Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гоне ме тако, а ја бежим панично, бежим и гушим се у немоћи, саплићем оловне ноге и падам, па се наједном пробудим и цептим и дрхтим. А после — сунце, па чудни неки елан срца, па нада и блага лица око мене и тице и радост завлада безумна.