Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
зарђан По танком везу беле кошуље Облину гњечи дојка дивотних; А до ње, младе, има стотина Што, истог ланца терет цепајућ, Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог
рамена Загасит присен даје образу, Те му се лице сија снежином, Баш као лабуд када путује, Са белим крилом облак цепајућ; Па онда весô, добар, угодан... Хеј, да ми га је дома видети! ТРЕЋИ ТУРЧИН: А како ти се звао?...