Теодосије - ЖИТИЈА
од игумана и братије, уђоше у свету цркву, и када је била молитва и благодарење Богу грљаху светог старца и у Господу целив му даваху.
у манастир Хиландар, носећи радост заједно са жалошћу, хотећи да их он благослови, а уједно и да му даду у Господу целив иа одласку од њих.
сваке добродетељи, а опет братију да игумана са страхом Божјим у свему слушају, свима мир и благослов и у Господу целив давши, изиђе из манастира, узевши са собом оне за које је знао да су подобни да их постави за епископе.
Љубазни у Господу целив један Другоме дадоше, и краљ проли многе сузе због растанка са оцем. Затим посла са светим благочастивоме краљу
Свети дарова свима мир и благослов и у Господу целив, и тако дође на западно море у Далмацију, и отуда лађом, са својом пратњом, поче морем пловити.
Часни и свети патријарх Атанасије прими га сјајно, даде му целив у Господу и тако га отпусти да се одмори. Сутрадан са светим патријархом и са његовим часним саслужабницима у светој и
И довољно давши благослов који ношаше, прими од свију молитву и целив у Господу, и од њих опет испраћен до Јордана иђаше својим путем радујући се.
Узевши од свију љубазни целив у Господу и молитву, хиташе на пут обиласка светих места. Дошавши у Лавру светога Евтимија, и у мана стир Светога
сабрано словесно стадо као ливадом, угостивши их уједно и телесним, даде свима мир и благослов и последњи у Господу целив, и тако изиђе од њих.
видевши самодршца и његове благородне, и сва чеда својега отачаства, похвали Бога и даде свима мир и благослов и целив у Господу, и тако после великог угошћења сви одоше на починак. А свети дође у Лавру свете Богородице Студеничке.
све који су дошли, и од свију молитвама измоливши себи отпуштење, а он опет свима мир и благослов и у Господу последњи целив давши, спреми се да пође на пут у страну земљу.
Свету Голготу, и сва света места на којима је Христос ради нас вољно телом претрпео пречасна страдања, давши у Господу целив часноме и светоме оцу Атанасију патријарху и свима начелницима црквеним, и тако га с великом љубављу испратише.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
камен, Те вас цели задркта се, Од срца му удри пламен, Он притисну злато на се; Пригна уста, те плам пусти У тај целив дуги, пусти. 119.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Дете гусле целивало; П' онда пита живо: „Је ли, деда, зашто сам ја Те гусле целив'о?“ „Ти не схваташ, Српче мало! Ми старији знамо! Кад дорастеш, кад размислиш, Каз'ће ти се само!“ Ј.