Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О тежи је мук од тешких речи. БЕЗ ЉУБАВИ Кад ће снег из моје главе да престане: Већ ми место срца куца комад целца. Празан сам и бео као дно кречане. Најзад, црни свете, ево твога белца! Међ ребрима смет ми снежно грање зида.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале целца. Онда одједном потрча и стиже Аћима: — Боле би било да и твоји синови сад иду с тобом — рече без љутње у гласу.