Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Покажите му како се сагне, целива им бледа чела, а низ образе јој потеку сузе; затим се упути живима и чаробним осмехом мами нове жртве, наново
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа.
А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он.
— Бог ти помогао, честити ефендија! Маринков му глас зазвони пријатно. Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... Да кажем ко је Маринко. Он је — сељак.
И Крушка њега није волео. Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. — Куд си пошао? — упита га. — У шуму честити ефендија. Крушка га гледаше онако понурена.
Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим.
Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст. Затим поче за попом говорити ове речи: — Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије
Амин. Онда опет целива крст. — Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет. Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва
— рече он и збаци капу с главе. Треба још неког да поздравим!... Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. — О, гнездо моје!... О, радости моја! Бабо! Најо! Браћо!... Сви!... И ти, Јелице, и ви децо!... Овамо!
— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати. Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. — А грешан сам, оче!..
Збогом, господару! Срећно пошао, а још срећније дошао! И приђе руци Станковој. Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... Станка као да неко гураше напред. Он јој само пружи руку и рече. — Збогом!..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.
Док вечерња магла изнад немих жала Пада, кô заборав, нечујна и сива. Пенуши се талас и мирно целива Слано црно стење на рубу обала. Видим врх звоника; то црквица мала Вири из маслина, топола и ива.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Дуго смо се тако молили. После моја мати уста, попе се на столицу па целива светог Ђорђа. И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А ја ћу да пишем владици и чим он одобри, венчаћу вас. Она радосно, збуњено као свака испрошеница, пришла да му целива руку, али он је, грозећи се, одбио. — Нека, жива била. Иди сад. Она пошла. Али се опет вратила.
И пошто га, испод иконе, на белом чаршаву полако, нежно наместише онда га свака, прекрстивши се, целива у чело, запали му свеће више главе, и после се поређаше око њега да седе, чувају га.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
На столу је дрхтала мала дојана свећица. Један крај бадњака штрчао је из пећи. Позваше га да џарне, целива га и изговори неке речи. Он то учини послушно, осуђенички, тајанствено.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули му онда добаци да је, да целива његову руку, и тај Јанко долазио. – Чисто сумња! – Павле на то. А да се велики господин Гарсули, случајно, не би
Василије јесте сад у најбољим годинама, у најбољој мушкој снази. Он му се клања и руку му целива, у мислима, свако јутро, као што му је некад, у збиљи, целивао. Њега се треба држати! А поштовати Саву.
Теодосије - ЖИТИЈА
И мати, као свака мати, загрли га и целива с љубављу, па га отпустише с миром, али му заповедише да се брзо врати. Јер не знађаху да неће тражити је лене, већ
Стигавши у Свету Гору и нашавши свога преподобнога оца у Господу жива, поклони му се и целива га, и обавести га о љубави и пријему цареву, и рече да је сва њихова молба у Господу испуњења.
Уђе y цркву свету и са многим сузама љубазно целива часни и мироточиви гроб преподобнога свога оца, игуману и братији даде у Господу целивање, мир и благослов, и тако се
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ох, баш си ти?! ... И, изнемогла, обамрла, блажена, предаје му се и пружа му онда час леви, час десни образ, да га он целива наизменце. Али једне јесени, увече, рекоше јој да се лепо обуче и накити.
— Ваистину се роди! ... — И као да би пре она моју руку пољубила, тако ми тешко пружа своју и целива ме у чело, очи, обрве и образе... Још би хтела, но ја се трзам. Пружам јој нафору и питам: да ли је ко долазио?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' тек она светла бива што с облака падне сива па је сунчев плам целива, да се засја и прелива на дивоту света жива. Тако су и просци Твоји: — ко да бира ко да броји?
Богу целива блажена цика, пакленом страшћу што пише рај, господу вриска очајаника, рушећи вечним надама трај: ти, клетво земне оман
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: А како Же да га прелију сас зетином и сас земљом? ВЕЛИМИР: То може и код куће бити. СТАНИЈА: А да се целива? ВЕЛИМИР: Опет код куће. СТАНИЈА: А што се у цркви поје посљедње целивање? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци не носе у цркву.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ни осталу муку твоју, Којуно си ти мучио Од ђетета маленога; Ни сиротну ђецу твоју Без наставе и науке, Без целива и грљења И без сваког добра твога. 95. С јадом сам ти на двор дошла, јад је мене!
“ 209. Захвали се бела Рада Код сви’ друга на кладенцу: “Како ли ме мајка роди, Мене момче не целива, Ни ми цветак с главе узе.“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У славу банаћанског смеха којим је то одбио. Његовој последњој жељи да му даду славску иконицу да је целива, последњи пут. У славу оног дана кад су га одвели. Пијем за проститутку којој је платио стотинарку да га зарази.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
слабачки њихови зраци, тупе су њихове стреле за густу копрену мрака, кроз коју се тихо поткрада лагани поветарац, те целива знојно лице уморног радника и задише га свежим, животворним миром.... Све око нас обавио јесењи мрак.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Навртите те пет шест овновах, да ручамо, да дома идемо. ДОЂЕ ДРАШКО ВОЈВОДА ПА СЕ СА СВИЈЕМА ГРЛИ И ЦЕЛИВА, ПА СЈЕДЕ МЕЂУ ЊИМА. КНЕЗ РОГАН Причај штогод, Драшко, од Млетаках! Какав народ бјеше на те стране?
