Употреба речи целује у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

А када је син пришао оцу да га целује, и када се удостојише давнашње жеље да један другога виде — о, неисказане њихове радости, што је не умем описати!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ил' уста она можда медена што толики испричаше нам плам? Кроз уста та је прошô пољубац што старе своје њиме целује поштовалачки млади нараштај; ал' још та уста, још то није Вук.

овапут што народа првом сину из облака црног сину севотином обасут: делила се тако баца пред синајском горостаса, целује му колена, увојке му глади власа са чеоног што се краса до јуначког вију паса око дива голема.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Нуто мога посла! За част и гоштење чиним људе невеселе!” Онда госпожа дома устане, целује владики десницу, говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико колико нас ви

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

И, скупљајући везен пупољак, На пољубац се спрема ласкави, Кад она крочи белом ножицом, Мирисним уст’ма да је целује... Па где је сад?... СТАНА: Ох, сина, пашо!... Сина, сина дај!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Како ли ме грли и целује мило! Кô на дажди класје, кô различак плави, Ја дршћем уз њеног срца топло било. Све тако, крај реке, греје ме и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности