Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али ја стрепим од оних очију: кад их превали, па као из праћке, а ти, не знаш зашто ни крошто, цептиш као прут! Никад се није смејао, бар не као други свет. Знам, једанпут држи он на крилу мог малог братића.