Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Силно с’ напреже човек вечностална стварати дела, Ал’ у прсима свак трулежа усев носи. Залуд лекова цед против отрова болести разних, Судба је човека та: земља да земља буде. Није ли древност свог Ескулапа називала богом?