Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
границама, што, другим речима, значи да опкорачење задње границе стиха није допуштено; граница између полустихова, цезура, по правилу се подудара с највећом интонационом удолином/синтаксичком паузом унутар стиха, и стога се избегава да
по правилу се подудара с највећом интонационом удолином/синтаксичком паузом унутар стиха, и стога се избегава да цезура сече тешњу синтагматску везу; такође постоји видљива тежња да девети слог стиха, ако је већ под нагласком, има један
Али то није довољно, јер се мора избећи да цезура падне посред одредбене синтагме „зелено || језеро. Стога се именица одваја од свог придева да би се у стиху најдубља