Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЗАПЕВКА НА ГРОБУ КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА Већ смо земној препуштени сили, њеном суду, њеном руганију; већ смо Јудин целов окусили! А тек ћемо у Гетсиманију!
Теодосије - ЖИТИЈА
Дошавши к благочастивом цару, хотећи му дати опроштајни целов, цар га прими са љубављу и од нега мољаше благослов, говорећи: — Све молбе твоје, оче, испуних.
И тако мир, и благослов, и заштиту од непријатеља у молитви имајући, уз то и последњи у Господу целов братији даде, и навршив дане своје у доброј старости, и поста подвизавање скончав, показа се добрим у Богу подвижником.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сентандреја, Іріѕ флорентина. Пуклост брескве с вечерњег налоња проспе целов кућом по некући. (Чија рука под орахом коња у зрак преже?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ А потом, давши целов у Господу, на одговарајуће место своје да стане. А онда да га целивају сви. По целову слава Богу да узноси се и отпуст
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се скрију, Да пехаром крви сваки целов плати, Истрошену снагу да у неврат проспе, Да у вечно ништа пољупцем се врати.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Змија се у срце увукла И мамила и мамила... У целов јед... Гини ми гинуло мало! НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА! Нина ми нина, спи, Бела!
Драгано моја, лоза нам није цветала. Но удахни мандрагоре, кô целов опија. ПЕСМА ЖЕНА У МАХАНАИМУ Шумо Ефраима, где кобних врана лет, Побрали с грана страшни плод што висио, Твој
где кобних врана лет, Побрали с грана страшни плод што висио, Твој плод, руком што згњечили: крвави плод За један целов мој даће ми га на дар. (ПЕСМА АНЂЕЛА СА ХОРОМ) Рече Бог, кад сване дан, Цвет један биће расцветан.
и нераздвојном срца мог, сугубо жељеном, и много, премудрошћу обилном, царства мог искреноме, љубазан у Господу целов, и неоскудно с тим милости наше даровáње.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Крило галеба још на мирис таласа заудара И руке Богородичине увек чувају целов месеца. Најлепша рука каткад најцрњи занат деље, Најсветије беху руке дрводеље.