Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ех... бива, Маринко!... Ти па — ти!... Без тебе ништа! — рече Крушка. — Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. — Ако... ако!... Изиди, одмори се! Маринко удари „темена” и изиде.