Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Андрија Витомировић1 из Дреновца и Остоја Спуж држали су по неко число момака, а Ђорђе Ћурчија хода по Мачви и око Цера, слабо у Шабац долази и у бој се пушта.
Карађорђе испод Цера дође близу Мишара, у Јеленчи око шљивака начини нешто шанчића од прошћа. Ујутру изађу и Шапчани с Мемедом Видајићем,
за нама, води; али ми сви у опанцима за њим пешке уз Добрану, куд нас Милош проводи, више шумом него пољем, до Цера планине, испод Цера дођемо у Двориште Милоша Обилића. Ноћимо.
али ми сви у опанцима за њим пешке уз Добрану, куд нас Милош проводи, више шумом него пољем, до Цера планине, испод Цера дођемо у Двориште Милоша Обилића. Ноћимо.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ЦРНА БАРА Нема веће равнице у Србији од Мачве. Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве... То је простор од дванаест сахата хода.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гут! Јаwохл? Купио је сено испод Цера, са братом, па у том застаде, поред свог малог сина, Гаврила, па поче да га милује.
Они су их, из Црне Баре, и са Цера, довели у Хртковце, у Срему, где их је Трифун, са својим попом Тодором, држао. Они су их, затим, одвели у Потишки
“ Виде, каже, долину љупку, зелену, која га Цера сети, а која се зове – каже Хурка – Ондава. Крај пута, тече речица, бистра, као суза.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Са Борање, невид-горе, облаци се завијоре и тукући жито, поље преко Цера одгргоље. А све потом што се чује муња палцем потписује.
беру громове колаче, а небо шушти с тепсијом у Сави, разуме род ми шумови шта значе, шта сјај са Дрине кад се с Цера плави, а шта тишина кад јој слог се сруши, а јастреб њен се зачује у тмуши.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
6 ОД САДА ПРИПАДАМО ОТАЏБИНИ 9 ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!... 22 НА ДУГОМ МАРШУ 28 ТАМО СЕ ГИНЕ 32 НА ПАДИНАМА ЦЕРА 39 НА ДОМАКУ ПОГЛЕДА И СЛУХА НЕПРИЈАТЕЉА 52 ОКО ЈЕДНЕ ПРЕЂИЦЕ 59 ПРЕКО САВЕ 64 ШТО НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА
Топови су трештали... Срца су дрхтала, а и земља под нама као да је стењала... НА ПАДИНАМА ЦЕРА Било је то шестога августа, око поноћи, када се кроз бивак пронесе глас: „Дижи се!“ „Устај одмах!
Али оно, као за инат, свиће, нагло се појављује дан и већ се јасно разазнају грбине Цера. Ба-у, ба-у... одјекује са врха планине. Срце подрхтава... Да ли нас виде?... А можда су тамо наши.
Необјашњиво ми како се неко може шалити када људи гину! Док је говорио, ја сам непрестано гледао у врх Цера, одакле је пуцала нека батерија, и сваког часа сам очекивао да над нама почну прскати шрапнели.
Лице бледо као восак, уста отворена као на осмех и бели се зуби светлуцају. Цела падина Цера црнела се од лешева људских, коњских трупова и разбацане спреме. Било их је на гомили и наших и њихових.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЗИМСКА ЖАЛОПОЈКА ...Хучи с Цера, са Космаја, с Медведника и Маљена, Ноћ та пишти као зверка рањена и остављена. Кратки дани, дуге ноћи, а сивило
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Видојевица је последњи огранак планине Цера, а удаљена је од варошице Љешнице за пола часа. А Ковиљка се устави под планином Гучевом; ту угледа један мали извор,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
док је као несретник, сав бео од прашине, шапесао кроз крвави смрад лешина које су грозно баздиле дуж зелених гребена Цера. Нити га кадгод напушта веселост, нити казне има која би могла да поколеба његово лепо и ведро расположене.
Повео је он разговор о некаквом каналу који се журно прокопава од Цера до самога Шапца, и удесио тако да се око тога поведе и развије невероватно ватрена и жучна полемика: да ли је то
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Цер. Демонско и сеновито дрво: прича се да се ноћу виђају виле код једног цера у Клисури и код Миљкове Јабуке у Угљаревцу (тако се зове откако се ту, по предању, обесио неки Миљко), а за церове »на
Међутим, веома сложен обред око бадњака садржи у разним крајевима различите појединости. Б. се најчешће узима од цера и храста или границе (в.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доле испод мојих ногу лежи наша долина, скривена одасвуд густишем граба, букве и цера. Никакви путељци до ње не воде, изгубљена у овом зеленом вртлогу чекала је на нас тројицу као девица на чији трбух још
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ 84 БОЈ НА ЧОКЕШИНИ Полећеше два врана гаврана саврх Цера, изнад Чокешине, крвавијех кљуна до очију и крвавих ногу до кољена; салећеше у богату Мачву, те падоше насред
Ту излази љуба Крсманова, излазила, па је говорила: „Ја два врана, два по богу брата, јесте л’ скоро са Цера планине? Јесте л’ вид’ли цркву Чокешину и у цркви славна игумана, игумана Аџи-Костантина?
Ми смо јутрос са Цера планине, а јуче смо ваздан почивали на бијелој цркви Чокешини. Виђели смо Аџи-Костантина, Костантина, славна
“ Истом они у ријечи бише, кренуше се Турци из Лешнице: бубњи бију, а свирале свире, сва се земља испод Цера тресе, право Турци иду Чокешини.
Србаља и још од Турака виш’ Врањевца, дубока потока, на високу брду голетноме; та знаће се њино разбојиште док је Цера и Видојевице и на небу сунца и мјесеца, ђе Недићи јесу погинули у суботу на Светог Лазара пред Ристово пред
“ чоек — човек Чокешина — манастир испод планине Цера чошни — чохани чултан — покровац џаба — бесплатно, поклоњено, на дар џамајлије ковче — стаклене копче џас — страх