Јутрос си ми дивно воскреснула из гробовах нашијех ђедовах! СКИДА СЕ С КОЊА ВЛАДИКА, ТЕ ГРЛИ И ЦЕЛИВА ЈУНАКЕ КОЈИ СУ ПОЧЕЛИ БОЈ С ТУРЦИМА; И ТАКО ИДУ НИЗ ПОЉЕ ПЈЕВАЈУЋИ И ПУШКАМА ВЕСЕЉЕ ЧИНЕЋИ.
ИГУМАН СТЕФАН Ко је да је, није угодио. УЛАЗИ ЈЕДНО МОМЧЕ К ЊИМА, ЦЕЛИВА ВЛАДИКУ У РУКУ, ПА ИГУМНА СТЕФАНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Што је, момче? Откуда си сада? Еда ћеш ни што добро причати?
ПРЕКЛАЊА СЕ УЛАК, ЦЕЛИВА ОПЕТ ВЛАДИКУ У РУКУ, МЕЋЕ МУ КЊИГУ НА СКУТ, И ОДЛАЗИ. ВЛАДИКА ДАНИЛО ЗОВЕ ЂАЧЕ ДА ПРОЧИТА ОНУ КЊИГУ, ДА ЈЕ ЧУЈЕ И
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега. Магда му приђе руци. Целива га и честита празник. Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега
Стана, његова жена, изиђе и придржа му коња. Он још с коња, скидајући се, пружи јој руку. — Целивај! Она га целива, али се трже уплашено и поче да блене. — Кажи, драгичка! — Па... драгичка — поче Стана, снебивајући се и чудећи се.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Благо мени данас, ево мени мога брата; ђе си ми жељо моја!“ рече Јока поклонивши се да му руку целива. Човјек одиже обје руке да јој их измакне, па ижљуби с њом у лице.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И пошто стане да га целива сва братија, и отада постаје ваш игуман, Богом постављен и Пресветом Госпођом и Владичицом Богородицом Наставницом
нека чини три метанија пред Пресветом Владичицом нашом Госпођом Богородицом и Наставницом, и нека са страхом побожно целива [икону]. А потом да се поклопи игуману до земље.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
деди око заблистало, Па сузу пролива, и унуку своме рече да гусле целива. Дете гусле целивало; П' онда пита живо: „Је ли, деда, зашто сам ја Те гусле целив'о?“ „Ти не схваташ, Српче мало!
Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале су у дну. Мирна, и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли, топал, стаклен, изнад вода.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Почео је Јаћим и са тротоара већ да силази, барјацима разним да притрчава па да их целива, дечицу да грли, бодри и соколи, а сав је већ расходован, и чакшире му пругасте откопчане, и зној му лије низ образе,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
му у оку необична родитељска радост, али он, не изменивши гласа ни држања, само му пружи руку, коју Ђурица смерно целива.
Сав свет обрће главу од ње, као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива... Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе...
као од чудовишта, а мати шири слабе старачке руке, обухвата и стеже своју милу јогуницу, целива је и гледа, гледа и целива... Топи се радосно срце мајчино, капљу вреле сузе низ образе... То је било онда о повратку, пре недељу дана, а сад?...
Он преноси воштаницу и цвеће у леву руку, крсти се десном и смерно се сагиње пред крстом, па га целива... Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... — Опрости ми, попо!...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Прота Томовић одмах натакао епитрахиљ, запалио три свеће, свакому по једну, и додао госту свечани манастирски крст да целива. Па набрао обрве, натуштио се и страшно запитао: — Јеси ли Србин, Иване Војиновићу? — Јесам, честити оче!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Сиротица, незналица Не осећа да је крива. Децу грли, децу љуби Да с’ загреју од целива: Децу љуби, децу теши: „Та још има Бога жива!“ »Невен« 1882.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И кад спава, само о молитви снива, Замазала свеца што често целива, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. О дружеству ко сме слово рећи Тоди?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И тихо јецам сред вечери позне. XXИВ Сав сјај што нећу крај мене се јати, Сва празна ласка страсно ме целива И хучном игром жуђен идол скрива И оргијама сунца ход ми прати.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Добио сам нада, Цвеће ми је дало Нежна осећаја, Мирни поветарац Суза – уздисаја; Кад ме своји зраци Први пут целива, Сунце ми је огња Поклонило жива, А тичице мале Песама ми дале.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Руку, ногу (љуби га у руке, сагиње се и грли му колена.) МИТКА (зауставља је): Не! КОШТАНА (трудећи се да му ноге целива): Ако! Само ме ти не дај, па и земљу где ти ступнеш и то ћу да целивам. (Очајно.) Не дај ме, слатки газдо!
И, ће идеш, ће се венчаш. Свирке ће ти свирив, песне ће да ти појев. Сви ће да ти се радујев. Младожења ће те целива а ти ће плачеш! И прва ноћ плакање, друга ноћ плакање и цел век плакање... КОШТАНА (грца).
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Прекрсти се, мермер целива и очи Подиже. Ту горе златна слова стоје. И у првом реду, на Мраморној плочи, Угледа имена лепе деце своје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А кад Иван примио благослов, љуби бабу у скут и у руку, и у земљу где он чизмом стаје, стару мајку целива у руку: „Простите ми, моји родитељи!“ Па се Ива коња приватио, па на мејдан оде певајући, родитељи осташе плачући.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И на то он паде пред ноге цару, те га целива у скут и у ногу. И достаде с оне жене опроштење. А кад уста, погледну к цару, виде ону жену где стоји с десне руке уз
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Донесо’ ги дом и дадо’ му ги, и он ги узе! Ама — ете саг ми долази у памет — узе ги кучиште, ама ме не целива у руку како је адет у њега. Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче...