Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Фијук метка: мук - Гњилане. С роговима у плетиву оре ђаво Крвну њиву. Цепте стабла, горе влати. Гине крава у појати. Сред кућице, у пошасти, глоговина почне цвасти.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
О теби смо имали неверице многе шта сад? Тела нам цепте и душа оклева да л је пред нама светлост или шибе? О светла језо јасно да не беше ниједног зла које нас испунило
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ Завеса ноћи алејама сивим. Једино зимске руже још што цепте Страшћу, и ја што у сну своме живим Опет, и звезде што нада мном трепте Бледе и сетне.
Све душе у нади и у страху цепте, Као жуто лишће, као травке витке, Када крупне звезде почеше да трепте Над пољима мирним прохујале битке.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И шум тајанствен као покрет вила Иде са земље, где још руже цепте, Где срца трну: шуште црна крила, И црна крила над животом трепте. 1911.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чуј, у теби све је: Тобом цвет мирише, тобом сунце греје, Тобом небо плаче, тобом горе цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси,
Нека урла Кербер! Цепте трске многе; Ми у белом руху кô афрички жреци Грехом новом Јуди опраћемо ноге. (Без датума) XЛИ СЕДАМ СМРТНИХ
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На друга, пред њега, домаћица. Шушти и мирише; дише на фине чипке што јој цепте по грудима; од дијаманата на прстима и у ушима сва „блицука” — реч је мале Соке, иначе позајмица немачко-српска,