Нема ни хлеба, ни Цице!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па га остављам и бежим у другу собу. Мртва уморна спава моја мајка. У соби смо мој син и ја. Цврчи попац. Тишина. Радосна, блажена лица син мој гледа слике и сриче слова свога буквара.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
— Уз чупаве мајке гола, црнпураста Прикаскују дјеца... Цврчак цврчи с храста, И караван миче. Стари друм се праши. 1918.