Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Дакле: а не постојим. Значи: ја сам своја сенка. Пст! Мој рскавичави, коштуњави костур, кичмени стуб, лобања, цеванице све је ишчезло. Зуби? Где су моји зуби? Коса?... Ево овде из свих мојих рана лопти крв. Гле, шта је крви, Боже мој!?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је дакле могао да запази њене лепе, праве цеванице, чак и лепо колено за тренутак, а јасно је било да су јој и груди лепе и здраве. Он се усиљено смешио.
Седела би, сатима, подупрвши леђа, са дететом спуштеним на своје цеванице и љуљала дете, ногама. Певушила му је, док га не успава.
Која жена има лажну косу, и зулуфе, а која има јастуче на туру. Каваљери су, у то доба, носили, око цеванице, чак и лажну мускулу, а жене, које нису имале груди, испод ришева, клупче.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кривоног, навикао да јаше, спаде с ногу, одмах у првим биткама. Ноге му се поднадуше, цеванице очворугавише, колено, где га, пред полазак, беше ударио коњ, сасвим му отврдну.
мирног и крај страшне лупе бубњева, могао је, први пут, после дугог времена, да нехатно испружи огромне своје бутине и цеванице.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Спусти мараму на главе близнака и приђе другој постељи на поду, на којој спавају три старија сина. Покри голе цеванице десетогодишњем првенцу. Видиш ли какву цволенику има? Па табанчину. Тај ће, Ђорђе, бикове да обара.
„Је ли, Симка, што је ово наше дете овако кракато? Види само колике су му цеванице! По стопалу, требало је да већ изиђе из школе.“ „Расте дете.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
крај страшне лупе бубњева, / могао је, / први пут, / после дугог времена, / да нехатно испружи огромне своје бутине и цеванице.